Ambasador SAD Kristofel Hil izrazio je nadu da će Otvoreni Balkan imati doprinos u postizanju sporazuma Beograda i Prištine, za koji se očekuje da će biti na dnevnom redu u 2023. godini. Može li ekonomija da "pogura" dogovor dve strane i koliko će doprineti Otvoreni Balkan, ostaće otvoreno pitanje i u narednim mesecima. Za sada, ovaj inicijativa donosi određene rezultate, zbog čega nije neutemeljena nada ambasadora Hila.
U intervjuu za Novu, Hil je rekao da bi voleo da vidi sporazum Beograda i Prištine koji je ostvaren u kontekstu postizanja mnogo boljih bilateralnih odnosa.
„Jedna od stvari koje se moraju sprovesti na Balkanu je da različite države shvate da imaju zajedničke interese i da počnu da rade na njihovom istraživanju. Mislim da Otvoreni Balkan tome doprinosi i nadam se da će Otvoreni Balkan imati svoju ulogu u postizanju eventualnog sporazuma“, rekao je Hil.
Nedavno je i izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio da će Otvoreni Balkan biti test za predsednika Vučića da prihvati Kosovo kao punopravnu članicu inicijative.
„Razlika izmedju zajednice za slobodnu trgovinu i zone slobodnog krijumčarenja je u kontroli granica. To znači da će morati da se priznaju granice između Srbije i Republike Srpske i Srbije i Kosova, kao međunarodne granice. Ima prilike da region napreduje, da se malo zaleči kroz Otvoreni Balkan ako se pravilno sprovede“, rekao je on
Spoljnopolitički analitičar i novinar Boško Jakšić ističe da je Otvoreni Balkan dobra ideja, koja je imala niz pozitivnih rezultata, ali da politika i dalje dominira pred ekonomijom.
„Otvoreni Balkan ima svoju dimenziju koja je pozitivna, a to je da je u ovom regionu svaka vrsta integracije dobra. Naravno pretpostavlja se da je ona bazirana na iskrenim ekonomskim interesima dve strane. Ali, ekonomija i privredna saradnja imaju svoje apsolutne limite i dosežu do politike. Politika je neki plafon koji nikako ekonomija ne može da preskoči“, navodi Jakšić za Nova.rs i dodaje:
„Ako pogledamo kakve su trenutne razlike između Beograda i Prištine, sporazum je daleko. Beograd ne samo da ponavlja onu staru mantru da Srbija nikada neće priznati Kosovo, nego je sada dodato da nećemo dozvoliti ulazak u UN, što je bio jedini tračak nade i svetlosti sadržan u francusko-nemačkoj inicijativi kako bi se problem rešio“, objašnjava spoljnopolitički analitičar.
Naš sagovornik dodaje da je put do sporazuma popločan kroz obaranje maksimalizma Kurtija i Vučića, te naglašava da inicijative poput Otvorenog Balkana ili Berlinskog procesa jesu pozitivne stvari koje utiču na celokupan odnos.
„Svaka saradnja više je nego dobrodošla, međutim, nažalost u Otvorenom Balkanu još uvek ne učestvuje Kosovo. To je plemenita ideja koje neke rezultate ostvaruju, poput rominga ili saradnje mladih, ima tih područja gde su rezultati vidljivi. Ali, naš nakon 10 godina ipak zanima suštinsko pitanja, da li će doći do sporazuma ili ne“, zaključuje Jakšić.
Inicijativa regionalnu sradanju Mini Šengen promenila je u julu 2021. godine ime u Open, odnosno Otvoreni Balkan. Članice su Albanija, Severna Makedonija i Srbija, a saradnja je počela kroz potpisivanje Memoranduma o saradnji.
Memorandum o razumevanju o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju o saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na Zapadnom Balkanu i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu.
Godinu dana kasnije, tri lidera potpisali su sporazum o uzajamnom priznanju diploma i naučnih zvanja i memorandume o saradnji u nekoliko oblasti. Zvaničnici tri zemlje, članice inicijative, potpisali su na kraju samita u Ohridu i memorandume o saradnji u oblasti kulture, turizma i ekonomije.
Od septembra je moguća primena jedinstvenom tržištu rada.
Bonus video: EU-Zapadni Balkan VS Otvoreni Balkan – gosti Nataša Dragojlović i Zoran Milivojević
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar