Foto:Vladimir Gerdo / TASS / Profimedia; SOPA Images Limited / Alamy / Alamy / Profimedia; STEFAN SAUER / AFP / Profimedia

Usled sve većeg broja zapadnih zemalja koje uvode sankcije Rusiji, vlasti te zemlje primorane su da jačaju saradnju sa istočnim partnerima. Iako Evropa nije donela odluku o embargu na ruske energente, koja bi naštetila evropskim zemljama koliko i Rusiji, postoje saveznici koji nikada nisu okrenuli leđa Kremlju. Od početka rata u Ukrajini Peking odbija da uvede sankcije Rusiji nazivajući ih ilegalnim, a trgovina između dve zemlje u prošlom mesecu skočila je za neverovatnih 12,75 odsto.

Podaci kineske carinske službe pokazuju da je trgovina između Kine i Rusije u martu uvećana za čak 11,7 milijardi dolara. Kada je reč o prvom kvatalu ove godine, zabeležen je porast trgovine za 30.45 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Peking: Sankcije su ilegalne

Kineski zvaničnici su od početka rata u Ukrajini odbijali da koriste reč „invazija“, kao i da osude agresiju na Ukrajinu. Međutim, sankcije koje zapadne zemlje uvode ocenjene su kao ilegalne, zbog čega Kina neće pribeći tako drastičnoj odluci.

Rusija je glavni kineski izvor nafte, uglja, plina i poljoprivrednih dobara. Pre samog početka rata Kina i Rusija objavile su da stupaju u strateško partnerstvo „bez granica“. Kina bi tako mogla barem delimično da olakša ruske probleme uzrokovane zapadnim sankcijama.

Iako Evropska unija kao celina ostaje ubedljivo najveći trgovinski partner sa Rusijom, Kina je jasno iskazala spremnost za produbljivanje saradnje u svakom aspektu.

„Neizbežno je da se trgovina između EU i Rusije smanji zbog sankcija. Trenutna kriza je upravo izoštrila fokus unutar EU na potrebu diverzifikacije snabdevanja“, smatra trgovinski ekonomista Rebeka Harding.

Ruski energenti u Kini

Kina je jedno od najvećih tržišta ruske nafte, gasa i uglja.

Samo nedelju dana pre invazije na Ukrajinu, dve zemlje su se dogovorile o novom ugovoru o uglju vrednom više od 20 milijardi dolara.

Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

Putin je takođe predstavio nove ruske sporazume o nafti i gasu sa Kinom u vrednosti od 117,5 milijardi dolara.

Dve zemlje imaju za cilj izgradnju novog gasovoda – Snaga Sibira 2. Postojeći je počeo sa radom 2019. godine, kada je potpisan ugovor na 30 godina, vredan više od 400 milijardi dolara.

Međutim, do sada najveće energetsko tržište Rusije bila je EU, obzirom na činjenicu da Rusija isporučuje 40 odsto gasa u zemlje članice EU i oko 26 odsto svoje nafte. I ovo je tržište koje Kina može da nadomesti, u slučaju da dođe do smanjenja isporuke energenata u Evropu, ili čak potpune obustave.

Foto:EPA-EFE/CLEMENS BILAN

„Ruski izvoz nafte i gasa u Kinu rastao je po stopi od preko devet odsto godišnje u poslednjih pet godina. Ovo je brz rast, a Kina je duplo veća od tržišta EU za rusku naftu“, objsnila je Harding.

Čelnici Evropske unije već su najavili da planiraju smanjenje zavisnosti od ruskih energenata postepeno, a proces će, prema sadašnjim planovima, biti okončan do 2030. godine.

Pomoć za banke

Još jedna oblast u kojoj Kina može predstavljati spas za Rusiji je bankarski sistem. Jedan deo sankcija Zapada odnosi se na međunarodni platni sistem SWIFT iz kog je Rusija izbačena.

Ovo je primoralo kompanije u Kini, ali i drugim delovima sveta da smanje kupovinu iz Rusije dok se ne stabilizuje sistem plaćanja. Međutim, Kina i Rusija su prethodnih nekoliko godina radile na podsticanju alternativnih metoda plaćanja.

Putin swift vojska
Foto:EPA-EFE/PAVEL BEDNYAKOV / KREMLIN/EPA-EFE/RUSSIAN DEFENCE MINISTRY PRESS SERVICE/Jakub Porzycki/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Rusija ima svoj sistem za prenos finansijskih poruka (STFM), dok Kina ima sistem prekograničnog međubankarskog plaćanja (CIPS), a oba funkcionišu u sopstvenim valutama.

Pročitajte još:

Trenutno oko 17 odsto trgovine između Rusije i Kine koristi kineski juan kao zvaničnu valutu plaćanja, pokazuju izveštaji ruskih statističkih kompanija. Pojedini izveštaji čak sugerišu da je i nekoliko kineskih firmi koristilo juan za kupovinu ruskog uglja i nafte u prethodnom mesecu.

Hrana

Kina je i veliki uvoznik žitarica kao što su pšenica i ječam, a najvažnija lokacija odakle ovi porizvodi stižu je Rusija – jedan od najvećih svetskih proizvođača.

Kina je donedavno postavljala ograničenja na uvoz pšenice i ječma iz Rusije, ali sva su ukinuta na dan kada je počeo ruski napad na Ukrajinu.

Kako će se situacija sa ruskim energentima i Evropom razvijati u budućnosti trenutno je neizvesno, obzirom na negativan stav koji prema potpunom embargu imaju Nemačka, Austrija i Mađarska, zasigurno je da će Kina biti jedan od najvažnijih partnera Rusije u narednom periodu.

BONUS VIDEO Bombardovana železnička stanica u Kramatorsku

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Pratite nas na Google News

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar