2
Programski direktor Demostata Zoran Panović ocenjuje da su predstojeći parlamentarni i lokalni izbori zapravo "prelazni" izbori, te da će glavni biti predsednički, 2022. godine.
„U Srbiji se glavne stvari uvek dešavaju na predsedničkim izborima“, ističe Panović i dodaje da je za opoziciju ključno pitanje da li će naći kandidata koji će moći da se suprotstavi Aleksandru Vučiću.
Problem je, ocenjuje Panović, to što, za razliku od vladajuće SNS koja ima apsolutnog lidera, SzS ima kolektivno rukovodstvo, odnosno, neku vrstu trijumvirata – Ðilas, Jeremić, Obradović.
„Sa približavanjem predsedničkih izbora lidersko pitanje tog dela opozicije postaje urgentno – ko je taj koji bi mogao da izađe Vučiću na crtu, što je zahtevan posao za opoziciju“, kaže Panović za Tanjug.
On, inače, očekuje da će strategija opozicije biti zahtev da sa predsedničkim budu održani i vanredni parlamentarni izbori.
Panović kaže i da bi se odlaganje redovnih parlamentarnih izbora za jesen ili čak kasniji period „opasno“ približilo predsedničkim izborima, ali sumnja da bi Vučić, kao veliki taktičar, ponovio grešku Slobodana Miloševića, kada je raspisao izbore posle bombradovanja 1999. godine, ili Borisa Tadić koji je 2012. skratio svoj mandat.
„Vučić će to izbeći, iako ga opozicija ‘čeka’ na tome. Sumnjam i da će vratiti mandat narodu kao što je uradio Vojislav Koštunica“, navodi Panović.
On takođe ocenjuje da opozicija okupljenja oko Saveza za Srbiju, a koja bojkotuje izbore, očigledno želi „sve ili ništa“ zanemarujući, kaže, postupne etape u borbi za vlast, počev od lokalnih izbora.
„Oni ne prave razliku između 20 ili 80 osvojenih mandata i misle da ni sa tim brojem ne mogu uraditi ništa progresivno“, kaže Panović.
Pokušaj lidera Dveri Boška Obradovića da štrajkom glađu i obraćanjem Ustavnom sudu ponovo stavi na dnevni red temu odlaganja izbora, Panović vidi kao strategiju Obradovića koji pretenduje da bude lider tog dela opozicije.
„Moguće je da je Obradović shvatio da njegove ranije akcije ne nailaze na opravdanje njegovih saveznika u opoziciji, pa je promenio strategiju od agresivnijeg nastupa do gandijevskog metoda, ali to je mnogo brza promena“, kaže Panović.
Dodaje da ostaje da se vidi koliko je pristalica opozicije koji bi podržali Obradovićevu opciju konzervativne revolucije i obnove društva na tradicionalnim normama.
On smatra da je Pokret slobodnih građana (PSG) odlukom da ipak izađe na izbore dobio „specifičnu težinu“ u trenutnoj situaciji, ali da ostaje da se vidi koliko će ta partija profitirati na tome što je promenila stav o bojkotu.
Generalno, ukazuje da su se sa nastavkom izbornog procesa tenzije između vlasti i opozicije koja se zalaže za bojkot izbora pojačale i dobile novu dimenziju.
Za razliku od trenutka kada raspisani izbori, zdravlje postaje suštinska tema za izbore zbog čega će, primećuje on, deo opozicije koji je objavio bojkot insistirati na tome da u sadašnjim okolnostima nije vreme za njihovo održavanje, dok će vlast, kaže, pokušati da borbu protiv epidemije prikaže kao snagu države koja građanima garantuje bezbednost.
„Pojačane su tenzije koje su pre epidemije bile na neki način rutinske, a sada su dobile novu dimenziju jer se u sve uveo faktor neizvesnosti i straha za zdravlje, gubitak stečenih navika, radna mesta što pravi sasvim novu situaciju“, kaže Panović za Tanjug.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
