0
Uprkos bojkotu dela opozicije, na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima učestvovaće niz opozicionih stranaka i pokreta, kojima istraživači javnog mnjenja ne daju velike šanse na biralištima. Budući da dobar deo njih nema svoje poslanike i odbornike u republičkom i lokalnim parlamentima i nema redovne prihode iz državnog budžeta, postavlja se pitanje kako će finansirati predizbornu kampanju.
Stranke, pokreti i grupe građana koji budu učestvovali na predstojećima izborima kampanju mogu finansirati novcem koje država u te svrhe izdvaja iz budžeta, ali i iz donacija i bankarskih kredita.
Očekuje se da Ministarstvo finansija u kratkom roku objavi sa koliko će novca biti finansirana kampanja za parlamentarne izbore, a 20 odsto tog iznosa biće podeljen jednako svim učesnicima izbora, dok će ostatak tog novca dobiti stranke koje uđu u parlament, proporcionalno broju osvojenih mandata.
Prema nekim računicama, svaka izborna lista pre izbora moći će da računa na sedam do osam miliona dinara iz državne kase. Ipak, postavlja se pitanje da li će predstavnici lista koje nemaju imovinu niti redovne prihode iz budžeta koristiti taj novac, jer je neophodno da prethodno polože izborno jemstvo i to u vrednosti sredstava koja dobiju iz budžeta.
Jemstvo može da se položi u vidu gotovog novca, bankarske garancije, hipoteke na neku nekretninu…, a u slučaju da učesnik na izborima ne osvoji minimum jedan odsto glasova jemstvo se ne vraća. To znači da država zadržava prethodno položen novac, aktivira hipoteku na nekretninu ili bankarsku garanciju.
„Nemamo šta da položimo kao jemstvo“
Valentina Reković iz pokreta Jedan od pet miliona kaže za portal Nova.rs da će se oni finansirati isključivo iz donacija i da će njihova kampanja koštati tačno onoliko koliko na taj način skupe.
„Za izbore nećemo trošiti novac iz državnog budžeta, iz prostog razloga što nemamo stan, zemljište, kuću niti druge nekretnine da založimo kao jemstvo. Zato imamo želju, energiju i rešenost da iz korena menjamo ovaj sistem, što je mnogo vrednije od bilo kakvog novca“, navodi ona i dodaje da će najveći trošak kampanje i najzahtevnija stavka biti predaja liste, odnosno plaćanje notara za te potrebe i prevoz do svakog grada do Srbije.
#related-news_0
Sa druge strane, Marko Đurišić, jedan od lidera Srbije 21, kaže da će taj pokret kampanju finansirati novcem iz državnog budžeta i da ne zna šta će položiti kao izborno jemstvo.
„Ne znam koliki ćemo tačno dobiti iz budžeta, ali taj novac poslužiće nam da platimo potpise, a ostaće nam nešto i za internet kampanju. Ne planiramo da radimo TV spotove“, navodi on za portal Nova.rs.
Novac iz državnog budžeta u izbornoj kampanji koristiće i Demokratska stranka Srbije. Uroš Janković, predsednik Izvršnog odbora te stranke, kaže da će to biti najveći izvor finansiranja njihovog političkog marketinga.
„Kao jemstvo ćemo položiti stan koji je u vlasništvu stranke od 24 kvadrata, ali to neće biti dovoljno. Obično i neko od naših članova stavi hipoteku na privatnu nekretninu. Kampanju ćemo finansirati i od članarina i od donacija“, pojašnjava on za Nova.rs i dodaje da još nije poznato koliko će tačno novca dobiti iz budžeta, ali da se radi o iznosu od sedam do osam miliona dinara.
Prema rečima Kenana Hajdarevića, funkcionera LDP, njegova stranka još ne zna kako će finansirati predizborni marketing.
„Takvu informaciju ne mogu, niti želim da vam dam“, kratko je rekao Hajdarević za naš portal.
Nenadić: Za kampanju oko 6,7 miliona evra iz budžeta
S obzirom na to da se za izbornu kampanju država izdvaja 0,07 odsto poreskih prihoda budžeta, prema računici Transparentnosti Srbije za izbornu kampanju iz državne kase biće izdvojeno ukupno 792.470.000 dinara, što je oko 6,7 miliona evra. Nemanja Nenadić, programski direktor te organizacije, navodi da će izborne liste, ukoliko ih bude kao i na prethodnim izborima, dobiti oko sedam miliona dinara.
“Sa tim novcem se svakako ne može mnogo i on neće biti dovoljan za izbornu kampanju na televizijama, koja je mnogo skuplja. Ipak, taj novac može biti dovoljan za održavanje nekih ne previše zahtevnih preidzbornih skupova, prevoženje pristalica i kampanju na bilbordima ili internet kampanju. Imali smo slučaj sa grupom građana Dosta je bilo, koja je na izborima 2016. prešla cenzus, a na raspolaganju je imala samo novac iz budžeta”, kaže za Nova.rs Nenadić.
On ističe da je Transparentnost predlagala da se iznos novca iz državne kase za izborni marketing stavi u korelaciju sa minimumom troškova predstavljanja u kampanji, ali to nije prihvaćeno.
“Veliki je problem i to što učesnicima izbora unapred nije poznato koliko će novca dobiti iz budžeta, jer to zavisi od broja izbornih lista. Dešavalo takođe da taj avans dobiju neposredno pre održavanja izbora ili čak nakon njih, ako nije bila uredna dokumentacija”, dodaje Nenadić.