Svaka čast Vučiću: Kurtijev plan za sever Kosova iz 2012. godine sproveden gotovo u celosti

Ovaj plan Samoopredeljenja (čitaj Aljbina Kurtija) nastao je u vreme kada je aktuelni kosovski premijer bio deo opozicije. Više od decenije kasnije, ključne tačke ove inicijative sprovode se jedna po jedna, dok Srbi na severu Kosova gube sve - od institucija do tablica.

Te 2012. godine, negde u vreme kad će u Srbiji doći na vlast Srpska napredna stranka, Kurti se oštro protivio načinu na koji su tada vođeni pregovori sa Beogradom. Zato je kosovskoj skupštini predložio plan u 13 tačaka.

Oružje, specijalci, snaženje Albanaca…

Na samom početku platforme Kurtijevog "Samoopredeljenja" traži se transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, kao i potpisivanje sporazuma sa NATO.

Ova tačka nije u potpunosti realizovana, ali ovih dana smo svedoci naoružavanja Prištine od strane Sjedinjenih Američkih Država. Na Kosovo stižu protivtenkovske rakete "džavelin", a osim te, planirane su i druge nabavke oružja.

Inače, KBS su osnovane još 2009. Godine, a prema planu Martija Ahtisarija imaju pravo samo na lako naoružanje. Rakete se svakako tu ne podrazumevaju.

Druga tačka platforme precizira realizaciju onoga što je trenutno najveći bezbednosni izazov sa Srbe severno od Ibra - prisustvo kosovskih specijalaca.

"Trebalo bi da bude pojačano prisustvo policije na severu zbog tamošnjeg vanrednog stanja. Baza specijalne jedinice kosovske policije trebalo bi da bude smeštena u Bošnjačkoj Mahali, u bivšoj bazi Kfora, odnosno bivšem vojnom remontu. Druge dve baze specijalnih jedinica zajedno sa vojnim snagama trebalo bi da budu u blizini graničnih tačaka", navodi se u toj tački.

Ovo je u delo sprovedeno početkom 2022. godine, kada su građani na severu Kosova počeli da primećuju upadljivo prisustvo specijalnih jedinica Kosovske policije. Na teritorijama opština Leposavić i Zubin Potok sagrađeno je nekoliko policijskih baza, mahom na zemljištu koje je Srbima oduzeto eksproprijacijom. Nedavno je sud u Prištini ovu odluku poništio.

Kada je o vojnom remontu reč, pre nekoliko dana odlukom SO Severna Mitrovica, zemljište na kom je ovaj objekat dodeljeno je kosovskom MUP-u.

U šestoj tački ove platforme pominje se politika reciprociteta. To je prištinska Vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem realizovala tokom velike krize sa tablicama u septembru 2021. godine. Tada su doneli odluku da neće priznavati srpske tablice. Nakon prelepljivanja nacionalnih simbola, barikada, kriza i pregovora - registraske oznake srpskih gradova na KiM više ne postoje, a vozila sa RKS tablicama odnedavno mogu neometano u centralnu Srbiju. Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uzvikivao “nema predaje, KM ostaje”.

Toliko o tome.

Prelazimo na 11. tačku Kurtijevog predloga. Tu se pominje osnaživanje Albanaca koji žive na severu KiM. Kurti je tu predvideo obezbeđivanje sredstava za rekonstrukciju kuća, poboljšanje infrastrukture, besplatni javni prevoz do juga Mitrovice i obrnuto tri puta dnevno, olakšice pri zapošljavanju i prilikom upisa na fakultet...

Kosovska vlada 2023. godine krenula je u realizaciju ovog plana. Pokrenut je projekat izgradnje i renoviranja albanskih kuća na severu Kosova. Iskopani su temelji u Leposaviću i severnom delu Kosovske Mitrovice… Osim kuća, renoviraju se i putevi, a prilikom jedne takve popravke, oštećeno je staro pravoslavno groblje u Mitrovici.

U ostalim tačkama ove platforme uglavnom se navode ulaganja, stipendije, uspostavljanje bilateralnih odnosa…

Međutim, Kurti nije računao na to da će mu prestavnici Srba s KiM, pre svega onih iz Srpske liste, oberučke pomoći da premaši sopstvena očekivanja i planove.

Ohrabreni porukama koje su stigle iz Srpske liste, Srbi na severu KiM napustili su institucije, nakon čega je usledila velika kriza propraćena nasilnim zauzimanjem opštin na čijem su čelu sada Albanci, a sa tih zgrada vijori se kosovska zastava.

Šta smo sve izgubili na Kosovu u poslednjih 10 godina vlasti SNS?

Parafiranjem Briselskog sporazuma na koji su potpis stavili tadašnji kosovski i premijer Srbije Hašim Tačić i Ivica Dačić, započeta je integracija policije i pravosuđa u kosovski sistem. Raspisivani su lokalni izbora do kraja 2013. na celoj teritoriji Kosova, dakle i na severu Kosova po kosovskim zakonima.

Priština je dobila i svoj pozivni broj, a građani sa kosovskim ličnim kartama neometano ulaze u centralnu Srbiju.

Osnovano je i preduzeće po kosovskim zakonima "Elektrosever", koje preuzima kontrolu i naplatu struju na severu.

Pored svega toga, nosioci srpskih pasoša sa prebivalištem na Kosovu i dalje su jedini stanovnici Zapadnog Balkana kojima je za putovanje potrebna viza.

***