Rasim Ljajić izostao je sa spiska mandatarke Ane Brnabić za novu Vladu Srbije i tako je stavljena tačka na dvadeset godina dugu ministarsku karijeru predsednika Socijaldemokratske partije. Ova odluka nije iznenađujuća, s obzirom na to da je Ljajić već najavio da neće biti u novom sazivu Vlade.
Ljajić je pre dve godine prvi put govorio o odluci da ne obnavlja ministarski mandat, a isto je i potvrdio u septembru. Njegov resor „naslediće“ stranačka saborkinja Tatjana Matić.
“Bilo bi neozbiljno da posle svega kažem da sam se šalio ili predomislio. Nisam ni jedno ni drugo. Ostajem pri tome, jer me obavezuje javno izgovorena reč i obećanje koje sam dao. Moja stranka će dobiti ministarsko mesto u Vladi, a o personalnom rešenju još razgovaramo unutar stranke”, kazao je Ljajić.
Ljajić je u politiku zvanično ušao 1990. godine kada je izabran za sekretara Stranke demokratske akcije Sandžaka. Od 1994. godine predsednik je Koalicije Sandžak koja je 2000. godine preimenovana u Sandžačku demokratsku partiju. U decembru 2009. godine osnovao je Socijaldemokratsku partiju Srbije čiji je predsednik.
Karijerni ministar
Posle petooktobarskih promena izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ, a obavljao je i dužnost potpredsednka Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu.
Marta 2003. izabran je za ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG. Od 2003. do 2006. obavljao je dužnost kopredsednika Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju sa arapskim zemljama. Od jula 2004. predsednik je Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom, a od jula 2006. koordinator za sprovođenje Akcionog plana za završetak saradnje sa Tribunalom. Zbog neuspeha u potrazi za Ratkom Mladićem dao je ostavku na tu poziciju krajem 2009. godine.
Od 2008. do 2012. godine obavljao je funkciju ministra za rad i socijalna pitanja.
Na izborima 2012. njegova stranka je nastupala na listi Demokratske stranke, ali je prilikom formiranja Vlade podržao koaliciju SNS-SPS-URS i postao potpredsednik Vlade i ministar unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija. Na izborima 2014. i 2016. godine SDPS je nastupio u koaliciji sa SNS.
Aprila 2014. godine izabran je za potpredsednika Vlade i ministra za trgovinu, turizam i telekomunikacije. Na toj funkciji je ostao i nakon izbora održanih u aprilu 2016, a iste funkcije zadržao je i u novoj Vladi Srbije na čijem čelu je, od 29. juna 2017, Ana Brnabić.
Bele knjige MUP
Kako je KRIK pisao, Rasim Ljajić i njegova porodica imaju nekretnine i zemljište vredno 1.607.500 evra i da se većina vodi na ministrovog oca. Politički protivnici su protiv Ljajića koristili navode iz Bele knjige MUP Srbije 2002. U njoj je njegov rođeni brat Esad Ljajić, označen kao pripadnik grupe koja krijumčari drogu iz Turske ka Zapadnoj Evropi, te da je zbog droge osuđen 1991. godine u Beogradu. Poslednji put je u Skupštini, krajem oktobra 2018., u Hagu osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj, optužio Ljajića da je „don mafije“.
Odgovarajući na optužbe Ljajić je izjavio da je reč o napadu u kojem nemate odbranu.
„Ovo je kao da dokazujete da nekog niste ubili. Ili da poštenoj ženi kažete da je prostitutka. Sve sam mogao da očekujem, ali ovako nešto nisam mogao ni da sanjam. Na svu sreću, ipak postoje neke institucije koje treba da izađu i kažu da li je bilo šta od toga istina. Ja sam rekao – ako postoji bilo šta, ne u političkoj karijeri, nego od mog detinjstva do moje 54. godine, ako sam jabuku nekom ukrao, ako sam nekom detetu loptu ukrao, ako sam se potukao sa nekim, ako postoji bilo šta, neka izađu sa tim i ja ću se povući“, naglasio je Ljajić, ali i dodao „pošto im je propao pokušaj sa izdajnikom, onda sada pokušavaju da me kriminalizuju ne bi li mi umanjili politički uticaj“.
„Meni je degutantno da ovo i izgovorim, ali oni preko mog mrtvog brata vode rat sa mnom živim. To je suština cele priče. Drugog argumenta nemaju. I to zbog brata koji je umro pre 15 godina, i koji je bio osuđen pre 27 godina“, konstatovao je Ljajić i najavio da neće preduzimati nikakve konsekvence protiv šefa radikala.
Kako je „stvorio“ sandžački SDA
Ljajić je od 1989. do 2000. godine je kao novinar za više dnevnih i nedeljnih časopisa u bivšoj SFRJ. Pisao je kolumne za sarajevski časopis „Muslimanski glas“ i prištinski „Zeri“.
Na studijama je igrom slučaja sreo Aliju Izetbegovića, osnivača i tadašnjeg predsednika Stranke demokratske akcije (SDA) koji mu je tražio da u Sandžaku formira SDA. Ljajić u tome nije uspeo, ali je našao pravog čoveka koji može da obavi taj posao – Sulejmana Ugljanina.
Odnosi Ugljanina i Ljajića najblaže rečeno su komplikovani. Kako podseća Istinomer, na početku devedestih godina bili su u rukovodstvu SDA Sandžaka, da bi im se koju godinu kasnije putevi razišli, a oni postali ljuti politički protivnici i čak, činilo se, i otvoreni neprijatelji. Rasim Ljajić, tada lider Sandžačke demokratske partije, optuživao je Ugljanina da je želeo da ga ubije.
Prekršajni postupci
Ljajić je kao ministar rada i socijalne politike u tri slučaja prekršio zakon prilikom javnih nabavki vrednih oko 2,7 miliona evra, podseća Krik. Pri izgradnji Gerontološkog centra u Valjevu ministarstvo nije poštovalo proceduru s obrazloženjem „da bi se time pomerili rokovi za otpočinjanje radova“ i u novembru 2008. sklopilo ugovor s firmom „Ratko Mitrović – Dedinje“. Kompaniji je unapred plaćeno oko 2,7 miliona evra, a radovi su počeli tek šest meseci kasnije.
„Ja sam tu kažnjen po komandnoj odgovornosti, kao odgovorno lice – niti sam ja vodio tender, niti sam odlučivao o tome. Ja sam bio samo na vrhu piramide, ali znam da je to tada bilo sporno jer je u pitanju bila donacija – mislim da su Japanci donirali novac. Postojala je opasnost da se povuče donacija ako se nastave radovi. Da donacija ne bi propala, ministarstvo je sprovelo skraćeni postupak da bismo iskoristili ta sredstva“, objasnio je Ljajić.
U drugom slučaju, ministar Ljajić je za oko 16 hiljada evra kupio bonove za gorivo bez postupka javne nabavke.
„To sa NIS-om je bio najveći cirkus – sva ministarstva nabavljaju gorivo od njih. Ne nabavaljam ja gorivo, tu sam ponovo kažnjen po komandnoj odgvornosti“, rekao je Ljajić.
Tokom 2009. godine sklopio je ugovor o sanaciji kanalizacionog sistema Gerontološkog centra „Jelenac“ u Aleksincu s firmom „Ratko Mitrović – Dedinje“ – takođe bez postupka javne nabavke. Ministarstvo je za radove isplatilo oko 215 hiljada evra.
„U vezi doma u Aleksincu – pretila je epidemija i sanitarna inspekcija je naložila ministarstvu da to sredi u roku dva, tri meseca inače će zatvoriti dom i onda su ovi naši raspisali po ubrzanoj proceduri. DRI to ne zanima, oni su samo videli skraćeni postupak, da nema osnova za skraćeni postupak i pokrenuli proces“, kaže Ljajić.
Prekršajni sud u Beogradu je 2. decembra 2013. godine ministra Ljajića proglasio krivim i kaznio ga opomenom.
Takođe, protiv Ljajića je postupak pokrenula i Državna revizorska institucija, nakon što je utvrdila kršenje zakona u dva slučaja. Ministar Ljajić je suprotno Zakonu o javnim nabavkama sklopio ugovor za adaptaciju Gerontološkog centra Pančevo sa firmom „MK biro“ vredan oko 53 hiljade evra u julu 2009.
U drugom slučaju Ljajić je, bez sprovedenog postupka javne nabavke, sklopio ugovor sa Javnim preduzećem „Zavod za urbanizam izgradnju i uređivanje opštine Novi Pazar“ za izradu tehničke dokumentacije. Ugovor je bio vredan oko 47 hiljada evra. Rešenjem Prekršajnog suda u Beogradu od 3.1.2016. godine, postupak protiv ministra Ljajića je obustavljen zbog zastarelosti.
Protiv Ljajića se, prema izvodu iz prekršajne evidencije, vode postupci u Šapcu. Tamošnji sud KRIK-u nije dostavio informacije o ovim postupcima. „Ma to je nešto jer je moja stranka lepila plakate u Šapcu, pa su oni pokrenuli postupak protiv mene. Ne znam šta se dalje desilo sa tim postupkom, pravo da vam kažem“, kratko je prokomentarisao Ljajić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare