Kako je razoren Generalštab: Noć kad su leteli "tomahavci"

Zgrade Generalštaba zvane i "zgrada A" i "zgrada B", koje se protežu ulicom Kneza Miloša i delom Nemanjine, mogao je svaki turista ili putnik namernik da primeti po dolasku u Beograd. Zapravo, kada bi se reklo "Generalštab" mislilo bi se na kompleks zgrada, a ne samo na moderne građevine.Kompleks "Generalštaba" sastoji se od zgrade starog generalštaba koja je izgrađena u periodu od 1924-1928 prema projektu ruskog emigranta i arhitekte Vasilija Baumgartena. Posle završetka Drugog svetskog rata, u okviru tog kompleksa, pored zgrade kasarne VII puka, nikle su svakako najimpresivnije zgrade "Sutjeska 1" i "Sutjeska 2".Ovaj kompleks, jedinstven u arhitekturi, izgrađen je kao sedište Generalštaba Jugoslovenske narodne armije. Zgrade je projektovao jedan od najvećih naših arhitekata Nikola Dobrović daleke 1965. Zgrada je od momenta izgradnje postala svedok uspona, moći, ali i propasti  i smrti jedne armije. Posle JNA koristile su je još dve vojske JA (jugoslovenska armija od 1992-1994) i VJ (1994-1999). Istina, zgrada je uprkos razaranju, posebno soliter dela kompleksa "B", ponovo vraćena u upotrebu 2000. za potrebe Ministarstva odbrane, dok je sedište načelnika Generalštaba prebačeno na Banjicu.

Ove zgrade postale su prepoznatljive i u svetskim okvirima, jer se radi o kaskadno zidanim zgradama blizankinjama, gde je u izgradnji korišćen beton, a sa spoljne strane obložene su mrkocrvenim i belim kamenom, da predstavljaju kanjon reke Sutjeske gde se odigrala jedna od najvećih epopeja narodnoosolobodilačke borbe.Napadom NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju 24. marta 1999. zgrade "Generalštaba" u prvoj fazi napada nisu dirane. Na meti su bili isključivo položaji PVO u okolini Beograda, vojni aerodrom Batajnica i radarski kompleks u Starim Banovcima i operativni centar RV i PVO ukopan u brdu Straževica na periferiji grada. Kako je rat odmicao tako se širila i lista ciljeva. Mnogi su tad verovali da će biti bombarodvana i zgrade Generalštaba kao komandni centar VJ. Međutim, došao je i početak aprila, ali zgrade nisu dirane, i pored "vatrene noći" kada su rakete razorile sedište RDB i MUP-a Srbije na kraju ulice Kneza Miloša, to se nije dogodilo.

Mnogi, koje je put tih dana naveo u pravcu centra Beograda, sa zebnjom su prolazili pored Generalštaba, posebno kada se čula "šizela" (sirena za vazdušnu opasnost) koja je najavljivala početak novog talasa bombardovanja.Sve do noći 29. na 30. april, kada su se nad gradom začuli avioni, ali zgradu su zapravo pogodile krstareće rakete Tomohavk BGM-109, lansirane sa raketnih krstarica ili napadnih nuklearnih podmornica iz Jadranskog mora. Oba kompleksa pogođena su, prema nekim tvrdnjama, ukupno sa četiri krstareće rakete, koje su se bukvalno sjurile na zgrade i tom prilikom uništile gornji deo u kompleksu "A "gde su bile kancelarije načelnika Generalštaba dva udara, a na zgradi B do temelja je sravnjen glavni ulaz i deo gornjeg dela zgrade.Od silne detonacija kamen i delovi zgrade leteli su niz Nemanjinu ulicu, a mogli su da se nađu čak na Savskom trgu. Da stvar bude gora, jutro posle napada u Beogradu, osetio se i zemljotres na Kopaoniku. Zgrade su bile ukupno dva puta na meti napada, posle čega je njihovo razaranje prekinuto.

Kompleks ruševina ostao je kao simbol napada "supersile" na malenu Jugoslaviju. Neki su predlagali da se ruševine ne uklanjaju već da postanu trajan spomenik "varvarstvu". Ipak, zgrada "A",  koja je najviše stradala, uklonjena je delom zbog opasnosti po bezbednost, a preostali deo je ojačan metalnim šipovima. Glavni ulaz u kompleks "B", takođe je do temelja srušen, a na tom mestu napravljena je aleja.Bilo je raznih predloga - da se zgrade prodaju, a vojska izgradi novi Generalštab na Banjici, i da se Dobrovićevo delo pretvori u neki hotel, tržni centar ili stambeni luksuzni koncept. Ako se realizuje Grenelova ideja i Amerikanci obnove ove zgrade, one će, uprkos razaranju, nastaviti život, a vojska moći konačno da Generalštab sa Banjice vrati na mesto gde i pripada.