0
Predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić vole da kažu da Srbija ostaje privržena evropskom putu, iako sve izgleda kao da smo sa njega odavno skrenuli. Ukoliko se osvrnemo samo šest meseci unazad, odluke koje je naša zemlja donosila ukazuju na to da smo po svoj prilici u potpunosti ugasili našu evropsku perspektivu.
Poslednji put je predsednik Aleksandar Vučić o posvećenosti Evropskoj uniji govorio pre nekoliko dana na sastanku sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom.
Vučić je tom prilikom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu, ali kao nezavisna i suverena zemlja koja sama donosi odluke koje se tiču njenih državnih i nacionalnih interesa. S druge strane predstavnici EP su još jednom ponovili zahtev da Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji, a tražili su i veću usaglašenost Srbije sa politikom EU iz oblasti ljudskih prava.
A baš na ovim pitanjima Srbija unazad pola godine niže minus za minusom.
Mi smo jedina država Zapadnog Balkana koja uporno odbija da se priključi sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji, neposredno nakon napada na Ukrajinu. I ne samo to, već se stiče utisak kao da koristimo svaku priliku da saradnju s Kremljom stavimo ispred EU.
Tako smo početkom juna, u jeku rata u Ukrajini, dogovorili posetu ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu. Lavrov je u tom trenutku takođe bio pod sankcijama, a Srbija je planirala njegov svečani doček i dvodnevni boravak u Beogradu.
Do posete, ipak, nije došlo jer Lavrov zbog sankcija nije mogao fizički da stigne do Srbije, ali namera Srbije da posetu organizuje ostaje zabeležena. Kao i dogovor da srpski ministar spoljnih poslova Nikola Selaković ode u posetu Moskvi, što je objavljeno svega nekoliko dana kasnije.
Usledila je izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da se redovno čuje sa predsednikom Srbije.
“Redovno razgovaram s predsednikom (Aleksandrom) Vučićem, tokom ličnih sastanaka i telefonskih razgovora, o ključnim pitanjima daljeg razvoja saradnje“, rekao je ruski lider, što takođe nije ostalo nezabeleženo u EU.
Zatim je Vučić krajem prošlog meseca otišao u Njujork, gde je prisustvovao 77. sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Umesto njegovog govora, kako se danima pričalo i pisalo, ipak, će ostati upamćeno da je šef naše diplomatije Nikola Selaković usred Njujorka potpisao plan konsultacija o daljoj saradnji ministarstava spoljnih poslova dve države.
Stigle su burne reakcije evropskih i svetskih zvaničnika. Izvestioci Evropskog parlamenta za Srbiju i KiM, Vladimir Bilčik i Viola fon Kramon, upozorili su da je to udarac na proces pridruživanja naše zemlje EU, te da ga treba zamrznuti, dok je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil rekao da SAD od Srbije traži objašnjenje.
“U ovim trenutku niko ništa ne bi trebalo da potpisuje sa Rusijom, malo ko šta i potpisuje s njom. Osim onih jadnih regruta koje mobilišu za odlazak u rat“, rekao je ovim povodom Hil i dodao da mu je teško da razume ovaj potez Beograda.
Nakon što je dokument potpisao, Selaković je pokušao da se opravda, rekavši da je reč o tehničkoj saradnji, te da se takvi dokumenti potpisuju od 1996. godine.
Sudeći prema reakcijama, očigledno ne bi trebalo u ovakvom trenutku.
Kad je reč o drugoj zamerci Vladimira Bilčika, koju je istakao na nedavnom razgovoru sa Vučićem u Beogradu, a to su ljudska prava, o tome dovoljno govori nedavna situacija sa održavanjem Evroprajda u Beogradu.
Uprkos najavama mnogih evropskih zvaničnika da će prisusvovati manifestaciji u Beogradu, koja je mesecima unapred bila najavljivana, najpre je predsednik Vučić rekao da se događaj otkazuje, a zatim ga je i zvanično zabranilo Ministarstvo unutrašnjih poslova na čelu sa Aleksandrom Vulinom.
Šetnja je, ipak, održana zahvaljujući upornosti organizatora, ali i očiglednom pritisku stranih zvaničnika koji su se tog jutra sastali sa premijerkom Anom Brnabić. Ipak, Srbija je u svet poslala sliku na kojoj s jedne strane mirno šetaju predstavnici LGBT populacije, a s druge strane se protivnici Evroprajda obračunavaju s policijom, bacaju baklje i kamenice.
BONUS VIDEO: Selaković i Lavrov u Njujorku i potpisivanje ugovora o saradnji
