12
Direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević jedan je od najglasnijih kritičara odluke da se parlamentarni i lokalni izbori održe 21. juna, ističući da su zakazani prerano i da bi kasniji datum bio bezbednija opcija za građane Srbije. Sa njim smo razgovarali i o vanrednom stanju, (ne)radu institucija i podeljenosti društva koja je, čini se, ovih dana veća nego ikad.
„Kao što smo ušli u pandemiju tako sada ulazimo i u predizborni period, u potpunoj nepoznanici kako će on izgledati, koja će prava biti garantovana, da li će biti odobreni skupovi napolju i unutra, da li će se osigurati bezbednost prilikom skupljanja potpisa i glasanja. Kako će izgledati ta biračka mesta, i koliko će dana biti potrebno da bi se svi građani Srbije izjasnili i na lokalu i na parlamentarnim izborima“, kaže Antonijević za Nova.rs.
Međutim uredba Vlade Srbije i zaključak RIK jasno određuju da se sa izbornim radnjama nastavlja po ukidanju vanrednog stanja, da li bi se odlaganjem izbora iskočilo iz pravnih okvira?
Svaku situaciju možete da vratite u pravne okvire kada imate većinu u Skupštini. Mi smo mogli da vidimo samo poziv onim strankama koje su prikupile potpise, ili za koje je bilo izvesno da izlaze na izbore, i to je neodgovoran odnos prema drugim političkim akterima. Taj poziv je trebalo uputiti svima. Ako želite politički dogovor, a očigledno je da je datum izbora politički dogovor, za tim stolom je trebalo da sede svi, kao što su sedeli pre devet meseci na Fakultetu političkih nauka, kada smo imali više političkih aktera, nego na sastanku sa predsednikom, što je nedopustivo. Taj sastanak je, nadam se, trebalo da bude jedan akt iskazivanja državnog jedinstva, koje predsednik često pominje, možda i prečesto.
Taj dijalog na FPN nije baš slavno prošao, sudeći po tadašnjem, a i današnjem ponašanju političkih aktera.
Mi nismo nezadovoljni time i to ne zato što smo u tome direktno učestvovali i zajedno sa Fakultetom političkih nauka ušli u tu avanturu. Znali smo da je veoma teško da političke stranke u jednom kratkom roku naprave potpuni zaokret i da se pitanje medija i pritiska na birače i svega na čemu smo radili vrati u normalne tokove.
Da li biste se ponovo upustili u tu avanturu?
Da, mislim da je ponovo vreme za dijalog. Nisam siguran da je to moguće u istoj formi, ali ukoliko postoji spremnost da se taj jaz smanjuje, zaista verujem da bi svaki pojedinac u ovoj zemlji trebalo da svoj doprinos tome, pa samim tim i Fondacija za otvoreno društvo.
Izveštaji poput onog koji je objavio Freedom House pokazuju da Srbija nazaduje, i da stanje u društvu ide nagore.
U ovom trenutku nekoliko izveštaja govore o tome kako izgleda Srbija. Čujemo da se ti izveštaji, a naročito izveštaj Freedom Housa, nipodaštavaju, a to nije dobar znak. Svi oni do kojih je stalo Srbiji, bar u spoljnoj politici, na svom stolu imaju taj izveštaj i neke druge. Imaće uskoro, od 3. juna čini mi se izveštaj Evropske komisije .
Šta očekujete od izveštaja Evropske komisije?
Kada pogledate prošlogodišnji izveštaj, on je bio dovoljno oštar i pokazivao je da Srbija ne ide u onom pravcu u kom bi trebalo da ide da je zaista na tim šinama ka EU. Verujem da će to biti vidljivo i u ovom izveštaju. Govorim o stanju u medijima, pretpostavljam da će tu biti najveći fokus, ali biće otvorena i druga pitanja. Mi smo u potpunosti izgubili vladavinu prava, fokus na reformu pravosuđa, sve je to skrajnuto i ne možemo u svemu tražiti izgovor u vanrednom stanju i kovidu. Mnoga pitanja su bila aktuelna i u toku vanrednog stanja i u pravosuđu, i ne znam kada će Ustav doći na red.
Da li će Evropska unija zapamtiti Srbiji poruke koje su zvaničnici slali odavde, i to što je bila znatno manje vidljivija od Kine i Rusije i ako je znatno više donirala?
Posledice tako neodgovornog ponašanja će videti građani, ali Evropska unija nije “zlopamtilo”. Mi još uvek nismo shvatili da je EU sastavljena od velikog broja članica i da treba prema svakoj od njih da imate jasan pravac pojašnjavanja, ne samo političarima već i građanima tih zemalja, zašto bi Zapadni Balkan trebalo da bude deo Evrope.
Samit u Zagrebu je pokazao da nedostaje zajednička poruka zemalja Zapadnog Balkana i u Briselu i u mnogim drugim članicama EU.
Ustavni sud je počo je da da radi na inicijativama za ocenu ustavnosti mera donesenih u vanrednom stanju. Vi ste glasan kritičar pravosuđa, mogli smo to da čujemo i prethodnih dana. Gde je zakazao Ustavni sud u prethodnih mesec i po dana?
Da im poželimo lep početak rada, posle više od 50 dana.
Kada nemate jasno omeđano pravosuđe, tu podelu vlasti, kada nemate Ustavni sud, sve je dozvoljeno. To smo sada osetili sada mnogo više jer su direktno svima bila ograničena prava, pre svega sloboda kretanja. I kada u tom slučaju nemate odgovor Ustavnog suda na to, pa makar on potvrdio – ne ulazim u to kakva odluka ustavnog suda treba da bude, samo da postoji – onda nemate, kao građanin, osećaj da institucija stoji iza vas. Institucija u kojoj stručnjaci daju svoje viđenje o tome kako izgleda preuzimanje ustavnih ovlašćenja u toku vanrednog stanja.
To su neki sudovi u regionu radili. Ustavni sud u Bosni i Hercegovini se oglašavao, davao ocene, ukidao pojedine odredbe u toku borbe sa pandemijom. I to je odgovorno ponašanje.
Kao što je fondacija koju vodim u periodu krize bila mnogo aktivnija, mnogo više išla ka onima kojima može da pomogne i gledala na koji način može da mobiliše i motiviše u svim oblastima, naročito na terenu, tako je i svaka institucija morala mnogo bolje da reaguje u tom periodu.
Čuli smo i vaše kritike na račun tužilaštva, DRI, Skupštine. Da li su zakazale institucije u vanrednom stanju?
Jesu. To je jasno. Sve institucije su zakazale, a ako se iz toga ne izvuku zaključci da se tako nešto ne desi ponovo u nekoj drugoj teškoj situaciji, ako se osuđuju oni koji su na to ukazivali, onda ništa nismo naučili. Državna revizorska institucija mora da ima aktivnu ulogu u ovakvoj situaciji, kada imate ogroman broj nabavki, koje se sprovode ili ne sprovode jer postoji odluka. Mora postojati put na koji DRI upućuje izvršnu vlast kako će izgledati trošenje budžetskih sredstava. Bez obzira što je to pokolon, i moja organizacija je donirala ne malu sumu za medicinsku opremu, testove, ali svaki građani ima prava da zna kako se troši taj novac.
Digla se bura kada ste rekli da Vučić nije bio u kampanji tokom posete Novom Pazaru. Da li ostajete pri toj izjavi?
Mislim da nije, ali kada je nastavljena to deljenje te medicinske opreme, to je skliznulo u kampanju. Ali, postoji potreba da se tokom vanrednog stanja šalju poruke koje smiruju situaciju. Imali ste jedan grad, Novi Pazar, koji je postao žarište i postojala je opanost da niko ne shvati ozbiljno te poruke koje su slate. I tako sam i rekao, ako se nastavi to deljenje onda to jeste kampanja, a ako je to jedan događaj koji se desio, pa nemate sled raznošenja i virusa i opreme po Srbiji, onda nije.
Govoreći o protestu građana tokom vanrednog stanja izjavili ste da vlast mora da bude spremna da čuje bunt građana, međutim, šerpe su u velikoj meri utihnule po ukidanju istog.
Treba napraviti razliku između istrajnosti poruke i toga koja je poruka poslata. Očigledno se u jednom trenutku poslala jedna jaka poruka da postoji ogroman broj građana koji na drugačiji način vide budućnost Srbije, uređenije društvo nego što je u ovom trenutku i oni su taj bunt pokazali. Mislim da su i protesti koji su počeli upravo na istrajnosti gubili fokus, i onda ste došli u situaciju da je manji broj ljudi želeo da učestvuje u tome. To ne znači da mali broj ljudi misli poput onih koji žele da vide vladavinu prava, ljudska prava.
Imali smo priliku u Beogradu da vidimo veliki broj građana okupljenih oko ultradesničarskih pokreta, i to baš na Dan Pobede nad fašizmom, kao i razne primere ksenofobije. Da li ste zabrinuti zbog jačanja desnice u Srbiji?
Ja se nadam da je naša država dovoljno jaka da kada stvori takve snage, može i da ih ugasi. Mislim da im treba staviti jasno do znanja da, ako se poigravaju sa političkom scenom, onda moraju da znaju koje su granice poigravanja. Kada to preraste u nešto što ugrožava bezbednost svih nas tada bi trebalo da se utvrdi odgovornost onih koji su donosili te odluke i angažovali politički aparat za podršku tih organizacija, koji su im davali medijski prostor i očigledno sredstva za funkcionisanje i da se na taj način pravi distorzija političkog života.
Mali je broj onih koji na takav način preispituju ono što se dešava u Srbiji i šteta je na takav glasan način davati im podršku i prostor. Dosta je nekih primera iz istorije – nadam se da smo iz toga nešto i naučili – da je stvaranje takvih snaga, koje mogu ugroziti bezbednost svih građana, nešto iza čega ne sme da stoji država.
Kažete da iza njih stoji država, a ima li to veze i sa predstojećim izborima?
Mislim da da. Očigledno postoji koordinacija i logistička podrška takvim organizacijama, i to nisu odmetnici od zakona. Videli ste incident u migrantskom kampu koji pokazuje svu besmisao, ali i opasnost tih akcija. Mogao je neko da nastrada, samim čudom nije. Ako se to bude ponovo dešavalo bez jasnog kažnjavanja, onda mi nemamo bezbednosne službe koje se bave bezbednošću građana nego imamo dopuštenje da se takve stvari događaju.
Tužilaštvo i sud su ti koji su doneli odluku da puste tog čoveka i treba snose određene posledice. Treba da obrazlože javnosti zašto su doneli odluku i kako brane bezbednost svih građana ako na takav način postupaju. Koji su bili osnovi? Da li se prikupljaju neki podaci? Ko je njega inspirisao, da li je imao pomagača? To su sve pitanja koja treba postaviti. Vidim da su bili dosta jaki napadi kada smo o tome govorili i već vidim kako će ići taj slučaj.
A kada imamo nedostatak reakcije i u opoziciji i izostanak osude desničarskih frakcija opozicije?
Onda i oni postaju sučesnici u svemu tome. Ja ne znam zbog čega se vrednosno ova politička scena više ne uredi. Sada imate jednu maglu i josš samo moje kolege iz Organizacije za ljudska prava nisu probale da koriste taj desničarski fond u javnosti kako bi dobili neku podršku, svi ostali jesu probali. Ne znam zbog čega se prećutkije to, morate da imate jasan odnos prema prošlosti, budućnosti, prema Ustavu i svemu što u njemu piše i ujedno prema bezbednosti svih manjina. Kada kao većina ne može da zaštiti manjinu, onda treba da se skloni i da to uradi neko drugi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
