Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na vlast je došao na talasu obećanja “nulte tolerancije prema korupciji”. Najavio je rešavanje 24 sporne privatizacije i da neće biti zaštićenih, zatim je usledilo hapšenje vlasnika Delte Miroslava Miškovića i to bi otprilike bilo to. Kad se 10 godina kasnije podvuče crta, Srbija Miškoviću treba da plati odštetu od 30 miliona evra, a samo se može nagađati kolika je šteta od afera Krušik, kupovine stana ministra Aleksandra Vulina ili ona 24 koja je ministar Siniša Mali pazario u Bugarskoj, od projekata Beograd na vodi, Er Srbija, Fijat, Železara, RTB Bor, Galenika ili od prodaje državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini….
Koliko će nas na posletku koštati Vučićeva borba protiv korupcije, prema oceni sagovornika lista Nova, može biti predmet jedne dugačke istrage. U ovom trenutku nemoguće je proceniti ukupnu štetu svih malverzacija u koje su bili upleteni ljudi iz Srpske napredne stranke, ali se oni posve sigurno mere u milionima evra.
Te 2012. godine, uoči formiranja Vlade Ivice Dačića, ministar odbrane Aleksandar Vučić je rekao:
“Kada je o korupciji reč, neće biti zaštićenih, ili neće biti Vlade Srbije. Ovo je važna poruka koju moraju da razumeju i naši članovi, ali i naši koalicioni partneri. Ne budite iznenađeni kad neko za mesec-dva od naših ljudi bude procesuiran. Na našim primerima ćemo da pokažemo da se sa državom nećemo igrati i da smo svi jednaki, a ne da neki imaju političku zaštitu zato što pripadaju našoj ili bilo kojoj vladajućoj stranci“.
To je bilo u julu, u decembru je uhapšen Miroslav Mišković. Sudilo se za utaju poreza preko firme “Mera Investment Fund Limited”, koja se vodila na Marka Miškovića. Vlasniku „Delte“ se na teret stavljalo da je podsticao svog sina Marka da preko ove kompanije obavlja protivzakonite radnje.
Krajem februara 2022. Apelacioni sud u Beogradu je Miškovića i njegovog sina pravosnažno oslobodio krivice, dok je odlukom Arbitražnog suda u Vašingtonu Srbiji naloženo da isplati Miškovićevoj firmi 30 miliona evra. Na ovu odluku podneta je žalba i čeka se epilog.
U svakom slučaju, ovo je prvi veliki “rezultat” Vučićeve borbe protiv korupcije.
Tokom 10 godina u međuvremenu, dešavalo se svašta što se može dovesti u vezu sa korupcijom u samom vrhu države. Od obećanog rešavanja 24 sporne privatizacije – ništa.
Među najvećim korupcijskim aferama ove vlasti bilo je otkriće da ministar Siniša Mali ima 24 stana u zgradi u Bugarskoj. Zatim se pod veliki znak pitanja stavljala i kupovina stana ministra Aleksandra Vulina, koji je nekretninu u vrednosti od gotovo 250.000 evra, navodno kupio tako što je pozajmio novac od suprugine tetke iz Kanade. I to tako što je, kako je sam Vulin objasnio, novac u gotovini u više navrata uneo u Srbiju.
Ministri za ovo nisu odgovarali, kao ni drugi članovi SNS kojima su se na teret stavljale slične malverzacije.
Niko nije odgovarao za poslove sa „Krušikom“ i umešanost pokojnog oca ministra Nebojše Stefanovića i firme GIM u trgovinu oružjem, u kojoj je „Krušik“ oštećen za desetine miliona dolara. Niko se nije bavio ni sukobom interesa u kojem se našla premijerka Ana Brnabić, kada je otkriveno da je u poslovima sa državom firma Aseko u kojoj je tada njen brat Igor bio na mestu direktora zaradila nekoliko desetina miliona evra. I firma brata ministarke Darije Kisić Tepavčević, Bojana Kisića, sklopila je više milionskih poslova sa državom.
Ne znamo ni šta se krije iza projekta Beograd na vodi, Er Srbija, ali ni brojnih međudržavnih ugovora koje Srbija sklapa sa Kinom, Rusijom, Turskom… Ti poslovi pokriveni su velom tajne, a sklapaju se bez tendera, konkurencije i nadzora.
Govoreći o borbi ove vlasti protiv korupcije izvršni direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za list Nova kaže da je Vučićevo obećanje iz 2012. i 2014. očigledno bilo pun pogodak sa stanovišta osvajanja podrške birača.
“To je u stvari oproban recept koji je koristio DOS 2000, a na sličan način i stranke koje su opozicija Vučiću ističu korupcijske afere sadašnjeg režima. Problem je što ta obećanja mahom ostaju neispunjena. Razlog za to je što su za uspeh borbe protiv korupcije neophodne nezavisne institucije, kojima političari treba da pomognu. A”, kaže Nenadić i dodaje da kada političari obećavaju krivične istrage to teško da može izaći na dobro.
“Bilo da se obećanja ispune ili ne. Naime, tada svaki optuženi ima puno osnova da tvrdi da se protiv njega vodi politički montirani proces. A ne nezavisna istraga. Neslavno okončani slučaj Mišković je dobar pokazatelj za to. Da stvar bude gora, protiv njega nije ni vođen postupak zbog korupcije, i pored javno iznetih optužbi da je imao na platnom spisku nekoliko ministara, a optužbe su se na kraju odnosile samo na poreska krivična dela”.
Profesorka Pravnog fakulteta Vesna Rakić Vodinelić kaže da se od dolaska Aleksandra Vučića i SNS na vlast problem sa korupcijom samo produbio.
“Mi u toj borbi nismo odmakli ni pedalj. Agencija za borbu protiv korupcije je pre dolaska Vučića na vlast bolje radila, njom su rukovodili stručni ljudi, a sad je na čelu ovog tela čovek koji je dva meseca pre postavljanja na ovu funkciju bio član SNS. Sve koruptivne afere ove vlasti nikada nisu dole do suda, a na čelu Republičkog javnog tužilaštva je žena koja je slušala svaku vlast. Vučić smatra da je on nadležan da vodi borbu protiv korupcije, a praktično onemogućava rad institucija kojima je to posao”, kaže Vodinelić i dodaje:
“Ja ne verujem u njegove dobre namere, jer visoka korupcija u vrhu vlasti ostaje neprocesuirana. Nemoguće je utvrditi štetu od Vučićeve borbe protiv korupcije, ali vode se mnogi sporovi i arbitraže koji se mogu završiti poput slučaja Mišković. Da bi došli do konačne cifre, potrebno je sprovesti jednu dugačku i obimnu istragu”.
BONUS VIDEO: Nevinost Miškovića – razbijanje mita o borbi protiv korupcije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare