Kako opozicija može da sruši Vučića i Šapića u Beogradu

Može se očekivati da će najkasnije na proleće biti održani i beogradski izbori. I dok vlast već sada iznosi političku ponudu biračima i najavljuje projekte koji će biti gotovi zaključno sa međunarodnom izložbom Ekspo, opozicionari različito govore ne samo o raspisivanju beogradskih izbora, već i potencijalnim koalicijama.Pojedini smatraju da cela opozicija, i levica i desnica, treba da idu na jednoj listi, drugi da zajedno treba da nastupe stranke koje su u organizaciji protesta, treći da samo na toj strani treba da budu bar dve liste, a ima i onih koji misle da to u ovom trenutku nije i ne treba da bude tema.Bojan Klačar, programski direktor Cesida, smatra da opozicija mora što pre da se ubrza i da svako prolongiranje znači da oni kasne u odnosu na onaj dan kada je Vučić imao konferenciju za novinare sa premijerkom Anom Brnabić. On za “Novu” kaže da da bi opozicija već sada i ubrzano u narednom periodu trebalo da uradi nekoliko profesionalnih istraživanja u kojima će dobiti odgovore oko koalicija i potencijalne saradnje.“Govoreći na osnovu dosadašnjeg iskustva, meni se čini da su razgovori o jednoj listi (cela opozicija - i levica i desnica), čak i da to daje sinergijski efekat, preuranjeni. Po meni je ta lista nemoguća. Niti su međuljudski odnosi na tom nivou, niti su teme kojima oni mogu da se bave na tom nivou da može da se napravi jedna lista stranaka protiv vladajuće koalicije”, navodi Klačar.

On ističe da je nešto realističniji scenario dve kolone - jedna u kojoj su organizatori protesta, a druga koja je okupljena oko stranaka desnice. Kako kaže, istraživanja bi trebalo da daju odgovore na pitanje kako bi lista mogla da izgleda, ko bi mogao da je nosi, ko su ti ljudi koji imaju najveće poverenje…“Meni se čini da to nije nemogući scenario u ovom momentu i vrlo verovatno je da bi to bio poželjan scenario ako govorimo o opoziciji, jer bi se na taj način iskoristila energija okupljena oko protesta. Bila bi poslata poruka da se opozicija dogovorila, da je svesno i samoinicijativno odlučila da je to nešto što je najbolje za građane u ovom momentu. Kada bi videli jednu listu, onda bi to građanima pomoglo da se lakše snađu u toj sumi različitih stranaka i pokreta koji postoje i da mogu da se identifikuju sa nekom političkom ponudom”, zaključuje Klačar i dodaje da to isto to važi i za drugu listu stranaka desnice. Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs“I njima takva vrsta ukrupnjavanja treba, a o tome se manje priča. U Srbiji se priča kako je građanska opozicija podeljena, a u suštini je i desna opozicija podeljena između sebe”, navodi naš sagovornik.Klačar smatra da “ne bi bio smak sveta” ni ako bi bilo više lista među strankama koje su organizatori protesta i kaže da ne misli da je to scenario koji bi dramatično oštetio opoziciju."Najneizvesniji izbori u Beogradu"“Odgovore na ta pitanja kako se birači odnose prema različitim opcijama trebalo bi da pronađu u istraživanjima. Ni to ne vidim kao vrstu dramatičnog problema ako to urade na vreme i ako se to na vreme biračima objasni. Ovih dana slušam kako je suviše rano za priče o koalicijama , kako će se tek u septembru izaći sa papirom, pa da se o njemu debatuje. Nastup Aleksandra Vučića od pre nekoliko dana sa Anom Brnabić faktički je izborna ponuda biračima. Meni se čini vrlo jasan signal da opozicija mora što pre da se organizuje”, ističe Klačar.Politikolog Vujo Ilića smatra da bi sledeći beogradski izbori mogli bi da budu prilično neizvesni, što uvećava značaj načina na koji će im opozicija pristupiti. Kako kaže za Nova.rs, strategija opozicije trebalo bi da izbegne dve krajnosti - da na izbore izađe previše listi i da ispod cenzusa, čije povećavanje najavljuje vlast, ostane previše glasova, ali i da kandiduje listu čiji bi sastav proizveo neželjene efekte među biračkim telima pojedinačnih staranaka.

“Optimalna strategija verovatno se nalazi u vrednosno zasnovanom grupisanju stranaka, kojim bi se izbegle ove dve zamke. Grupisanje bi trebalo da bude zasnovano na činjeničnim procenama, ali i političkom umeću da se ovakve koalicije formiraju, izbore za glasove većine i, u poželjnom ishodu, uspeju da formiraju većinu u gradskoj skupštini. Do toga je još uvek dalek put i ne bi trebalo požurkivati taj proces”, zaključuje Ilić.On navodi da su, sa druge strane, beogradski izbori najneizvesniji i u pogledu termina održavanja. Kako kaže, opozicija se priprema za redovne lokalne i vojvođanske izbore, uz koje će vrlo izgledno biti raspisani i republički izbori.“To je ustaljena praksa u Srbiji i to je Vučić najavio još prošle godine. Beogradski izbori su najmanje izvesni, i ako bude bilo vanrednih izbora, oni će biti raspisani kada to bude odgovaralo SNS-u. Ne treba očekivati od opozicije u Beogradu da godinama bude u stalnoj pred-kampanji, za to nema ni kapacitete ni informacije kojima raspolaže vlast. Racionalno bi bilo da se opozicija već sada priprema za redovne lokalne izbore, posebno u većim gradovima, gde može da ostvari dobar rezultat, a da se pripreme za vanredne izbore intenziviraju tek kada počne proces raspuštanja skupština”, kaže Ilić.BONUS VIDEO Do izbora dva putića: Da li će građanima biti pružena mogućnost promena?