Čak i ako vlast popusti i prihvati deo izbornih uslova opozicije, postavlja se pitanje kako će opozicione stranke kontrolisati dešavanja na terenu. Imajući u vidu da u Srbiji ima 8.386 biračkih mesta, čini se da nijedna partija iz redova opozicije nema ni infrastrukturu ni ljudstvo da samostalno spreči potencijalnu izbornu krađu.
Crni džipovi, bugarski vozovi, kolektivna glasanje, zloupotrebe javnih resursa… neizbežna su slika gotovo svih izbora godinama unazad.
Aktivisti vladajuće stranke čak i na sam dan izbora obilaze birače, a zaposleni u javnim preduzećima i državnoj upravi ucenjeni su da glasaju za naprednjake. U stranačkoj kampanji se neretko koriste vozila javnih preduzeća (imovina građana Srbije), što se najočiglednije videlo na izborima u Lučanima.
Malo je verovatno da će od svega toga vlast odustati, čak i ako potpiše sporazum sa opozicijom o izbornim uslovima. Zato će za opoziciju ključni zadatak biti kontrola izbora na svim biračkim mestima širom Srbije i ona neće biti laka.
Jer, ne samo da je opozicija razjedinjena, već je njena infrastruktura, naročito u odnosu na SNS, slaba, a broj opštinskih odbora i članova mali.
Postavlja se pitanje kako će onda da obezbede kontrolu više od 8.000 biračkih mesta u Srbiji u 175 lokalnih samouprava i spreče izbornu krađu.
Vuk Jeremić, lider Narodne stranke, kaže za Nova.rs da NS ima 130 opštinskih odbora u Srbiji, od Subotice do Vranja.
On navodi da sa ukupnim kapacitetom mogu sami da pokriju izborna mesta gde glasa oko 75 odsto građana koji su na biračkom spisku.
“Već smo krenuli sa obukama, koje bi trebalo da budu okončane do kraja godine. Nismo doneli odluku o učestvovanju na izborima, i nećemo je doneti dok se ne stvore okolnosti drugačije od onih koje su nas primorale na bojkot prošle godine”, ponavlja Jeremić.
Da imaju više od 100 odbora širom Srbije, navode i u Demokratskoj stranci. Njen lider Zoran Lutovac kaže za naš portal da gotovo da ne postoji naseljeno mesto u Srbiji u kojem nema demokrata.
“Nameravamo da do kraja godine organizujemo demokrate u svakoj preostaloj loklanoj samoupravi”, ističe Lutovac i ponavlja da se DS zalaže za jedinstven nastup opozicije na izborima, ukoliko se obezbede uslovi za slobodne izbore.
“Verujemo da ćemo zajedno sa našim partnerima obezbediti kvalitetnu kontrolu izbora ako na njima budemo učestvovali, a demokrate su spremne da iznesu najveći deo našeg zajedničkog posla. Ako ne bude uslova za slobodne izbore spremni smo da sa građanima izađemo na proteste i pružimo zajednički otpor”, poručuje on.
Boško Obradović, lider Dveri, kaže da pokret Dveri ima više od 120 gradskih i opštinskih organizacija i više hiljada članova “spremnih za borbu za regularne izbore”.
“Kontrolu izbora opozicija mora da uradi zajedničkim snagama – od odabira preko obuke članova biračkih odbora do zajedničkog nastupa na biračkim mestima u borbi protiv bilo kog vida izborne krađe. To niko iz opozicije ne može sam”, ističe Obradović u izjavi za naš portal.
Da je kontrola izbora tačka u kojoj mora da postoji saradnja svih opozicionih organizacija, smatra i Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana. On za Nova.rs kaže da taj pokret ima oko 60 opštinskih i gradskih povereništava, kao i da će ih do dana izbora biti više.
“Uprkos političkim i ideološkim razlikama sve nas povezuje želja da se spreči izborna krađa i da rezultati izbora preslikavaju stvarnu volju građana. Pokret slobodnih građana će doprineti tom zajedničkom cilju sa svim svojim kapacitetima”, navodi Grbović.
Portal Nova.rs uputio je ista pitanja o kontroli izbora i broju opštinskih odbora Stranci slobode i pravde, ali do objave ovog teksta odgovore nismo dobili.
BONUS VIDEO Nesvakidašnja kontrola izbora u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare