1
Tri najveća grada u Srbiji, Beograd, Novi Sad i Niš, rekla su “NE” vlasti Srpske napredne stranke i njenim predlozima za promenu Ustava u oblasti pravosuđa. Imajući u vidu ne tako daleku istoriju i činjenicu da su velike promene sredinom devedesetih upravo započete iz pomenutih gradova, na lokalnim izborima, ova mala pobeda mogla bi da bude najava velikih pobeda u budućnosti, a prva prilika za to biće na izborima 3. aprila.
Ovo u razgovoru za dnevni list “Nova” tvrde akteri protesta i učesnici izbora 1996. godine, nakon kojih je prvi put ozbiljno uzdrmana vlast do tada neprikosnovenog vladara Srbije Slobodana Miloševića.
Pročitajte još...
U drugom krugu lokalnih izbora, te ‘96. godine, koalicija opozicionih partija “Zajedno” pobedila je u gotovo svim velikim gradovima, uključujući Beograd, Novi Sad i Niš. Vlast SPS-JUL u početku je odbijala da prihvati izborne rezultate, zbog čega su usledile demonstracije širom Srbije s ciljem da se odbrani izborna volja građana. Tromesečne masovne demonstracije naterale su Miloševićevu vlast da usvoji lex specialis, kojim je zvanično priznala poraz, prvi od uvođenja višetranačja.
Da se istorija ponavlja, moglo bi se naslutiti iz događaja koji su pratili nedavno održani referendum o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa. Uprkos apelu šefa srpske države Aleksandra Vučića da građani zaokruže “DA”, najveći gradovi u Srbiji su okrenuli leđa autokratskom lideru i glasali za suprotnu opciju. Slično poput izbora pre više od 25 godina i ovog puta je primećen niz regularnosti, pa je tako građanima, umesto RIK-a, predsednik Srbije saopštavao rezultate, ponovo su viđeni paralelni spiskovi, a na glasačkim mestima po ko zna koji put su izašli i pokojnici. Uprkos tome, Beograd je rekao “NE” (54,6 odsto), kao i Novi Sad (53 odsto) i Niš (53, 28).
Beograd je oduvek bio opozicionarski grad
Da postoje sličnosti između ova dva događaja i glasanja u prestonici, koje razdvaja dve i po decenije, za “Novu” potvrđuje istoričar i bivši opozicioni lider Milan St. Protić.
Učesnik protesta i jedan od aktera prve opozicione izborne pobede od uvođenja višestranačja u Srbiji, smatra da u Beogradu postoji dugačka tradicija opozicionarstva i da pomenuti rezultat nije iznenađujuć.
– Nisam iznenađen što je Beograd glasao protiv ustavnih promena. To nije glas protiv tih predloga, ovde se radilo o tome da su ljudi izašli da glasaju protiv aktuelnog režima i njegovog prvog čoveka. Referendum je bio samo povod za iskazivanje jednog takvog nezadovoljstva – smatra Protić i dodaje da je to nezadovoljstvo godinama akumulirano.
“Sve se ovo očekivalo. Prethodni ekološki protesti, kao i oni pred Skupštinom prošle godine, ali i oni “Jedan od pet miliona” bili su uvod u ovo što danas vidimo. Videćemo šta će biti u trećem činu, 3. aprila. Signal koji šalju veliki gradovi u Srbiji, sa Beogradom na čelu, veoma je nezgodan za aktuelni režim. Ipak postoji razlika u odnosu na 1996. godinu, jer su tad lideri opozicije bili u samom centru političkih događaja i oličavali su protest protiv Miloševića. Ljudi su tada glasali za opoziciju, sad mi izgleda da su ljudi isključivo glasali protiv aktuelnog režima – podvlači on.
Živković: Sličnost više nego očigledna
S druge strane, osnivač Nove stranke i jedan od predvodnika građanskih protesta ‘96. godine u Nišu Zoran Živković smatra da se mogu napraviti paralele između dva događaja, te da je sličnost više nego očigledna.
– Imamo jednu autoritranu vlast, koja je duboko povezana sa kriminalom. Jedina razlika u odnosu na Miloševića je ta što je Vučićeva vlast primitivnija. Zajedničkim nastupom opozicije na izborima bi se došlo, sasvim sigurno, do pobede u Beogradu i kapitalizovao bi se ovaj uspeh na referendumu. Zato bi bilo dobro formirati, kao i ‘96. godine, koaliciju „Zajedno“ – kaže Živković.
On napominje da bi predstojeći izbori mogli da budu dobar spoj lokalnih izbora sa sredine devedesetih i poraza Miloševića 2000. godine.
– Preduslov za uspeh, kao i 1996., stvaranje je osećaja zajedništva. Svi moraju spustiti svoje sujete i moraju se posvetiti jednom cilju – ostvarivanju pobede nad kriminalnim režimom – smatra on.
Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i nekadašnji lider Demokratske stranke Bojan Pajtić smatra da su rezultati referenduma u najvećim gradovima u Srbiji dobar pokazatelj raspoloženja građana i da postoji ogroman potencijal u urbanim sredinama za opoziciju.
– Ovaj referendum je vetar u jedar oponentima režima, ali i apstinentima, koji do sada nisu mogli da vide da postoji mogućnost promene. Ipak, ne bi trebalo potceniti da tema referenduma nije bila razumljiva dobrom delu birača SNS – smatra on.
Panika u redovima vladajuće stranke
Paralele sa porazom Miloševića na lokalnim izborima, 1996. godine, prema rečima Pajtića, samo uslovno postoje.
– Ništa danas nije kao što je bilo tada. Rekao bih da je opoziciji sada teže nego ‘96. godine. Rezultat na referendumu u svakom slučaju govori o povećanju broja oponenata režima, koji su spremni da izađu i glasaju na izborima. Sve ovo je izazvalo veliku paniku u redovima SNS i svi u toj stranci znaju da bi referendum teško uspeo da nisu falsifikovali rezultate na određenim mestima – zaključuje naš sagovornik.
BONUS VIDEO: Šta su doneli rezultati referenduma
Pratite nas i na društvenim mrežama:
