Na izbornoj listi “Dosta! Evropski put”, koja je predata Gradskoj izbornoj komisiji, a koju predvodi bivši ministar privrede Rade Basta, utvrđeni su falsifikati potpisa građana. Utvrđeno je još neverovatnih stvari, poput one da je pomenuti Basta - Bunjevac. Zapravo, reč je o zloupotrebi izbornih olakšica koje imaju manjine i pripremama za krađu izbora u Srbiji, kaže za Nova.rs član GIK Zoran Alimpić.

Lažne potpise na listi na kojoj je broj jedan Rade Basta otkrili su članovi Gradske izborne komisije ispred koalicije “Srbija protiv nasilja”.

Oni su na konferenciji za novinare rekli da je zbog toga podneta krivična prijava protiv overiteljke opštine Savski venac Miroslave Graovac.

Vladica Ilić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

“Prekjuče je predata izborna lista “Dosta! Evropski put“. Nakon što smo izvršili pregled te dokumentacije, nasumično na spisku građana koji navodno podržavaju tu listu pronašli smo troje građana koje slučajno poznajemo. Njih smo kontaktirali i proverili da li su zaista potpisali ovu listu. Oni su nam potvrdili da nisu. Mi smo zbog toga podneli krivičnu prijavu protiv overiteljke opštine Savski venac Miroslave Graovac, zbog sumnje da je izvršila krivično delo falsifikovanja službene isprave i protiv jednog ili više NN lica zbog prikupljanja ličnih podataka“, rekao je Vladica Ilić.

Jedna od troje građana čiji su podaci zloupotrebljeni, Iva Đinđić Ćosić, podnela je krivičnu prijavu protiv overiteljke i ovim povodom rekla da je duboko potresena.

Iva Đinđić Ćosić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

“Neko je zloupotrebio moje lične podatke i doveo me u poziciju da danas moram da stojim ovde i branim svoja prava, overavam izjavu da tu listu nisam potpisala. Nije bitna samo lista, bitno je to da je u ovoj državi moguće da vaše podatke iz lične karte, matični broj, broj lične karte, moju adresu s mojim potpisom neko iskoristi da overi svoju listu. Praktično, svedočio je da sam ja u neko vreme bila na određenom mestu i dala saglasnost da se moje ime i prezime iskoristi kao podrška nekoj listi. Ja sam danas kod notara dala izjavu pod krivičnom i moralnom odgovornošću da to nije tačno“, rekla je ona i dodala da se nada da će tužilaštvo utvrditi ko je odgovoran.

PROČITAJTE JOŠ:

„Meni nije bitna samo overiteljka, već i nalogodavac. Na današnji dan ja se ne osećam sigurno u ovoj državi, a nama se ovde obećava da se o nama država brine. Na njihovu nesreću, pravnica sam po struci i dugo se bavim izbornim procesom i izbornim radnjama, tako da moja neka nagađanja idu u nekom određenom pravcu. Ali da se ne bavimo nagađanjima, time nek se bave institucije, a država je obavezna da nas zaštiti. Ja neću stati sve dok se ne utvrdi ko je izvršio krivično delo, kako je to uradio i zanima me takođe ko je nalogodavac“, rekla je Đinđić Ćosić.

Šta se krije iza svega ovoga?

Kako za Nova.rs objašnjava član GIK Zoran Alimpić – izborna krađa.

Basta nije mogao da skupi ni 1.500 potpisa

Zoran Alimpić Foto:N1

“Izbornim zakonima koji su promenjeni prošle godine, predviđen je niz pogodnosti za manjinske liste, što naravno uopšte nije sporno. Sporni su pokušaji zloupotrebe ovih manjinskih prava, što je ovde očigledno slučaj. Što se pogodnosti za manjine tiče, oni za predaju liste za gradske izbore ne moraju da predaju 3.000, već 1.500 potpisa građana, a za republičke moraju da predaju 5.000 potpisa, a ne 10.000 kako važi za ostale”, kaže Alimpić i dodaje:

“Sledeća pogodnost je što za manjinske liste ne važi izborni cenzus od tri odsto, nego prirodni. Tako se na primer ukupni broj izašlih birača na izborima podeli sa brojem odbornika, a to je 110, a zatim se od tog broja oduzme još 35 odsto. Ukoliko osvoji taj broj glasova, prvi na manjinskoj listi ulazi u gradsku Skupštinu. Tako bi recimo Rade Basta kao Bunjevac ušao u gradski parlament i sutra može da bude jezičak na vagi i vrati se u staro jato SNS i SPS. On nije nikakav Bunjevac, ovo je klasična zloupotreba manjinskih prava i pogodnosti”.

Listu koja se vodi kao koalicija dve bunjevačke stranke, navodi dalje Alimpić, predao je Mirko Bajić iz Saveza bačkih Bunjevaca.

“Ovde je reč o iznajmljivanju stranke, jer Rade Basta nije njihov član, a nije ni Bunjevac, a prvi je na listi. Slična situacija je i sa Ruskom listom, gde nema nikakvih Rusa”, navodi Alimpić.

Šta je još važno naglasiti?

Činjenica da svaka od predatih lista dobija svog predstavnika na listi Proširenog sastava GIK.

Zašto je većina u GIK važna

“U GIK vlast, odnosno SNS i SPS imaju jednog člana više. Odnos je 8 prema 7, u korist vlasti. Kada su ove dve stranke predale svoje izborne liste, vlast je dobila još dva člana u Proširenom sastavu GIK. Onda je opozicija počela da predaje svoje liste, pa se broj članova vlasti i opozicije izjednačio. Svaki put kad dođe do izjednačenja, pojavljuju se lažne manjinske liste. Najpre je to bila Ruska lista, a kad je Narodna stranka predala listu i ponovo došlo do izjednačenja pojavljuje se ova lista na kojoj je Basta”, navodi Alimpić.

On objašnjava i zašto je većina u GIK važna.

Kada dođe do izbora u GIK se glasa o prigovorima, glasa se o tome da li će izbori biti ponovljeni na nekom biračkom mestu, donosi se odluka o tome da li će neke kutije ponovo biti otvorene i glasovi prebrojani. Sve te stvari mogu odlučiti pobednika“, zaključuje Alimpić.

BONUS VIDEO: RIK i GIK zatvoreni za mnoga pitanja 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare