Dramaturškinja Milena Minja Bogavac, komentarišući za N1 objavljivanje uznemirijućih fotografija i snimaka na kojima su žrtve kriminalnog klana Veljka Belivuka, kaže da smo strašne stvari gledali u "prajm tajmu", ali, kako ističe, nikada "kabinet predsednika nije "tizovao" te stvari kao spektakl". Navodi da je čitava medijska mašinerija usmerena na to da kod ljudi izazove osećanje straha i apatiju. Smatra da je "ova vlast šampion u proizvodnji krize". Kaže da je priča oko Rio Tinta plaši i da bi profit koji bi taj rudnik doneo možda bio dobar za jedan grad, ali bi značio štetu za sve nas.
Govoreći o Rio Tintu, kaže da je to priča koja je najviše plaši. „Čini se da u jednoj ovakvoj atmosferi, kada je sve otišlo do đavolja, još samo fali da se uhvatimo sa tom ozbiljnom bandom od korporacije i da počnemo da bušimo zemlju i da se potrujemo svi zajedno… Ali, s druge strane, čini se da ljudi na ovoj temi počinju, ipak, da se prikupljaju, da shvataju da je to možda ona crvena linija iza koje ne bismo smeli da pređemo niti jednim korakom“, rekla je, dodajući da je to tema na kojoj ćemo „možda da se okupimo i da kažemo – dosta, kraj“, i u ovoj podeljenosti društva.
Profit koji bi doneo jedan rudnik bi bio dobar za jedan grad, a šteta koju bi jedan rudnik doneo jeste sigurno šteta za sve nas, istakla je.
Upitana o predstavi „Udarna vest“, kaže da su se u njoj bavili jednostavnim pitanjima i time što su udarne, glavne vesti uvek loše. „Jasno je da mediji imaju tu funkciju uzbunjivanja javnosti, ali osnovni drajv je bilo pitanje da li mi više možemo da se uzbunimo kao javnost i da li smo počeli loše vesti da pratimo kao neki vidi pervertirane zabave, što je globalni fenomen, i da li je to na lokalnom nivou uvertira za ogromne količine grozote prosute u javnom diskursu u kojem nema više nikakve vrste vodenja računa o osećanjima ljude“, kaže Bogavac, ocenjujući da smo na taj način i postali preplašeni, paralisani…
Ona navodi da smo desenzitivisani na slike koje dolaze iz medija, i to od devedesetih pa naovamo. Neprekidno smo gledali sve gore i gore stvari na televiziji, a ono kroz šta sada prolazimo je i gore i opasnije, ocenjuje gošća N1. Podseća da smo strašne stvari gledali u „prajm tajmu“, ali, kako ističe, nikada „kabinet predsednika nije „tizovao“ te stvari kao spektakl“. „Nikad nismo imali najave „u četvrtak najgroznije scene viđene do sada“. Čitava je ta medijska mašinerija usmerena da kod vas izazove osećanje straha, a to je korisno samo moćnicima, jer kad su krizna vremena – moćnici se ne menjaju. Ova vlast – veliki su šampioni u proizvodnji krize“, ocenjuje Bogavac, dodajući da se tako dobijaju ljudi koji su potpuno apatični.
Na pitanje kako vidi objašnjenje Olivere Zekić, predsednice REM-a, da su fotografije osakaćenih ljudi „edukativnog karaktera„, kaže da je takva izjava vrhunski cinična. „Čini se da u tom hororu, REM igra važnu ulogu na strani ozbiljnog zla“, navela je Bogavac.
Upitana da prokomentariše reakcije na Inckov zakon, rediteljka kaže da „mi i dalje lupetamo šta god hoćemo o geniocidu u Srebrenici, i ne samo po toj temi već i po mnogim drugima“ i da stvarno treba vratiti u zakonske okvire, da se zna šta je širenje fašizma i drugih stvari koje se pod idejom slobode štampe šire i medijima.
Komentarišući to što ministar Aleksandar Vulin spominje „srpski svet“, Bogavac kaže da joj to deluje zastrašujuće. Želim da govorim o društvu, građanima Srbije, ne smatram da je normalno da se vraćamo na ideje iz 19. veka, kao što je nacija, i ne vidim potrebu za nekakvim menjanjem državnih granica, kada znamo koliko nas je to koštalo – i Srbe i sve druge, navodi gošća Novog dana. Moramo da prođemo ozbiljan nekakav društveni dogovor o tome šta je danas patriotizam, za mene to je poštovanje prirode i društva u kome živite i želja da njemu bude bolje, istakla je Bogavac. Ona ističe da pokliči koji vode u ratove i sukobe ili veličanje nekih vođa i elita, ne mogu biti patriotizam. Patriotizam je toliko zloupotrebljen u javnom diskusrsu da više ne možemo da se dogovorimo ni šta znači, dodala je.
Osvrnula se na analiziranje intervjua umetnika u parlamentu, ocenjujući da je to prestrašno. Ističe da umetnici moraju da zapažaju neke stvari u društvu, da na njih reaguju i o njima razmišljaju. „Baveći se takvim stvarima u parlamentu, vi ste do te mere ponizili instituciju parlamenta… Vi treba da se bavite donošenjem nekakvih zakona. Vi možda treba da čitate te umetničke intervuje kao vrstu korektiva, kao još nešto što je neko dao kao komentar sa možda drugim uvidom i perspektivom, treba to da gledate kako da implementirate u zakonodavnu svrhu institucije. Ali naš parlament je „prelistavanje štampe“, recitacija pesmice – „šta ste spremili“ i slično“, navodi, dodajući da je to najbolje plaćen posao od svih „nastupačkih“.
Bogavac ističe da se politika kod nas svela na „stranačke igre bez granica, beskrupulozne“, uz sve pokušaje da se dođe do vlasti, makar druge izvređali, ponizili im dostojanstvo, makar doveli u pitanje dostojanstvo svih ljudi. To strančarenje je nešto drugo od politike, dodaje.
Upitana o razrešenju s mesta direktorke Šabačkog pozorišta, kaže da je izabrana nakon što je u skupštini tog grada obrazlagala svoj program na kom je vredno radila i da su za to glasali odbornici. Razrešena sam kad je tu bila neka druga vlast, sa nekim drugim politikama, i nisam imala priliku da se izjasnim o tome šta nije valjalo i šta dobro nisam radila, dodaje. „Nikada nisam videla bilo kakav razlog, bilo kakvu činjenicu koja potkrepljuje to da sam ja tu instituciju vodila nestručno ili nesavesno. S druge strane, ima lepih rezultata tokom mog vođenja te institucije i trudim se da ne budem previše ogorčena oko svega toga, već da gledam stvari koje su lepe. Jedna od predstava sa repertoara koji smo radili dok sam ja bila tamo, donela je Šapcu prvu Sterijinu nagradu u istoriji. U pitanju je predstava Radio šabac autorke i rediteljke Olge Dimitrijević“, istakla je.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar