Srbija ušla u „crvenu zonu“, napadi na novinare tek slede

Politika 25. apr. 202018:56 > 19:59
Podeli:
Foto: suriya silsaksom / Alamy / Alamy / Profimedia

Medijske slobode u Srbiji sužavaju se iz godine u godinu, a napadi i pritisci na novinare dodatno su povećani posle uvođenja vanrednog stanja. I dok međunarodne organizacije, ali i evropski zvaničnici, upozoravaju da su novinarske slobode u Srbiji ugrožene i da je ovde opasno biti novinar, srpske vlasti ocenjuju da su mediji u našoj zemlji slobodni. Sagovornici portala Nova.rs navode da sve ukazuje na to da Srbija ulazi u “crvenu zonu” i ne očekuju poboljšanje, već, naprotiv, da nam najgore tek sleduje.

Broj napada na novinare naglo je porastao od uvođenja vanrednog stanja, a zbog pisanja teksta o nedostatku opreme u KC Vojvodina uhapšena je i novinarka portala Nova.rs Ana Lalić. Međunarodna organizacija Reporteri bez granica nedavno je saopštila da je Srbija ponovo pala na listi medijskih sloboda i konstatovala da je naša zemlja postala mesto u kojoj je opasno biti novinar.

Iako i evropski zvaničnici godinama upozoravaju da nema napretka u slobodi medija u Srbiji, predstavnici srpskih vlasti navode da je ona „korektna“.

Foto: Zoran Lončarević

Jugoslav Ćosić, direktor programa TV N1, kaže za Nova.rs da Srbija konstantno pada na svim indeksima medijskih sloboda, jer se one jednostavno sužavaju iz godine u godinu, te da vlast u Srbiji svoj opstanak obezbeđuje isključivo na kontroli medija.

„Provladini mediji imaju isključivo dva zadata cilja – da rade kao propagandni mediji vlasti i da se u ime vlasti obračunavaju sa nezavisnim medijima. Naša koleginica i vaša novinarka Ana Lalić je jedina novinarka u Evropi koja je uhapšena zbog pisanja o korona virusu, da bi nakon toga ključni epidemiolozi državnog tela sami priznali da nismo bili spremni i da bolnice nisu bile dovoljno opremljene zaštitnom opremom. Imate činjenicu da je oko 70 lekara GAK-a zaraženo virusom. Ili da je 64-oro medicinskih radnika zaraženo na onkološkom institutu od kojih 15 sa težom kliničkom slikom. Kako? Ako su bili zaštićeni“, pita Ćosić.

Komentarišući navode Aleksandra Gajovića, državnog sekretara u Ministarstvu kulture, da su Reporteri bez granica negativno ocenili Srbiju zbog slučaja paljenja kuće novinara Milana Jovanovića iz 2018. godine, Jugoslav Ćosić kaže da to nije razlog.

„Srbija nije pala na toj listi zato što je funkcioner SNS naručio paljenje kuće novinara, što je nesporno, već zato što taj slučaj srpsko pravosuđe nije rešilo. Kao sto pravosnažno nije rešilo nijedno ubistvo novinara u Srbiji. A ja mislim da neće biti rešeno ni jedno ubistvo ili drugi krivični akt prema medijima ili novinarima u kom su učestvovali država ili funkcioneri vladajuće partije. I to je ključna poruka. Mislim da će i slučaj paljenja Jovanovićeve kuće na kraju dovesti do zastarevanja“, navodi Ćosić.

On dodaje da lično misli da, kada su mediji u pitanju, nismo videli najgore, kao i da to tek sledi.

„Ako se vlast ovako ponaša sa trenutno ovolikom podrškom glasača, mogu samo da zamislim šta će biti kad ta podrška krene da pada. Mi moramo da se odbranimo od istrebljenja“, upozorava direktor programa TV N1.

Željko Bodrožić / Foto: Medija centar Beograd

 

Bodržić: Sve je ogoljeno i sve se lakše vidi

Da izveštaji evropskih tela, međunarodnih i novinarskih asocijacija ukazuju da je Srbija već ušla u „crvenu zonu“ i da se udaljava od svega što demokratija podrazumeva, pa i slobode medija, navodi Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije. On kaže da je novinarima najočiglednije kada su na udaru, kao i da su napadi na njih eskalirali u pandemiji.

„Sve je sada ogoljeno i sve se lakše vidi. Tamo gde je demokratija, jasno se vidi da institucije funkcionišu, a tamo gde je sistem poput našeg isto se jasno vidi da je vlast uzurpirala sve institucije. Predstavnici vlasti ustrojeni su kao polufalange, onemogućavaju novinare da rade, vrše pritiske i hapse“, ističe Bodrožić u izjavi za Nova.rs.

On dodaje da Reporteri bez granica već dugo signaliziraju da nešto nije u redu kada su u pitanju medijske slobode u Srbiji, a sada to primećuju i u Evropskoj uniji, koja je, kako kaže, dugo bila popustljiva prema srpskim vlastima zbog Kosova.

„Možda će biti pritiska iz EU, kada sve ovo prođe, na jesen. I tada će vlast blago popustiti. Vučić zapravo ne želi do kraja da uništi nezavisnu medijsku scenu. Njemu trebaju ovakvi nezavisni mediji, da bi pred strancima mogao da govori o pluralizmu, a i odgovara mu da ima fajt sa novinarima. To je deo njegove politike“, zaključuje Bodrožić.

Foto:Nova S/Ivan Dinić

 

Georgiev: Ne napadaju se samo novinari, već svi koji drugačije misle

Za Slobodana Georgieva, urednika BIRN-a, napadi i pritisci postali su sastavni deo posla. On navodi da vlast voli da se hvali rezultatima na nekim listama, kao što je na primer Duing biznis lista, a da ne govori o onima koji se odnose na slobodu izražavanja.

„Dobili smo najnegativnije ocene za vladavinu prava i slobodu izražavanja. Ovde se ne napadaju samo novinari, već svi koji drugačije misle, kao što su glumci ili profesori. To pokazuje da Srbija nije demokratska zemlja, a Evropa nema jasan plan da pomogne i podrži ljude koji se bore za demokratiju. Trebalo bi da izdvoje neka sredstva za medije koji bi da zadrže duh medijskih sloboda, što sada čine, ali u mrvicama“, kaže Georgiev za naš portal.

Na listi Reportera bez granica iza Srbije su, iz regiona, samo Crna Gora i Bugarska. Od evropskih zemalja, iza njih su još Rusija, Belorusija i Turska.

Komentari

Vaš komentar