Kako je došlo do Vučićevog minuta ćutanja za ubijene Albance

Piše: Naim Leo BeširiČlanovi i članice radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa i deo članova radne grupe 31 zadužene za spoljnu politiku sastali su se sa predsednikom Vučićem u subotu 3. oktobra da razmene mišljenja, stavove i pitanja na dve teme: Kosovo i spoljna politika Srbije. Inicijativa za treći godišnji sastanak sa predsednikom potekla je od strane Konventa, ali prvi put je zatraženo da se primeni "čatam haus" pravilo, koje podrazumeva zatvoren sastanak i da se detalji sastanka i informacije mogu deliti van sastanka, ali bez citiranja i upućivanja na izvor informacija.Pitanje da li je vreme da u Srbiji razgovaramo o uzrocima koje su nas doveli do toga da danas pregovaramo o Kosovu, kao i da li je vreme da razgovaramo o više od trinaest hiljada žrtava kosovskog sukoba, duboko verujući da je to pravi put pomirenja nas i Albanaca, postavio sam predsedniku na javnoj sastanku prošle godine. Ostao sam bez odgovora, te sam odlučio da preformulišem odgovor za ovu priliku bez druge namere osim da izvršnoj vlasti skrenem pažnju da i dalje imamo masovne grobnice u našoj zemlji, a da službe bezbednosti kriju njihove lokacije, a da otkrivenim slabo razgovaramo.Na sastanku u subotu zahvalio sam se predsedniku što je zahvaljujući njemu napetost u društvu značajno smanjena kada je kosovsko rešenje u pitanju i da danas možemo da razgovaramo o Kosovu, naglasio sam da je takva situacija zahvaljujući njegovom trenutnom legitimitetu, ali da je za održivi mir potrebno da razgovaramo o žrtvama rata u periodu 1998 – 2000.Naveo sam podatke Fonda za humanitarno pravo koji je na osnovu više od 30.000 dokumenata, izjava, procesa i svedoka došao do imena i okolnosti pod kojima su stradali 13.535 ljudi koji su izgubi živote tokom oružanog sukoba na Kosovu. Od toga su 10.812 Albanaca, 2.197 Srba, 526 Roma, Bošnjaka, Crnogoraca, Goranaca i drugih, 1600 njih se i dalje vode kao nestali.Naglasio sam da se na samo deset kilometara od sale u kojoj smo imali sastanak u Palati Srbija, na policijskom poligonu u Batajnici, nalazila masovna grobnica sa 744 tela albanskih muškaraca, žena i dece. Oni su ubijeni na Kosovu, zakopani, pa otkopani, ubačeni u hladnjaču, pa u Dunav, a onda zakopani u Batajnici.Pitanje na koje nisam dobio odgovor je: Predsedniče, kada ćete položiti cveće na mestu masovne grobnice na policijskom poligonu u Batajnici?Naglasio sam da duboko verujem da je to važno za pomirenje i pozvao ga da poslednji minut mog planiranog govora iskoristimo da odamo poštu za žrtve u Batajnici, uključujući i civilne žrtve na Kosovu, Albance, Srbe, Bošnjake, Crnogorce, Gorance i druge.https://twitter.com/NaimLeoBesiri/status/1314311460168884226?s=20Predsednik je prihvatio poziv i imali smo minut izrazito neprijatne tišine gde su stajali svi, predsednik, njegovi savetnici, ministarka Joksimović ambasadori EU, Nemačke i Norveške i kolege i koleginice iz civilnog sektora. Nakon što smo seli, nastavljeno je sa pitanjima i komentarima, a kasnije mi je predsednik Vučić odgovorio da on poštuje albanske i sve druge žrtve sukoba.Rekacija predsednika u sinoćnjem obraćanju u prisustvu evopskog komesara za proširenje, umerena je i pozitivna. Predsednik Vučić je potvrdio da je ustao, odao poštu i naglasio da poštuje albanske žrtve. To jeste mali, ali dobar korak na putu pomirenja. Ostalo je da predsednik Vučić odgovori na pitanje kada će položiti cveće na mestu masovne grobnice na policijskom poligonu u Batajnici?Razumem veliku patnju u društvu kada se govori o žrtvama, ali sam ubeđen da naša društva neće napredovati ni u jednom segmentu, ukoliko se istinski ne pomirimo. Za pomirenje i dugoročan mir potrebno je da se suočimo sa nacionalističkom politikom, lošim odlukama, žrtvama i njihovim sudbinama, da se izvinimo i budemo posvećeni da gradimo zajednički život jer niko neće nigde otići sa ovih naših prostora, osim onih koji nemaju vremena da čekaju pomirenje.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram