Prema nedavno objavljenim rezultatima popisa stanovništa, u Srbiji živi 6.690.887 građana. Podaci iz biračkog spiska uoči aprilskih izbora pokazali su da u Srbiji pravo glasa ima 6.501.689 osoba. Na prvi pogled, nešto ne štima, ukoliko se uzme u obzir da je oko 18 odsto popisanog stanovništva maloletno, pa samim tim nema pravo glasa. Kad se sve sabere i oduzme došli bismo do toga da u biračkom spisku ima oko milion ljudi više. Oštri kritičari bi rekli da je reč o "nepostojećim" ljudima ili fantomskim glasovima, oni koji se ovim problematikom bave kažu da je reč o građanima koji su zadržali prebivalište u Srbiji, a odavno tu više ne stanuju.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila je od Republičkog zavoda za statistiku da javnosti pojasni prve rezultate popisa stanovništva 2022. godine i pita kako je moguće da je broj stanovnika i broj birača u Srbiji gotovo isti.
„Zavod je saopštio da je, prema preliminarnim rezultatima, popis pokazao da u Srbiji živi 6.690.887 stanovnika. Ako znamo da je u birački spisak naše zemlje, pred izbore koji su održani proletos, bilo upisano 6.501.689 birača, suočavamo se sa ozbiljnim sumnjama“, navodi se u njhovom saopštenju.
Kako ističu, poznato je da procene govore da je u Srbiji oko 18 odsto građana maloletno, što bi bilo oko 1.204.000.
Kad bi se ta brojka oduzela od ukupnog broja popisanih građana, došli bismo do toga da onih s pravom glasa u Srbiji ima 5.486.887.
Dakle, mnogo manje od 6.501.689 koliko smo imali upisanih u birački spisak u aprilu.
Tim povodom, izvršni direktor CeSida Bojan Klačar za Nova.rs kaže da su popis stanovništva i birački spisak dve različite evidencije.
„Popis je faktičko stanje rezidenata, dakle onih ljudi koji u ovom trenutku žive u Srbiji. S druge strane, na biračkom spisku se nalaze ljudi koji imaju srpsko državljanstvo, prebivalište u Srbiji i radno su sposobni. I tu dolazimo do problema. Mnogi imaju srpsko državljanstvo i prebivalište u Srbiji, a da zaista tu ne žive, već u inostranstvu. Ti ljudi se nalaze u biračkom spisku, a sada nisu popisani, jednostavno zato što ne žive u Srbiji, na prijavljenoj adresi“, objašnjava Klačar.
Sličan problem, kako dalje navodi, imaju gotove sve države koje imaju veliku dijasporu poput Srbije.
„Nisam upoznat da je nešto slično kasnije rađeno, ali CeSid ima tu jednu satru studiju, od pre recimo 12 godina, kada smo odlazili na adrese prijavljenih ljudi i uvideli da oko 25 odsto njih uopšte ne boravi u Srbiji, već je u inostranstvu. Tako da najveći deo ove razlike u brojevima između biračkog spiska i popisa, jesu ljudi iz dijaspore, ali i vojska, studenti…“, zaključuje Klačar.
Što se samog biračkog spiska tiče, to je tek tema za sebe.
Ukoliko više ne živite u Srbiji, a imate ovde prijavljeno prebivalište, iz biračkog spiska možete biti ispisani samo na lični zahtev, što se gotovo i ne događa.
Da je spisak neažuriran potvrđuju i priče o preminulima koji dobijaju glasačke listiće i fantomskim glasačima koji se pojavljuju na tuđim adresama, koje imamo za vreme svakih izbora u Srbiji.
Tako je bilo i u aprilu ove godine.
Opozicija je upozoravala da se “fantomski birači” pojavljuju u svim opštinama u Beogradu. Stranka slobode i pravde objavila je snimke dovoženja birača iz Republike Srpske. Neke javne ličnosti su govorile o svojim sličnim iskustvima. Među njima i novinarka Antonela Riha u čijoj je zgradi bilo prijavljeno 16 birača, za koje niko od stanara nikad nije čuo. Slično iskustvo imao je doktor Dejan Žujović, dok je akademik Dušan Teodorović fantomskog birača imao u sopstvenom stanu.
Jedan od članova Srpske napredne stranke Andreja Marinković neposredno nakon izbora je za Nova.rs ekskluzivno otkrio da je bio jedan od oko 3.000 fantomskih birača u opštini Vračar.
Kako je tada ispričao, njemu je adresa prebivališta promenjena neposredno pre izbora.
“U poslednjih šest meseci na samoj opštini Vračar sigurno je na sličan način prijavljeno oko 3.000 ljudi. Na devetom spratu zgrade opštine se sve to radi. Ljudi su se bunili, ima i poštenih ljudi na opštini, kojima to smeta. Problem nije u celoj SNS, već u rukovodstvu na Vračaru”, kaže Marinković kojem je u ličnim dokumentima i dalje kao mesto prebivališta navedela “lažna” adresa.
Odgovarajući na pitanje da li je njemu smetalo to što je svesno pristao da u tome učestvuje, rekao je:
“Vi ste na neki način prinuđeni na to. Zato što vas drže na ugovoru za posao i prinuđeni ste. I nije to ništa novo, ovo se radilo i ranije u DS, SPS.
BONUS VIDEO: Popis pokazao – pola miliona stanovnika manje u Srbiji nego pre 11 godina
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare