Miščević: Nema jednobraznih rokova za članstvo Srbije u EU

Ona je na konferenciji "Dvadeset godina od velikog proširenja Evropske unije" naglasila da je Srbija učinila mnogo po pitanju evrointegracije, navodeći promene u sudstvu, usaglašavanju vizne politike sa politikom EU, promenama u sferi medija i izbornih pravila i upitala šta je još potrebno da Srbija učini.

"Proces učlanjenja je poltička odluka svih država članica EU i kada postoji dobra volja put je sasvim jasan, kao na primeru Slovačke", ocenila je Miščević.

Ona je navela da postoji mnogo stvari koje otvaraju put ka evrointegracijama, ali da u Srbiji fali dijalog, "jer mi kao društvo nismo ozbiljno diskutovali o izazovima evropskih integracija".

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije Plamena Halačeva navela je da smo svedoci toga kakav efekat ima zastava EU koja se danas viđa u Gruziji i Ukrajini, i koja je simbol slobode i jednakih prilika.

Ona je istakla da EU ne treba sebe da "prodaje" državama koje žele da uđu u EU kako bi ih privolela na evrointegracije, jer je strateški put tih zemalja ulazak u EU.

Halačeva je navela da pored dezinformacija o EU, prevashodno u Rusiji, mnogo dezinformacija o EU nastaje i u zemljama EU i onim zemljama koje žele da postanu deo EU, zbog čega mora da se radi na profesionalizaciji medija i obimu u kome se izveštava o EU.

"U Srbiji se pojednostavljeno izveštava o EU i priča se samo o Kosovu ili zajedničkoj bezbednosti, a retko se pričamo o velikoj prilici za vašu decu i unuke", rekla je Halačeva.

Ona je rekla da je rat u Ukrajini sve promenio i naglasila da je proširenje važnno, "jer je investicijanz naš mir".

Generalni sekretar Bledskog strateškog foruma Peter Grk rekao je da njegova generacija pristupanje Slovenije EU osetila veoma emotivno.

Istakao je da je on evrofanatik i dodao da ne bi imao nijedan razlog protiv ulaska Srbije u EU, da je on građanin Srbije.

"Evropska unija je otporna i ima tkivo koji je povezuje, i to je verovatno najefikasniji projekat u istoriji, zbog čega je cilj Slovenije da postane članica EU bio u srži slovenačkog društva, bez obzire na političke partije", rekao je Grk.

On je rekao da je proširenje EU geostrateško pitanje što se vidi i po tome što je na proširenju za dve prethodne godine urađeno više nego u prethodnih 20 godina.

"Zapadni Balkan mora da odluči šta želi, a put ka proširenju nikada nije bio otvoren kao sada", naveo je Grk.

Dodao je da nisu sve zemlje u regionu na istom nivou integracija i da je onim zemljama koje nemaju bilateralne probleme, put u EU otvoren.

"Proširenje mora da se desi, jer je strateška autonomija EU od velikog značaja, a to podrazumeva i konsolidaciju Zapadnog Balkana i proširenje bi moglo da bude brzo ako ga svi podržimo", ocenio je Grk.

On je rekao da je ranije propuštena prilika da EU bude ambicioznija po pitanju proširenja i da se ranije na Zapadnom Balkanu moglo uraditi mnogo više.

"Trenutni put zemalja regiona ka EU je raskrčen i jasan, jer su i zemlje EU koje su bile protiv proširenja sada za proširenje, i imaćemo problem ako se ne proširimo jer će region biti meki trbuh za druge zemlje koje žele da ostvare uticaj u njemu", rekao je Grk

Članica predsedništva "Alliance4Europe" iz Poljske Maja Mazurkijevič rekla je da je Poljska od ulaska u EU dobila 261 milijardu evra, što je donelo veliku promenu u kvalitetu života i istakla da je danas živeti u Poljskoj možda i bolje nego živeti u Parizu.

Ona je rekla da Rusija u Poljskoj i drugim evropskim zemljama dezinformacijama polarizuje i destibilizuje društva, i naglasila da će samo zajedno evropske zemlje moći da se izbore s tim.

Dodala je da se Rusija i Kina trude da smanje poverenje u evropske institucije i dodala da bi, ako oni koji su protiv Evrope rade zajedno, trebalo da sarađuju i oni koji su za EU.

"Ukrajinci se bore i za moju bezbednost, a ja sam bezedna jer živim u EU", istakla je Mazurkijevič.