Od predsednika Srbije Aleksandra Vučića često čujemo kako nas po ovom ili onom kriterijumu svrstava u vodeću zemlju regiona, a povremeno i među prvih nekoliko u Evropi. Međutim, ocene i izveštaji međunarodnih organizacija godinama unazad, a naročito u 2020, daju potpuno drugačiju sliku - Srbija je “nedemokratska država”, koja se u poslednjih 10 godina “autokratizovala”, u kojoj je “opasno biti novinar” i gde se na njih i lidere opozicije gleda kao na neprijatelje.
Srbija je juče dobila još jednu negativnu ocenu, ubedljivo najnižu u regionu. Naime, u analizi V-Dem Instituta pri Univerzitetu u Geteborgu u Švedskoj, svrstana je u zemlje koje su u zadnjih 10 godina najviše autokratizirale i koja se kao izborna autokratija nalazi se na 139. mestu od ukupno 179 zemalja.
Prema oceni tog instituta Srbija je lošije plasirana u odnosu na sve zemlje regiona – Hrvatsku, Severna Makedonija, BiH, Crnu Goru i Albaniju, a na listi je lošije prošla čak i od Kosova.
Ovakve ocene ne bi trebalo za bilo koga da predstavljaju iznenađenje, budući da se i u izveštajima, koje su godinama unazad objavljivale relevantne međunarodne organizacije, upozoravalo da Srbija klizi u autokratiju, te da medijske slobode opadaju otkako je za premijera izabran Aleksandar Vučić.
2019 – Srbija nedemokratska država, hibridni režim i opasnost za novinare
Najoštriji izveštaj koji je objavila organizacija Fridom haus objavljen je ove godine. Naime, konstatovano je da Srbija uz Crnu Goru nije demokratska država, kao i da su obe zemlje svrstane u kategoriju vlada u tranziciji ili hibridnih režima, u kojima je vlast zasnovana u autoritarizmu.
Ista organizacija „izbacila“ je izveštaj i u martu ove godine, a u kom je pisalo da se Srbija sa još tridesetak država nalazi u grupi sa najvećim padom sloboda u poslednjih 10 godina.
Srbija je pala i na lestvici medijskih sloboda, koju prave Reporteri bez granica. U obrazloženju te organizacije ističe se da je naša država postala zemlja u kojoj je opasno biti novinar, da je broj napada na njih naglo porastao, te da zvaničnici u komunikacijama sa predstavnicima medija sve više koriste zapaljivu retoriku.
2018 – Zloupotreba javnih resursa i kupovina glasova
Status Srbije pao je sa „slobodan“ na delimično slobodan, ocenio je Fridom Haus u izveštaju o stanju sloboda za 2018. To je, kako je bilo navedno, „posledica pogoršavanja izbornih uslova, kontinuiranih pokušaja vlade i provladinih medija da uruše nezavisnost novinara kroz kampanje zastrašivanja, kao i uvećanje izvršne moći predsednika Aleksandra Vučića, koje je u suprotnosti sa njegovom ustavnom ulogom“.
Fridom haus je konstatovao i zloupotrebu javnih resursa i kupovinu glasova na poslednjim predsedničkim izborima na kojima je Aleksandar Vučić osvojio 55 odsto glasova. Takođe je navedeno da je SNS tokom kampanje za izbore 2017. imala značajne finansijske olakšice u odnosu na političke rivale i dodatne beneficije iz javnih resursa, uključujući zloupotrebu javnog servisa i javnih autobusa za prevoz simpatizera na mitinge.
„Vučić je ostao premijer tokom predizbornog perioda, bez jasne granice između zvaničnih i predizbornih aktivnosti“, pisalo je u izveštaju.
U isto vreme Reporteri bez granica objavili su još jedan pad Srbij i tome za 14 mesta Svetskom indeksu medijskih sloboda. Autori izveštaja navode da je Srbija, pod vlašću predsednika Aleksandar Vučića, za pet godina postala mesto u kome novinarstvo nije bezbedna profesija niti uživa podršku vlasti.
2017 – Vučić zarobio državu
Da demokratija u Srbiji četvrtu godinu za redom beleži pad, konstatovano je 2018. godine. Kako je ocenio Fridom haus, pogoršanje je zabeleženo u svim posmatranim kategorijama – od nezavisnosti medija i civilnog sektora, do državnog upravljanja i lokalne vlasti.
Srbija je tada, zajedno s Hrvatskom, Crnom Gorom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, svrstana u grupu „polukonsolidovanih demokratija“, ali je u toj ionako problematičnoj grupi najlošije ocenjena.
„Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori zarobili su svoje države, pretvarajući ih u mehanizme koji služe za jačanje njihovih partija“, navodi se u izveštaju Fridom Hausa i dodaje da je nacionalističko podstrekivanje koje je dovelo do sukoba u Jugoslaviji, ponovo omiljeni rečnik političara.
I u 2017. zabeležen je pad Srbije na listi medijskih sloboda i to za 10 mesta.
„Pod vlašću predsednika Aleksandra Vučića, Srbija je postala zemlja u kojoj nije bezbedno biti novinar. Ovo je jasno iz alarmantnog broja napada na novinare koji nisu istraženi, rešeni ni kažnjeni, kao i iz agresivnih kampanja koje provladini mediji vode protiv istraživačkih novinara“, navodi se u izveštaju Reportera bez granica.
2016 – Pomaci u evrointegracijama poništeni na izborima
I pre četiri godine konstatovano je da se demokratiaj u Srbiji pogoršava, te da je reč o trendu koji traje dve godine. Taj vremenski period poklapa se sa izborom lidera SNS za premijera.
„Dok su poboljšanja bila vidljiva u nekim oblastima povezanim sa pristupanjem Evropskoj uniji, ona su poništena negativnim događajima u izbornom procesu, demokratskoj vladavini i slobodi medija. Kao rezultat, ocena demokratije u Srbiji je pala na najniži nivo od 2005“, ocenio je Fridom haus u svom izveštaju, u kom je Srbije ostala u kategoriji polukonsolidovanih demokratija.
I u 2016. Srbija je pala na rang listi slobode medija Reportera bez granica, a u obrazloženju se navodi da medijske slobode opadaju otkada je Aleksandar Vučić, nekadašnji ministar informisanja za vreme vlasti Slobodana Miloševića, došao na mesto premijera maja 2014. godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare