2
Proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji započet je 2007. godine, potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a za ovih 14 godina nismo mnogo odmakli. Otvorili smo jedan od šest klastera, ali bez ijednog novog poglavlja već duže od godinu dana. Kad se pogleda ko Srbiju predstavlja u skupštinskim delegacijama koje imaju veze sa Evropskom unijom, ko se nalazi na mestu srpskih ambasadora u evropskim državama i na koji način pojedini predstavnici vlasti govore o EU, izgleda kao da smo od ovog puta odavno odustali.
Nedavno je premijerka Ana Brnabić ponosno objavila da je Srbija otvorila klaster broj jedan, a da je bila spremna za najmanje još dva. To se nije desilo, iako Evropska unija, ako je verovati predsednici Vlade, još nije videla takav napredak.
Ima tu očigledno još stvari sa kojima se Evropska unija prvi put sreće u Srbiji. Među njima, recimo, i način na koji se biraju i postavljaju članovi skupštinskih delegacija koje imaju bilo kakve veze sa EU.
Primer za nepotizam i stručnjak za uvrede
Tako se u Delegaciji u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope nalaze poslanici poput Stefana Krkobabića iz PUPS ili Biljane Pantić Pilje iz SNS.
Mladi Krkobabić je sin ministra bez portfelja Milana Krkobabića, a poznat je po zanimljivim izjavama, a ponajviše po vrlo diskutabilnom načinu na koji godinama unazad dolazi do funkcija.
Dok nije postao poslanik bio je direktor preduzeća “Stara planina”, a i tu je postavljen na vrlo interesantan način, uz pomoć glasa svog oca.
I mladi Šešelj bio član Delegacije Saveta Evrope
Član Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope u prošlom mandatu srpskog parlamenta bio je i Aleksandar Šešelj, sin lidera radikala Vojislava Šešelja. Ostaće upamćeno njegovo obražanje završnog dana plenarnog zasedanja. Mladi Šešelj je poručio u svom izlaganju da Srbi na Kosovu i Metohiji imaju status građana drugog reda, te da su tadašnje provokacije kosovskih Albanaca na račun srpskog naroda sprovedene uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i drugih evropskih institucija.
Biljana Pantić Pilja je poslanica SNS, sad već uveliko čuvena po govorima koji obiluju uvredama i pretnjama. Predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa više puta nazvala je tajkunom i lopovom, a potpredsednicu ove stranke Mariniku Tepić povezala je sa narko dilerima, uz tvrdnju da je od njih primila 200 miliona evra. Ove navode nikada nije dokazala.
Pilja nije zaboravila ni medije, prišivajući im epitet domaćih izdajnika i stranih plaćenika.
U Delegaciji za NATO, a protiv NATO
U Narodnoj Skupštini postoji i Delegacija u Parlamentarnoj Skupštini NATO. Njen član je, između ostalog, naprednjak Vladimir Đukanović. Upravo onaj Đukanović koji često zna da udari baš po NATO-u, uz opasku da Srbija nikad neće postati član. Sjajna poruka sa takvog mesta.
Podsećanja radi, reč je o poslaniku SNS koji političke protivnike javno naziva “štrokavi, masni, zadrigli, prljavi i upišani”…
Član ove delegacije je i Dragan Šormaz,koji se takođe ne libi sočnih uvreda na račun opozicije, ali ni koalicionih partnera, pogotovu kad dolaze iz Socijalističke partije Srbije.
Idemo dalje.
Mortadela i sineopsis
U Delegaciji u Parlamentarnoj skupštini Crnomorske ekonomske saradnje je Igor Bečić, nekadašnji potpredsednik Skupštine Srbije.
Od političkih protivnika je dobio nadimak „Kondukter“ jer je u biografiji naveo radno iskustvo na pozicijama linijskog kontrolora i konduktera. Pripisuje mu se i lažna diploma fakulteta, a uz njegovo ime vezuju se i brojni lapsusi. Posebno sledeća dva.
Prvi lapsus, Bečić je napravio kada je najavio da će se odbornicima obratiti predsednik Italije „Đorđo Mortadela“, umesto Serđo Matarela. Drugi put je u raspravi sa tadašnjim poslanikom DS Borkom Stefanovićem više puta upotrebio nepostojeću reč „sineopsis“.
Ambasadori upleteni u afere
Kad su ambasadori u pitanju, što se Evrope tiče, trebalo bi pomenuti dvojicu – novinara i vojnog analitičara Miroslava Lazanskog i profesora Olivera Antića.
Lazanski je ambasador u Moskvi. Poznat je u javnosti po proruskim stavovima, iako to negira.
Bio je jedan od aktera “slučaja Živaljević”. Kako je pisao Krik, 27. aprila 2017. kada je veća grupa ljudi pod fantomkama upala u pres salu makedonskog Sobranja i počela da lomi sve oko sebe i bije poslanike i novinare, u makedonskom parlamentu bio je i službenik BIA-e Goran Živaljević. Krik je napisao da je u to vreme bio Lazanjski u Skoplju i da je sa Živaljevićem sprovodio medijsku propagandu u Makedoniji u korist bivšeg premijera i ruske politike. KRIK se pozivao na prisluškivane razgovore, za koje tvrde da su procurili iz makedonske tajne službe. Lazanski je, pak, za KRIK rekao da je tamo bio kao novinar.
Kad je profesor Antić u pitanju, iz njegove preambasadorske biografije se može izdvojiti otpuštanje 17 uglednih profesora Pravnog fakulteta od 1998. do 2000, kad je upravljao tom institucijom. Zauzvrat je na mesto redovnog profesora zaposlio Vojislava Šešelja. Našao se i na listi profesora osumnjičenih da su naplaćivali ispite u aferi “Indeks” 2010. Mediji su objavili i da ga je profesor Aleksandar Jakšić optužio da je prepisao deo njegove knjige objavljene 1995. godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
