Kako opozicija može do pobede u Beogradu

Najviše Beograđana je na nedavnom referendumu o ustavnim promenama zaokružilo “ne”, a svega 35 odsto njih izašlo je birališta u junu 2020, kada je veći deo opozicije odlučio da bojkotuje izbore. Taj procenat je, primera radi, još niži bio u Starom gradu, gde je tada glasalo svega 26 odsto građana.I većina istraživanja koja su rađena u međuvremenu ili daju prednost opoziciji u Beogradu ili je rejting opozicionih stranaka približno onom koji imaju naprednjaci.Ipak, kampanja tek treba da počne, a očekuje se da će ona krenuti oko 15. februara, kada će, kako je najavio Ivica Dačić, biti raspisani beogradski (i parlamentarni) izbori.Očekuje se da će tada naprednjaci pokrenuti svoju kompletnu mašineriju, a opozicione stranke za to vreme ne bi trebalo da sede prekrštenih ruku, ukoliko žele pobedu u prestonici. Naprotiv.Radomir Lazović, jedan od lidera pokreta Ne davimo Beograd, kaže za naš portal da shodno onom što su predložili, opozicija treba da postigne dogovor o nenapadanju i uvažavanju svih opozicionih aktera, kao i da sarađuje oko kontrole izbora. On dodaje da je važno da nakon izbora podrže kandidata za gradonačelnika iz one grupacije koja dobije najviše glasova.

“Očigledno je da je do sada u javnosti jedini i po nama najbolji kandidat figurirao Dobrica Veselinović, te se možemo o podršci njemu dogovoriti i pre izbora”, kaže Lazović.On ističe da je važno da spreče izbornu krađu i to tako što će imati dovoljan broj kontrolora za svako izborno mesto, kao i da nadoknade nedostatak medija svakodnevnim kontaktima sa biračima.“Još na leto smo počeli obuke kontrolora. Imaćemo dovoljan broj da pokrijemo svako mesto u Beogradu. Ako manjim organizacijama bude trebala pomoć, pomoći ćemo u tome. Druga stvar je da moramo da nadokadimo nedostatak medija. Jeste u Beogradu najbolja situacija u odnosu na ostatak Srbije, ali je daleko od one koja bi bila dobra, a to ćemo uraditi direktnim kontaktom sa ljudima. Mi smo u poslednjih nekoliko meseci održali više od 200 komšijskih razgovora, štandova, malih okupljanja po parkovima i ulicama, a od skoro smo krenuli u kampanju vrata do vrata. Razgovaramo sa svim ljudima i ubeđujemo ih da moraju da se uključe u borbu za oslobađanje Beograda”, navodi Lazović.Nikola Jovanović, predsednik Centar za lokalnu samoupravu, kaže da sva istraživanja, ali i bitni politički događaji, pokazuju da podrška predsedniku Vučiću i SNS-u u Beogradu opada od leta 2018. godine.

“To je koincidiralo sa nastupima i gafovima Gorana Vesića, nesnalaženjem Radojičića, ali i aktivnim radom opozicije i nevladinih udruženja u Beogradu. U ovom momentu sa sigurnošću možemo reći da je većina Beograđana nezadovoljna stanjem u gradu i protiv vladajuće koalicije”, navodi Jovanović.On, međutim, ističe da to i dalje ne znači da je opoziciji zagarantovana pobeda.“Beogradski izbori nisu klasičan referendum, jer je to jedino eventualni drugi krug predsedničkih izbora, ako do njega dođe. Zato opozicija ne sme da se uzda samo u pad podrške SNS, već mora da radi da pridobije konkretne birače. Drugim rečima, opozicija mora svakodnevno da širi svoju bazu simpatizera i da bude svakodnevno na terenu. Za to je neophodan kratak ali konkretan program, tim od barem pet ozbiljnih ljudi koji su kandidati za ključne funkcije, kao i izborni štab. Još jedna ključan predslov za pobedu je jedinstveni ili barem koordinisan nastup opozicije. A vreme curi", dodaje Jovanović.BONUS VIDEO Ima li opozicija kapacitet za kontrolu izbornog procesa?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=imaliopozicijakapacitetzakontroluizbornogprocesa-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3007519"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram