0
Još jedna stvar oko koje opozicija u Srbiji ne može da se složi jeste održavanje predizbora. Dok jedni oberučke prihvataju ideju da se građani uključe u politički proces i izjasne se oko imena koje bi predstavljalo celokupnu opoziciju na budućim predsedničkim i gradskim izborima, drugi deo opozicije smatra da je ovo proces koji puno košta, zahteva previše energije i potencijalno umrtvljuje birače u presudnom trenutku, kao i da je besmisleno o tome uopšte raspravljati kada se ne zna ni da li će biti uslova za izlazak na izbore.
Iznedrena u Americi, ideja predizbora polako se širi, a od nedavno se spominje kao mogućnost i u Srbiji.
Šta ona tačno podrazumeva?
Kao najsvežiji primer navodi se budimpeštanski model, kada su se lideri mađarskih opozicionih stranaka i pokreta dogovorili da prevaziđu razlike u pogledima i na gradske izbore izađu sa zajedničkim kandidatom. Tako i pobedili. Kako je u ovom trenutku teško poverovati da opozicija može da postigne ovakav dogovor, druga opcija je da stranke predlože kandidate, dok bi se birači odlučivali za stranke i za određenog kandidata u svojoj opštini. Tako se suštinski vraća moć građanima da odlučuju i o samom procesu kandidovanja, a ne samo da dobijaju gotovu ponudu na dan izbora. Ovakav predlog došao je nedavno iz Skupštine slobodne Srbije.
Srpska opozicija na samu ideju predizbora različito reaguje.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas kaže da to nije u ovom trenutku primarno pitanje.
„Mi smo trenutno fokusirani na borbu za izborne uslove. Tek kad dobijemo mogućnost da u Srbiji imamo izbore, možemo da pričamo o bilo kojoj temi koja ima veze sa tim kako opozicija treba da na te izbore izađe“, kaže Đilas.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je nešto otvoreniji.
„Demokratska stranka je otvorena za sve predloge koji vode ka ispunjavanju osnovnog cilja od javnog interesa – smeni kriminalizovanog i korumpiranog režima. Predlog koji je inicirala Skupština Slobodne Srbije je svakako dobronameran i mi smo spremni da o njemu raspravljamo unutar stranke, kao i sa partnerima iz opozicije. Predizbori mogu biti korisni, ako se svi važni politički i građanski akteri usaglase i ako se ideja temeljno razradi i pronađu mehanizmi za njihovo sprovođenje koji bi sprečili da ih režim diskredituje i zloupotrebi. Naravno, pri tome ne smemo gubiti iz vida predhodno pitanje, da li će u Srbiji uopšte biti izbora, odnosno da li ćemo uspeti da se izborimo za prave izbore. Kada se izborimo za osnovne izborne uslove DS će biti, kao i do sada, posvećena traženju rešenja za što efikasniji zajednički nastup opozicije“.
Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić smatra da ova ideja ima i dobre i loše strane, a na pitanje da li je opozicija uopšte razmatrala ovu mogućnost kaže:
„Koliko ja znam, nije se razgovaralo o predizborima u opoziciji. Zatečena sam predlogom koji ima dobre i loše strane. Dobre strane su sondiranje terena i eventualno učešće građana. Loše su što to košta, crpi se energija, ljudima izgleda kao da su se već izjasnili, pa može da ih mrzi da to učine ponovo na izborima, a sem toga prerano lansiranje u javnost može da zajedničkom opozicionom kandidatu navuče na vrat pravog toplog zeca od strane režimskih medija i tabloida“, rekla je rašković Ivić.
Biljana Đorđević iz Inicijative Ne davimo Beograd smatra da je ono što se do sada ovim povodom pojavilo u javnosti poptilično konfuzno, te da se treba osmisliti model i način sprovođenja eventualnih predizbora.
„Pošto se ideja pojavila u poređenju sa budimpeštanskim modelom, treba reći da je većinski izborni sistem za izbor gradonačelnika Budimpešte podsticajan za takav proces, da se opozicija dogovori oko jednog kandidata koji bi išao protiv Orbanovog kandidata. Međutim, na beogradskim izborima ne biramo gradonačelnika direktno, već prema proporcionalnom sistemu glasamo za izborne liste kandidata za odbornike Skupštine grada koji onda u Skupštini biraju gradonačelnika. To znači da bi pre ma kakvih predizbora u Beogradu morali da već imamo saglasanost opozicionih partija i grupa građana da nastupe zajedno na beogradskim izborima, što nemamo, i tek bi onda predizbori bili način da se odredi proporcija kandidata na zajedničkoj listi iz različitih opozicionih stranaka u skladu sa ostvarenim rezultatima na predizborima“, kaže ona i dodaje:
„Ova ideja trenutno deluje izuzetno komplikovano i ovakve predizbore unutar opozicije bi morala da organizuje nepristrasna i stručna organizacija koja bi obezbedila kredibilitet predizbornog procesa (što je bio slučaj u Budimpešti), jer on isto tako treba da bude pošten i slobodan kao što to tražimo i za izbore. Zbog toga bi ovakva ideja imala više smisla za predsedničke izbore jer način izbora predsednika pre može da podstakne dogovor opozicije oko zajedničkog kandidata ili kandidatkinje koji bi bili izabrani na predizborima. Predizbori se inače uglavnom organizuju unutar stranaka za kandidate na izborima i to stranke mogu da organizuju same čime pokazuju svoju unutrašnju demokratiju. Evropska zelena partija je organizovala tako predizbore za svoje kandidate na evropskim izborima. Ne davimo Beograd je svakako spreman za tako nešto“.
Jedini koji je u potpunosti saglasan sa primenom američkog i mađarskog sistema u Srbiji jeste bivši gradonačelnik Šapca i lider Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović, koji smatra da bi trebalo dati građanima mogućnost da učestvuju u politici.
„Potpuno podržavam predlog Skupštine slobodne Srbije o održavanju prethodnih izbora. Vlast je otela građanima slobodne i fer izbore. Niko nam, međutim, ne moze oduzeti mogućnost da organizujemo prethodne izbore. Protivnici Orbana su organizovali prethodne izbore u Budimpešti. Tako su pobedili Orbana i glavni grad Mađarske ima gradonačelnika koji je danas jedna od najistaknutijih politickih figura u toj zemlji. Šta je prirodnije od toga da slobodni građani izaberu one koji će kod nas, u Beogradu i u celoj Srbiji, izaći na crtu sadašnjoj vlasti. Svako ko želi da se bori mogao bi da se kandiduje. Svi koji su zainteresovani treba da učestvuju u uobličavanju pravila ovih izbora i u njihovoj organizaciji. Građani bi dobili priliku da učestvuju u politici, tako što bi zaista mogli da odlučuju o tome ko ide u izbornu borbu. U Mađarskoj su u toku prethodni izbori na kojima se odlučuje o svim kandidatima za parlamentarne izbore. Dakle, iz Budimpešte ovaj proces se proširio na celu Mađarsku. Svako bi mogao da se kandiduje na prethodnim izborima i da predloži svoj program. Verujem da je to put da pokrenemo građane i da probudimo veliku energiju“, zaključuje Zelenović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
