Odlukom ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da opozove 23 ambasadora sa diplomatskih pozicija, bez stolica šefova misija ostali su između ostalih bivši kontroverzni ambasador Vladimir Božović, bivši šef BIA Nebojša Rodić, ali i nekadašnji vozač Marko Blagojević. To ne znači da oni ponovo neće dobiti ambasadorske pozicije, čak i u istim državama u kojima su do sada službovali, ali je poslednja odluka objavljena u Službenom glasniku samo još jednom podsetila ko sve čini diplomatski kor u Srbiji. Neki od njih su sa sumnjivim kvalifikacijama obavljali ovakvo značajne funkcije, dok su drugi svoje pozicije dugovali i odličnim stranačkim vezama sa SNS.
Dačić je nedavno u izjavi za N1 poručio da je i ranije rekao da će se poštovati dužina mandata, te da će sada uslediti imenovanja novih ambasadora.
Kako je za portal N1 objasnio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, svima od 23 ambasadora istekao je četvorogodišnji mandat.
„Rekao sam da će se poštovati dužina mandata, a to su četiri godine i svi koji su razrešeni, razrešeni su zbog isteka mandata. Sada će uslediti imanovanja novih ambasadora na upražnjena mesta i to će biti završeno do kraja ove godine“, rekao je Dačić za portal N1.
Među 23 imena našlo i nekoliko „zanimljivih“, odnosno ambasadora koji su tokom prethodnih godina privukli veliku pažnju šire javnosti u Srbiji. Među njima je ime Vladimira Božović, koji je u jednom trenutku bio „persona non grata“ u Crnoj Gori, kao i Marko Blagojević, nekadašnji vozač i bivši ambasador na Kipru. Ambasadura je prestala i bivšem šefu BIA Nebojši Rodiću, ali i Ani Hrustanović, čiji je muž šef predstavništva Telekoma u Briselu.
Vladimir Božović konačno više nije ambasador u Crnoj Gori
Jedan od najkontroverznijih srpskih ambasadora od 2012. godine bio je Vladimir Božović, funkcioner SNS koji je proteran iz Crne Gore gde je bio opunomoćeni predstavnik.
Ambasador Srbije u Podgorici Vladimir Božović proglašen je personom non-grata 28. novembra 2020. godine i od njega je tada zatraženo da napusti Crnu Goru. Takvu odluku crnogorskih vlasti nije uvažio Beograd, nadajući se da će ona biti promenjena.
Iako je Božović proteran iz Crne Gore, čime je prestala njegova diplomatska misija, on je pune tri godine nakon toga primao platu od 4.403 evra. Ogromnu zaradu Božović je primao iz Beograda, dok je ujedno za to vreme sedeo u glavnom gradu Srbije.
Nakon velikog diplomatskog skandala, Upravni sud Crne Gore početkom 2023. godine poništio je rešenje MUP-a o zabrani ulaska u Crnu Goru, jer nije pojašnjeno koji su to razlozi da ambasador Srbije predstavlja smetnju po unutrašnju bezbednost zemlje.
„Tim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Uprave policije -Sektor granične policije – Regionalni centar granične policije Sever – Stanica granične policije I Rožaje kojim je tužiocu, državljaninu Republike Srbije, zabranjen ulazak u Crnu Goru, jer je uvidom u evidencije koje vodi Uprava policije utvrđeno da postoje smetnje za ulazak u Crnu Goru iz razloga nacionalne bezbednosti, ističe se u odluci Upravnog suda“, navodi se u saopštenju, preneo je podgorički portal Dan.
Pitanje popunjavanja ambasadorske pozicije bila je i tema nedavnog razgovara predsednika Srbije i Crne Gore, Aleksandra Vučića i Jakova Milatovića.
Crnogorski šef države rekao je da mu je predsednik Srbie Aleksandar Vučić rekao da novi ambasador u Podgorici neće biti Vladimir Božović.
Bivši vozač Marko Blagojević napustio fotelju ambasadora na Kipru
Živopisnu karijeru ima i Marko Blagojević, dosadašnji ambasador Srbije na Kipru. Kako su mediji svojevremeno pisali, Blagojević je na početku svoje karijere radio kao vozač tadašnjeg direktora Uprave carina Srbije Dragana Jerinića. Bio je i deo rezervnog sastava Resora državne bezbednosti u okviru Jedinice za specijalne operacije.
Neobjašnjivim putevima stigao je do mesta posebnog savetnika nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića, odakle je dospeo ni manje ni više nego do generalnog sekretara MSP, iako sa diplomatijom nije imao nikakvih veza.
Blagojević je sa ovim radnim mestom dobio i visok diplomatski čin ministar savetnik, koji je odmah ispod čina ambasadora. Poziciju za koju se većina diplomata bori bar polovinu radnog veka.
Ana Hrustanović više nije ambasadorka pri Evropskoj uniji
Jedna od ambasadorki koju je je opozvao ministar spoljnih poslova je i Ana Hrustanović, dosadašanja šefica Misije Srbije pri Evropskoj uniji. Iako je široj javnosti Hrustanović relativno poznata, ona do sada ima prilično relevantno diplomatsko iskustvo. Još 2011. godine postala je ambasadorka Srbije u Rimu. Na toj funkciji bila je do 2016. godine, kada je postala šefica Misije Srbije u Briselu. Tu funkciju obavljala je do pre nekoliko dana.
Ipak, Hrustanović je do medijske prepoznatljivosti stigla onoga trenutka kada je njen suprug, Damir, postao direktor novootvorenog predstavništva Telekoma u Briselu. Kancelarija je otvoreno početkom ove godine, a Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija rekao je tada da nema nikavkih prepreka da muž ambasadorke dobije položaj u predstavništvu državne firme.
Kada je reč o bivšoj ambasadorki Ani Hrustanović, list Danas pisao je da je glavna reference za njen izbor na čelu misije bilo to što je je imala odlične kontakte sa tadašnjom evropskom šeficom diplomatije Federikom Mogerini.
Kada je reč o njenom suprugu Damiru, on je sin Radmile Hrustanović, nekadašnje gradonačelnice Beograda i zamenice gradonačelnika. Sredinom dvehiljaditih Damir Hrustanović bio je predsednik Nadzornog odbora Javnog preduzeća Nacionalni park Tara, a sa te dužnosti je razrešen odlukom Vlade od 20. oktobra 2005.
Novosti su svojevremeno, 2006. godine, spominjale ime Damira Hrustanovića. Ovaj list je pisao o tome da je Radmila Hrustanović, tada zamenica gradonačelnika, predsedavala organizacionim odborom za proslavu “Dana Beograda” 2006. (Belef) i da je znatan deo marketinške kampanje išao preko marketinške agencije Mozaik, koja je je bila, kako su objavili, poslodavac Damiru Hrustanoviću.
„Moj sin Damir sarađuje sa mnogim firmama u Beogradu, ali nigde nije zaposlen“, odgovorila je tada Novostima Radmila Hrustanović na pitanje da li je sukob interesa što je „Belef“ uposlio baš tu agenciju. Prema navodima lista, ta agencija je za ovu manifestaciju, te godine, angažovana prvi put. Hrustanovićeva je, takođe, kao glupost komentarisala i pitanje kako to da njen sin u ime Mozaika, elektronskom poštom, šalje obaveštenja o različitim marketinškim kampanjama, navele su tada Novosti.
Bivši prvi čovek BIA nije više ambasador u Beču
Sa ambasadorske pozicije opozvan je i Nebojša Rodić, nekadašnji direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA).
Na čelo BIA došao je nakon promene vlasti 2012. godine, a na toj poziciji zadržao se godinu dana. Nakon toga se isto toliko zadržao i na čelu Ministarstva odbrane.
U njegovoj biografiji piše i da je završio Pravni fakultet, kao i da je imao stalno zaposlenje u Ministarstvu spoljnih poslova sa zvanjem ambasadora od 2000. godine.
U oktobru 2014. odlazi u Azerbejdžan kao ambasador Srbije, a do sada je obavljao funkciju ambasadora u Austriji.
Bonus video: Mit ili realnost Koliko na Srbiju utiču strani ambasadori gosti Zoran Milivojević i Mihailo Brkić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare