Bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev ocenili su da je tužilaštvo trebalo da se odlasi u šlučaju tajnog prisluškivanja dvojice pripadnika civilnog društva kod kojih su na mobilnim telefonima pronađeni "tragovi neuspelog pokušaja napada".
„U Srbiji prvi put i zvanično otkrivena zloupotreba špijunskog softvera“, ovako o vesti da su na mobilnim uređajima dvojice pripadnika civilnog društva pronađeni „tragovi neuspelog pokušaja napada“, pišu strani mediji. Decenijama unazad, u javnost dospevaju informacije o nelegalnom prisluškivanju ili praćenju “bezbednosno interesantnih osoba” u našoj zemlji.
O ovom slučaju, prva je izvestila SHARE fondacija kojoj su se aktivisti obratili.
Da se napad desio, saznali su od kompanije Apple koja im je poslala upozorenje da su „potencijalne mete državno sponzorisanih tehničkih napada“. SHARE fondacija je, dalje, od dve ekspertske organizacije, dobila zvaničnu potvrdu da su na njihovim telefonima „pronađeni tragovi neuspelog pokušaja napada“.
Komentarišući ovaj slučaj, Rodoljub Šabić, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja ističe za N1 da procesuiranje ovog slučaja zavisi od procene postupajućeg nadležnog tužioca.
„Po mom dubokom uverenju tu postoje indicije, čak mislim i nekakve evidente sumnje da je počinjebno krivično delo. E sad da li je tužilac išta preduzeo, mislim da nije. I mislim da je malo verovatno“, ocenjuje Šabić.
Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu, kaže da postoje dve situacije u kojima neko može neovlašćeni da prisluškuje.
„S jedne strane to može i država da radi preko svojih legalnih sistema za prisluškivanje ali da to radi na nezakonit način. Odnosno da radi bez naredbe suda, bez zahteva tužioca prema sudu. Ili nažalost, danas su informacione tehnologije toliko razvijene da se mogu relativno lako na tržištu obezbediti sredstva za prisluškivanje pa vas neko može nezakonito prisluškivati“, objašnjava sudija Višeg suda u Beogradu.
I u jednom i u drugom slučaju, kaže sudija, to je krivično delo.
„Ne sme niko neovlašćeno da vas prisluškuje jer je to vaše ustavno pravo da imate pravo na privatnost komunikacije i da samo neko izuzetno u zakonitom postupku može da vas prisluškuje. Zavisno od većeg broja detalja na koji način je obavljeno prisluškivanje, ko je obavio prisluškivanje, zavisi koliko bi tužilaštvu bilo potrebno vremena da prikupi informacije o tome da li ima dela ili ne“, naglašava sudija Trešnjev.
I u takvom slučaju, smatra Trešnjev, tužilaštvo bi moralo da reaguje.
„Da kaže barem jeste, postoji neki postupak, ispitujemo navode i da nakon što ih ispitaju to završi pokretanjem krivičnog postpuka ili odbacivanjem“, ističe sagovornik.
Izveštaj o incidentima u informaciono-komunikacionim sistemima od posebnog značaja u 2022. godini. Taj izveštaj objavio je Nacionalni centar za prevenciju rizika u Informaciono-komunikacionim sistemima koji postoji i deluje u okviru RATEL-a, Republičke agencije za telekomunikacije.
Cifra od 10 miliona 808 hiljada 836 incidenata je zaista gromna i voleo bih da znam šta se iza nje krije, objašnjava advokat Šabić.
Podsetio je na proceduru u slučaju legalnog prisluškivanja. To bi, kako kaže, trebalo u normalnim uslovima da bude solidna garancija.
„Ako operativac koji obrađuje nekoga zbog sumnje na krivično delo posumnja da je potrebno presretati komunikaciju on to saopšta svom pretpostavljenom. Pretpostavljeni referiše tužiocu, tužioc potrđuje da je to tako, obraća se sudu i sud daje naredbu“, objašnjava Šabić.
Prema njegovim rečima, to bi trebalo da bude solidna garancija te ustavne odredbe koja jemči tajnost komunikacije.
***
BONUS VIDEO – Zelenović o BIA: Godinama su me prisluškivali i pokušavali da mi napakuju neku aferu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar