Gotovo sve što Srbi na Kosovu i Metohiji dobijaju od Beograda spakuje se u kontejner, od pomoći, preko bolnica, na posletku i do banaka. Tako je Banka Poštanska štedionica na nekoliko administrativnih prelaza postavila kontejnere u kojima Srbi mogu da podignu svoja primanja u dinarima. Oni koji žive na KiM i kojima je ova “pomoć” namenjena kaže da je ovo samo zamazivanje očiju, jer s tim dinarima ne mogu mnogo. Skoro ništa.
Sudbina srpskog dinara na Kosovu i Metohiji i dalje je neizvesna nakon odluke Centralne banke u Prištini da proglasi evro jedinom tamošnjom valutom. Kao privremeno rešenje, na nekoliko administrativnih prelaza istureni su mobilni kontejneri Banke Poštanska štedionica gde građani mogu podizati i uplaćivati novac.
Početkom godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio je javnost da se plaši nasilnog zauzimanja ekspozitura Poštanske štedionice na Kosovu, spomenuvši moguću zabranu platnog prometa u dinarima sa centralnom Srbijom. Tog trenutka ova odluka je već bila doneta, jer je desetak dana ranije Centralna banka Kosova zapravo zabranila dinar.
Od tad kreće agonija srpskog stanovništva na KiM. Glavni problem je kako će dobiti plate, penzije, socijalna i druga davanja iz Srbije i na koji način će se to odraziti na funkcionisanje škola i bolnica koje su i dalje u srpskom sistemu.
Za to vreme, najmanje dve pošiljke srpskog dinara vraćane su sa prelaza Jarinje, Srbima je ograničeno koliko novca mogu da podignu, pa po svoje zarade moraju u gradove centralne Srbije.
E, sad je država rešila da pomogne, pa će ih, recimo, pre Raške ili Novog Pazara, na samim prelazima sačekati mobilni kontejneri Poštanske štedionice, u kojima mogu podići ono što su dobili ili zaradili .
Ovim povodom novinar sa severa Kosova Branislav Krstić za Nova.rs kaže da kontejneri nisu strani Srbima koji tamo žive i da im ništa dobro ne donose.
„Srbi godinama žive po kontejnerima, Kliničko bolnički centar Gračanica nam je smešten u kontejnerima, do skoro smo imali Srbe po enklavama koji žive u kontejnerima i to pored stotina hiljada evra sredstava koja su stizala“, kaže Krstić i dodaje da će sada pored toga što žive i leče se u kontejnerima, Srbi i svoje zarade primati na sličnom mestu.
Na pitanje kakva im se na taj način šalje poruka, Krstić odgovara:
„Poruka je vrlo jednostavna: ‘Mi dižemo ruke od Kosova’. Prvo su nam uspostavili Srpsku listu i obezglavili nam svaku eventualnu političku opoziciju i unakazili nas, ostavljajući nas bez i jednog političkog lidera. Ljudi nam masovno odlaze, na dnevnom nivou po jedna porodica“, tvrdi Krstić.
PROČITAJTE JOŠ
Sagovornik Nova.rs dodaje da je po dolasku SNS na vlast na Kosovu bilo oko 150.000 Srba, dok ih je sada 70.000.
„Što se Beograda tiče, poslednjih 12 godina sve rade da Srbima u centralnoj Srbiji ogade Kosovo. Dinar je sahranjen onog dana kada je Srpska lista organizovala protest radi reda“, kaže Krstić.
Da banke-kontejneri ne olakšavaju život Srbima na Kosovu i Metohiji smatra i novinarka Kontakt plus radija Ana Marija Ivković.
„Verujem u dobru nameru, ali u organizacionom smislu Srbima apsolutno ne olakšava život. Štaviše, verujem da će građani pre ići do Raške i Novog Pazara, kako bi onda i kupili nešto za zarađeni novac. S druge strane, onima kojima je teško da putuju, ne menja situaciju, jer će svakako morati da putuju do prelaza“, kaže Ivković.
Ona podvlači da ovakvo rešenje ne govori ništa drugo nego da je, nažalost, i Beogradu i Prištini rešenje za kosovske Srbe mobilni kontejner.
„U jednima je trebalo da glasaju, u drugima će po platu… Kontejneri se pomeraju dalje ka severu, van Kosova, pa se bojim da na kraju zbog njihove politike (Beograda i Prištine prim.aut) ne bude i onih kontejnera u kojima će se privremeno živeti“, navodi sagovornica Nova.rs.
Na pitanje šta očekuje u nastavku krize sa dinarima, odgovora:
„Ono što je sigurno, nema povratka dinaru na Kosovo. Štaviše, bojim se daljih reakcija Prištine na severu, jer sledeći bi mogli da budu obrazovanje i zdravstvo. Verujem da će Kurti do narednih opštih izbora, koje neki najavljuju i ove godine , maksimalno iskoristiti da na terenu uradi šta može, kako bi što više umanjio prisustvo Srbije. Beograd je, sa druge strane, događajima u Banjskoj ispustio i one poluge koje je imao u rukama. Možda im to i odgovara – da skinu odgovornost sa sebe. Ono što je sigurno, sporazumi iz Brisela i Ohrida ne odgovaraju ni Beogradu, ni Prištini“, zaključuje sagvornica Nove.
Za samo godinu dana, na ćelo četiri većinski srpske opštine na severu došli su Albanci, praktično su ukinute tablice srpskih gradova na KiM i zamenjene oznakama „RKS“, na institucije su postavljene kosovske, a poskidane srpske zastave, a u „velikom finalu“ ukinut je i srpski dinar.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar