7
Oštra retorika Beograda prema zvaničnom Berlinu konačno je dovela do nedvosmislene reakcije nemačkih zvaničnika. Budući da predsednik države i premijerka uglavnom kritički govore prema Nemačkoj, u čemu, ipak prednjači predsednica Vlade Ana Brnabić, nemačke diplomate rešile su da stave do znanja Srbiji kako je to za njih neprihvatljivo.
Kako Nova saznaje, nemačke diplomate upozorile su Srbiju i jasno stavile do znanja da više neće tolerisati retoriku zvaničnika Srbije koji stalno kritikuju i vređaju Nemačku.
Diplomate su izrazile oštro negodovanje i poručile da takvo ponašanje Beograda može da ima veoma negativne posledice po Srbiju.
„Vučiću su nemački predstavnici skrenuli pažnju da ne bi trebalo na takav način da govori o državi s kojom Srbija ima izuzetnu ekonomsku saradnju i koja je u dobroj meri doprinela njenom ekonomskom razvoju. Ocenjeno je da retorika predstavnika srpske vlasti u prethodnom periodu nije bila primerena i da takvi nastupi mogu da utiču na odnose“, naveo je izvor našeg portala iz diplomatskih krugova.
Iako je godinama postojala odlična saradnja između Srbije i Nemačke, koja je delom proizilazila između dobrog odnosa bivše kancelarke Angele Merkel i predsednika Aleksandra Vučića, došlo je do pogoršanja odnosa nakon promene vlasti u Nemačkoj.
Baš kao što se i očekivalo, dolazak Olafa Šolca na vlast u Nemačkoj, ali ulazak Zelenih u vladajuću koaliciju, promenio je odnos te države prema Srbiji. Tome su donekle doprinele i okolnosti, a pre svega rat u Ukrajini, koji je u prvi plan izbacio potrebu ne samo uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, već i hitnog rešenja kosovskog pitanja.
Predsednik Srbije sastao se 05. maja sa šeficom nemačke diplomatije, Analenom Berbok, sa kojom je razgovarao o međunarodnoj poziciji naše zemlje i odnosu prema napadu Rusije na Ukrajinu.
Kako saznajemo, sastanak se dogodio u hotelu u Berlinu, u kom je Vučić odseo i u momentima je bio veoma neprijatan, imajući u vidu da je, kako navode naši sagovornici, Berbok insistirala na tome da se Srbija jasno opredeli.
“Sastanak nije bio u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, ali to nije neuobičajeno. Analena Berbok je bila prilično oštra i u jednom trenutku je od Vučića zatraženo da kaže koje je sad obrazloženje za to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji”, navodi naš izvor iz diplomatskih krugova i dodaje da je Vučić objasnio da je država koju predstavlja u specifičnoj poziciji“, naveo je naš sagovonik.
Ovo su bile i teme prve posete Šolca Beogradu, u junu ove godine, kada je od Srbije “oštro i decidno” zatražio da se pridruži sankcijama protiv Rusije, a onda pred Vučića “prvi put” javno postavio uslov – međusobnog priznanja Srbije i Kosova.
Od tada Beograd više nije “omiljeni đak” Berlina, a istovremeno su krenule oštre poruke Srbije. Vučić je neretko govorio da sve što se dešava oko Kosova ima podršku iz Berlina i poručio da Nemačka smatra Kosovo “svojim prostorom i želi potpunu dominaciju na Balkanu”.
“Umesto da dobijemo odgovor iz KFOR-a, počeli smo da dobijamo odgovore od stranih političara. Najviše iz Nemačke, od njihove ministarke spoljnih poslova, preko svemogućeg ambasadora u Prištini koji se meša u to kakav će pasulj za ručak da se jede Mitrovici, a kakav ne sme da se jede u Zubinom Potoku”, izjavio je Vučić nedavno i dodao:
“Do toga da je Anke Konrad u Beogradu rekla da je to neprihvatljivo za nemačku stranu, pa se ja pitam da li su to oni postali komandanti KFOR-a ili članovi Saveta bezbednosti, pošto nisam obavešten. Ali na kraju nisam razumeo kakve veze to sve ima sa Nemačkom, ali očigledno je da Nemačka to smatra svojim prostorom i da želi punu dominaciju na Balkanu i samo ukoliko ste potpuni poslušnik i slepo pratite njihove interese možete da budete pomilovani po glavi“, istakao je Vučić.
Pored toga, Vučić je govorio da premijer Kosova Aljbin Kurti za sve ima podršku Nemačke i Velike Britanije, govoreći da je “jasno da su Nemci ti koji im pružaju podršku za sve protivpravne akte”.
Pročitajte još...
U jednoj od izjava, predsednik Vučić naveo je da SAD sigurno ne želi sukob, ali da ostalima ne veruje ništa, “posebno ne Nemcima”.
Ne tako davno, na osnovu sastanaka sa bivšom kancelarkom Angelom Merkel, nije se stekao utisak da Vučić ne veruje Nemcima. Prema evidenciji RTV Vojvodina, Vučić se od 2014. godine čak 16 puta sastao sa nemačkom kancelarkom.
Iako su diplomate imale zamerku na retoriku predsednika Vučića, ni govor premijerke Ane Brnabić nije prošao bez kritika, naprotiv. Uglavnom na Tviteru, premijerka neretko ulazi u rasprave sa visokim nemačkim zvaničnicima, među kojima su ambasadaro Nemačke u Prištini Jorn Rode, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i izvestiteljka Evropskog parlamenta Viola von Kramon.
„Izvestilac EP, poznata i kao „Ne treba ništa da govorim“, kada je Kurti 9. decembra izjavio da je zahtev Srbije da Kosovo osnuje Zajednicu srpskih opština ‘detinjast’ – čime se direktno suprotstavlja Briselu, sporazuma čiji je garant EU. Sada se konačno oseća obaveznom da kaže nešto o miru i stabilnosti na severu Kosova i u svojoj izjavi poziva na raspuštanje Saveta bezbednosti UN čije rezolucije treba ignorisati ako joj se ne sviđaju. Bravo! Ponekad je bolje ćutati“, poručila je nedavno Brnabić izvestiteljki.
Brnabić je u ušla u raspravu i sa Berbok, kojoj je poručila da je zapanjujući nivo apsurdna u govoru Berbok.
„Sada, iznenađujuće, MIP Nemačke eksplicitno poručuje da Rezoluciju SBUN 1244 – koja predviđa da Srbija ima pravo da traži povratak određenog broja svojih bezbednosnih snaga na Kosovo – treba ignorisati, jer je to ‘neprihvatljivo’. Što se tiče međunarodnog prava i stabilnosti, na osnovu kojih kriterijuma odlučujete koja Rezolucija SB UN se mora poštovati, a koja se mora zanemariti – na primer, u slučaju Libije, Rezolucija 2571 se mora poštovati, ali u slučaju Srbije, Rezolucija 1244 mora da se ignoriše? Zapanjujući nivo apsurda“, izjavila je Brnabić.
Sukobi i oštre izjave postale su deo svakodnevice i dnevnopolitičkih izjava vlasti u Beogradu, ali sudeći prema saznanjima Nove, u narednom periodu gledaćemo nešto drugačiju praksu.
Bonus video: Tviter diplomatija: Zašto je Ana Brnabić uvek spremna za oštar odgovor?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
