U Srbiji živi 6.690.887. ljudi, pokazuju danas objavljeni podaci popisa stanovništva koji je obavljen tokom oktobra. Sa sigurnošću mogu da kažem da toj cifri treba dodati barem još jednu građanku ove sve pustije zemlje - mene. Ja sam nepopisana.
Ne, nisam nikoga oterala sa vrata, nisam odbila da me popišu u strahu od zavere ili zloupotrebe, mene prosto nijedan popisivač nije pronašao, a ne znam ni da li me je tražio pošto nisam dobila ama baš nikakvo obaveštenje u svom sandučetu, niti okačeno na kvaku.
Mene kao da su popisivači zaboravili ili se naprosto nisu dovoljno potrudili da me nađu. Možda su i dolazili dok sam na poslu, možda su i zvonili na moja vrata, ali jedini koji bi o tome mogao da posvedoči je moj pas koji je dok ja radim „ostao da čuva kuću“. Vest o tome da nas je skoro pola miliona manje nego na prethodnom popisu, pre 11 godina, deluje uznemirujuće i činjenica da postoji barem jedan nepopisan građanin, to jest ja, neće nikoga utešiti niti popraviti katastrofalnu demografsku sliku Srbije.
Ipak, ostaje nepoznanica koliko je ljudi kao što sam ja koji nisu dočekali popisivača, upkos tome što je popis bio produžen i što smo sa TV-a svakoga dana slušali apele da popisivače treba da ugostimo kao da su nam rod rođeni.
Za državu je ostalo ko zna koliko nas nevidljivih i nepopisanih, a neki poput mene su čak i pokušavali da telefonom zakažu termin za dolazak popisivača, bezuspešno. Ono što se izvlači kao zaključak je da za ovako veliki poduhvat kao što je popis država nije valjano obavila posao i nije se dovoljno priprmila, a imala je čitavu deceniju. U svakom slučaju država nije uspela da obezbedi dovoljan broj popisivača.
Država bi trebalo da se zabrine i zbog nedovoljnog poverenja u nju i činjenice da ima onih koji su odbijali da se popišu i koji su brutalno terali popisivače sa vrata. Trebalo bi da se zabrine, ali znamo da neće. To izgubljeno poverenje neće popraviti ni novčane kazne do 50.000 dinara kojima država preti svima koji nisu hteli da učestvuju u popisu i nisu imali milosti prema popisivačima.
Ja se ne plašim takve kazne, ni moj pas ni ja nismo nikoga najurili sa vrata, ali me brine to što što živim u zemlji koja nije u stanju da kako treba organizuje i sprovede popis koji se održava jednom u 10 godina. Još više me brinu podaci narednog popisa, sada nas je pola miliona manje, a za 10 godina?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare