5
Iako nije uvela sankcije Rusiji, Srbija je najmanje četiri puta glasala protiv Ruske Federacije na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Sa druge strane, srpske vlasti se nisu uskladile sa najmanje 29 deklaracija EU koje se odnose na situaciju u Ukrajini i ulogu Rusije u njoj.
Predstavnici srpskih vlasti u izjavama za medije tvrde da nisu neutralni kada je reč o ratu u Ukrajini, te da su u Ujedinjenim nacijama osudili rusku agresiju.
Srbija je zaista na Generalnoj skupštini UN glasala protiv Rusije u više navrata, a poslednji put sinoć, kada je bila protiv ruske inicijative da glasanje o rezoluciji kojom se osuđuje aneksiranje ukrajinskih regiona bude tajno.
Protiv tog predloga Rusije glasalo je ukupno 107 država, 13 zemalja je bilo uz Moskvu, dok je 39 bilo uzdržano.
Na stranu Ukrajine Srbija je stala i sredinom prošlog meseca. Tada je Generalna skupština UN izglasala da se ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom dozvoli da se obrati na godišnjem sastanku svetskih lidera u unapred snimljenom video snimku.
Rusija je bila izričito protiv ovog predloga, ni sam Vladimir Putin nije pozvan na sastanak, a mnogi su očekivali da će tradicionalne saveznice Rusije glasati protiv obraćanja Zelenskog. Međutim, Srbija je glasala “za” i tako zauzela stranu Ukrajine.
U aprilu mesecu Srbija je na glasanju u Ujedinjenim nacijama podržala isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava (UNHRC).
Glasanje je održano povodom izveštaja o zverstvima počinjenim u oblastima Ukrajine koje je Rusije okupirala. “Za” su glasale 93 članice UN-a, među kojima i Srbije, 24 zemlje su bila protiv, a 58 uzdržanih.
Objašnjavajući takvu odluku, predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija nameravala da bude uzdržana u glasanju, ali je usled pritisaka odlučeno da se glasa za rezoluciju.
„Naša je odluka bila da budemo uzdržani, a onda dobijete bezbroj teških pritisaka koji nemaju veze sa ličnim. Niko nije meni došao i rekao, ili me ucenio, ali oni ucenjuju zemlju…Oni vam kažu da li vi znate da se danas ili sutra odlučuje o tome hoćemo li biti izuzeti iz paketa sankcija (Evropske unije) za naftu“, izjavio je Vučić.
Srbija se 2. marta, na samom početku rata, pridružila zemljama koje su na sednici UN podržale rezoliciju kojom se osuđuje ruska agresija nad Ukrajinom. Za je glasalo 141 država, protiv je bilo pet država, a uzdržano 35.
Osim u UN, Srbija je 21. maja bila među 10 zemalja jadransko-jonske regije koje su na godišnjem sastanku u Tirani usvojile deklaraciju u kojoj su invaziju Rusije na Ukrajinu nazvale “nezakonitom i neopravdanom agresijom”. One su u tom dokumentu izrazile “predanost suverenitetu, nezavisnosti, te jedinstvu i teritorijalnom integritetu” Ukrajine.
Sa druge strane, kada je reč o deklaracijama EU koje se odnose na rat u Ukrajini situacija je značajno drugačija. U maju mesecu predsednik Vučić je izjavio da se Srbija nije pridružila nijednoj od 23 EU deklaracije protiv Rusije.
Nešto drugačije, međutim, govore nalazi ISAC fonda u prvih šest meseci ove godine. Prema njihovim podacima, od 44 deklaracije EU sa kojima se Srbija nije uskladila 29 se odnosi na situaciju u Ukrajini pre i posle 24. februara 2022. i ulogu Rusije u njoj.
Jedna deklaracija odnosila se na situaciju u samoj Rusiji, a šest je bilo u vezi sa Belorusijom, odnosno sa njenom ulogom u ratu u Ukrajini.
Međutim, u analizi ISAC fonda ističu da se Srbija prvi put u poslednjih 12 godina ipak uskladila sa nekim od deklaracija i mera usmerenih protiv Rusije. Pre ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, Srbija se uskladila sa tri “političke” deklaracije – protiv ruskih sajber-napada na Ukrajinu, podršci pružanja usluga diplomatskog prisustva EU u Kijevu i protiv gomilanja ruske vojske na granicama sa Ukrajinom.
Srbija se takođe uskladila i sa deklaracijom protiv priznavanja nezavisnosti Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR) 22. februara. Takođe, EU je 12. marta objavila da se Srbija uskladila sa revizijom sankcija bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču i drugim povezanim licima. Ovo su prve sankcije EU povezane sa Ruskom Federacijom sa kojima se Srbija uskladila.
Srbija se uskladila i sa deklaracijom objavljenom 10. maja kojom se osuđuje još jedan ruski sajber napad na Ukrajinu, kao i sa deklaracijom od 3. juna koji osuđuje različite pokušaje Rusije da nasilno integriše delove ukrajinske teritorije, ne samo LNR i DNR, već i Herson i Zaporožje.
U analizi se ističe da se Srbija konzistentno se usaglašavala sa deklaracijama u kojima se izražavao politički protest protiv pokušaja Rusije da odvoji delove ukrajinske teritorije.
BONUS VIDEO Nataša Vučković o sankcijama Rusiji -„Sada ili odmah?“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
