2
U Beogradu je danas predstavljena peticija protiv uvođenja sankcija Rusiji koju je do sada potpisalo više od 200 javnih ličnosti među kojima su akademici Matija Bećković, Kosta Čavoški i Vasilije Krestić, episkopi SPC Irinej i David, reditelj Emir Kusturica i bivši ambasador u Rusiji Slavenko Terzić.
Peticijom se od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Vlade i „najznačajnijih institucija srpskog naroda“ traži da odbace „pritiske i ucene Zapada“ i da ne uvode sankcije Rusiji.
Ocenjuje se da srpski i ruski narod vežu „najtešnje veze“ i da je „trajno savezništvo“ sa tom zemljom danas jedini garant očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije, odnosno Kosova i Metohije u njenom sastavu kao i očuvanja dejtonske ustavne pozicije Republike Srpske (RS). Potpisnici peticije izrazili su nadu da će ukrajinski narod „odbaciti“ zapadne saveznike koji ih kako se navodi, iz sebičnih interesa guraju u sukob sa „slovenskom braćom“.
Dodali su da iza peticije ne stoji „niti jedna politička organizacija“ i najavili da će drugi krug potpisnika objaviti na Dan pobede nad fašizmom, 9. maja. Po rečima akademika Matije Bećkovića, Srbija sebi ne bi smela da dozvoli „poniženje“ u vidu uvodjenja sanckija Rusiji.
„Ni Hitler nije tražio od Srbije da šalje vojsku na Istočni front, to je i za njegova merila bilo previše, kao neka vrsta incesta. Nijednom malom narodu u naše vreme ne bi palo na pamet da uvodi sankcije Rusiji, to im neko naređuje ne zbog Rusije nego da se zna ko im je gazda“, rekao je Bećković. Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar ocenio da je da se od Srbije traži da se priključi sankcijama Rusiji „da bi se priklonila zapadnoj interpretaciji krize u Ukrajini“.
„Od nas se traži da prihvatimo propagandnu matricu koja je duboko lažna a posredno i da prihvatimo da je zločinačko bombardovanje Savezne republike Jugoslavije 1999. godine bilo nešto sa čim smo se, makar naknadno saglasili. To je suština zahteva koji se postavljaju pred Srbiju i to nikako ne možemo prihvatiti“, rekao je Lompar.
Navodeći da je saradnja sa Rusijom „osnovni“ uslov opstanka srpskog naroda od 16. veka, uz kako je rekao, manje prekide tokom vladavine kralja Milana i Josipa Broza Tita, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković ocenio je da bi eventualno uvođenje sankcija Rusiji predstavljalo „nacionalno samoubistvo“.
„Morate znati šta su nacionalni interesi i od njih se ne odstupa. Pitanja opstanka naših sugrađana na Kosovu i Metohiji, naših sunarodnika u RS su pitanja koja zavise od Rusije. Treba biti trezven i umeti sačekati jer vreme radi za nas. Uz sve kritične trenutke kojima sada svedočimo, multipolarni svet je već uspostavljen“, rekao je Ković.
Ocenio je da sve što su srpske vlasti uradile prema Rusiji, uključujući nedavno glasanje za suspenziju te zemlje iz Saveta UN za ljudska prava, „pokazuje spremnost da neko želi da prekine naše veze sa Rusijom i time se odrekne Kosova i Metohije i Republike Srpske“.
„Uzmimo spoljnu politiku lišenu svakog morala, kako je zamišlja Aleksandar Vučić. Šta je Srbija dobila glasanjem za izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava? Dobila je rakete ‘dzavelin’ ili su dobili kosovski Albanci? Ili je možda dobila najnovije pretnje demokratski izabranom legitimnom predstavniku srpskog naroda u Predsedništvu BiH, Miloradu Dodiku“, upitao je Ković.
BONUS VIDEO: Srbija i sankcije – Moskva se ljuti a Brisel zahteva
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
