Još se ne vidi šta hoće opozicija, ali se vidi šta hoće Beograđani

Beograđani skloniji opozicionim strankama

Beograđani su sredinom oktobra 2021. godine rekli svoje. Oni su, u izborima za gradsku skupštinu, skloniji opozicionim partijama, nego partijama na vlasti. Izborne preferencije su proveravane na osnovu nekoliko različitih indkatora i rezultati opozicije kreću se između nerešenog rezultata (36% prema 36%) i prednosti opozicije od 55% prema 45%.

Priprema za izbore “pod hitno”

Za politčke partije i njihove aktuelne i buduće koalicije izbori su veoma blizu i otuda partije pripremama za izbore pristupaju "pod hitno“. Za Beograđane buduće birače izbori su prilično daleko, no i pored toga dve trećine ispitanika 150 dana pre izbora zna za koga će da glasa.No, i pored toga, u narednih pet meseci, neki Beograđani mogu da promene i promeniće svoje izborne orjentacije. Realna je pretpostavka da neće doći do iole znatnijeg pretrčavanja iz bloka partija na vlasti u blok partija u opoziciji, i obratno, osim prisilno, što ne treba isključiti.No, verovatna je "razmena glasova" unutar opozicionog bloka, kao i između ispitanika sklonih apstinenciji (to je ona trećina ispitanika koja je rekla da neće izaći na izbore ili da je neodlučna ili da ne žele da kažu za koga će glasati) i svih ostalih partija.

Visoka izlaznost nije zagarantovana

Trećina ispitanih Beograđana je najavila izbornu apstinenciju i neodlučnost i to je dva puta manje nego na prošlim parlamentarnim izborima kada je apstiniralo i bojkotovalo izbore oko 62% Beograđana.Ne čini se verovatnom ova sada najavljena visoka izlaznost i za Beograd niska apstinencija, pretpostavljam da će se sa približavanjem izbora smanjivati izlaznost a povećavati apstinencije.

Apstinenti nisu samo opoziciono naklonjeni

Najavljeni apstinenti u zbiru sa izborno neodlučnim, ipak imaju neka svoja opredeljenja. Ovo istraživanje ne potvrđuje uobičajenu pretpostavku lideršipa opozicijskih partija – da su apstinenti njihovi birači koje treba samo malo "pogurati" da bi izašli na izbore i opoziciji doneli pobedu.Na pitanje čiju izbornu pobedu žele u Beogradu, apstinenti i izborno neodlučni rekli su: pobedu opozicije – 26%; pobedu stranaka na vlasti – 22%, dok 52% apstinenata „nema želja“, tj. oni nisu imali odgovor na pitanje o poželjnom pobedniku.

Broj kolona nevažan

Opozicijske partije, odnosno njihovi lideri, opsednuti su pitanjem broja (izbornih) kolona i "ko će skim" (a bogme i "ko će protiv koga"). U pozadini svega toga je ne baš vidljivo opozicijsko pitanje da li ići na stvaranje "refrendumske situacije" (za ili protiv Vučića) ili ne? Takođe je tu i pitanje na koje se daju različiti odgovori: koji politički predizborni savezi omogućavaju sinergiju glasova, a koji donose smanjenje broja glasova.Nije moglo da se zaobiđe ni pitanje da li predizborna koalicija podrazumeva postizbornu ili da li izlazak na izbore u više kolona onemogućava postizborne koalicije, itd. Uostalom, pitanje je da li evropski dogovori opozicije važe za jedne, druge ili treće izbore u Beogradu.Od svih 1200 ispitanika, samo troje Beograđana je u odgovoru na pitanje šta je za Beograd najbolje kada je reč o načinu izlaska na izbore, navelo da svaka partija treba samostalno da izađe na izbore i samo 16 Beograđana je reklo da opozicija treba da bojkotuje izbore.Najveći broj Beograđana (52%) priklonilo se mišljenju da je broj kolona nevažan a da je važan dogovor opozicije, za jednu opozicionu kolonu izjasnilo se 28% Beograđana, za dve-tri koalicije 5%, dok je 14% Beograđana reklo da ih to pitanje ne interesuje.Očito je da Beograđani opoziciono opredeljeni ili barem bliski opoziciji daju prednost prvo dogovoru opozicije a tek potom brojanju u kolone!

Beograđani znaju šta hoće

Ako je ovolika zbrka među prvacima opozicijskih stranaka, šta onda očekivati od građana birača? Naše istraživanje je pokazalo da su budući birači "u manjem problemu" od onih koji vode opozicijske stranke.Drugim rečima, još se ne vidi šta tačno hoće opozicijske partije, ali se vidi šta hoće Beograđani. Mi smo u istraživanju "pitanje kolona" stavili u kontekst mišljenja Beograđana o tome koje političke snage mogu Srbiju da izvedu iz krize i povedu ka napretku.Beograđani su dali prednost mišljenju „Ka napretku može da nas povede zajednička akcija široke društvene opozicije - političke stranke, sindikati i NVO (23% ispitanika misli da je to mišljenje tačno, a 35% da je donekle tačno) i mišljenje „Ka napretku može da nas povede udružena opozicija“ (21% kaže da je mišljenje tačno, a 39% da je delimično tačno). Lošiji rejting imaju sledeća dva mišljenja: „Ka napretku može da nas povede pomoć sa strane, a pre svih EU i SAD“ (18% kaže da je to tačno, a 26% da je to donekle tačno) i mišljenje „Ka napretku može da nas povede Aleksandar Vučić i njegove stranke“ (12% kaže da je to tačno, a 30% da je delimično tačno).

(Ne)sposobnost kontrole izbora

Na neki način za opozicijske partije je porazan naš nalaz po kojemje 37% Beograđana reklo da je opozicija nesposobna da organizuje dobru kontrolu izbora. Suprotno mišljenje ima 30% Beograđana, a isto toliko nije bilo u stanju da proceni sposobnost opozicije za ovaj posao.Izborne pristalice SNS-SPS smatraju da je opozicija nesposobna za kontrolu – 50%, dok 25% misli da je opozicija nesposobna; pristalice opozicionih partija misle da je opozicija sposobna 39% a tek nešto manje – 32% da je opozicija nesposobna. Zanimljivo je da 32% apstinenata tvrdi da je opozicija nesposobna, a 26% da je sposobna.

Društvene mreže i internet portali glavni izvor informacija

Glavni izvori informisanja o politici su: 42% društvene mreže i internet portali, 34% televizije kao što su RTS, Pink, Hepi, Prva; 26% televizije kao N1, Nova, You tube emisije. U drugom planu su resursi poput rodbine i prijatelja (10%), novine kao Blic i Politika (5%), novine kao informer, Srpski telegraf, Alo, Kurir (5%), novine kao Danas i kao nedeljnici NiN, Vreme (4%).Samo je 4% Beograđana reklo da retko ili nikad ne koristi informacije o politici. Iznenađuje nizak rejting tzv. tabloida (Informer, Srpski telegraf, Alo, Kurir…). Ili se iz ovih novina ne prate političke informacije već neki drugi sadržaji ili neki čitaoci ovih novina nisu "priznali" da ih čitaju!

Zabrinutost i strah

Dva najčešća raspoloženja među Beograđanima su nada da će uskoro biti bolje - 32% i zabrinutost i strah – 21%.BONUS VIDEO: Demostat istraživanje

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=fntdemostatistrazivanjejavnogmnjenjagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2600603"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram