7
Vojnici Azerbejdžana i Jermenije koji ponovo ratuju zbog sporne teritorije Nagorno Karabah, međusobno se ubijaju između ostalog i srpskim oružjem, jer je naša država što javno, što tajno prodavala naoružanje i jednoj i drugoj strani.
Dve bivše sovjetske republike započele su nove oružane sukobe oko oblasti koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali je kontrolišu etnički Jermeni. Ratno stanje uvedeno je juče u obe zemlje, a u sukobima koji se vode što na zemlji što iz vazduha samo u toku jednog dana ubijene su najmanje 23 osobe.
Neki od njih, bez sumnje, ubijeni su srpskim oružjem, koje država Srbija godinama unazad izvozi u nama prijateljsku zemlju Azerbejdžan, međutim privatnim kanalima, odnosno preko kompanije Slobodana Tešića, ista ratna oprema stigla je nedavno i do ruku jermenske vojske.
Ovaj diplomatski peh, ne tako davno, izazvao je pravi međudržavni skandal.
Srpsko oružje u diplomatskom ratu
Da podsetimo, diplomatski odnosi Srbije i Azerbejdžana poljuljani su 19. jula, kada je internet portal Haqqin.az, označen kao blizak vlastima Azerbejdžana, objavio tvrdnje da su minobacači srpske izrade, kao i municija za njih, isporučeni Jermeniji preko Gruzije, a potom upotrebljeni u smrtonosnim sukobima na jermensko-azerbejdžanskoj granici, 12. jula.
Tada je zamenik azerbejdžanskog šefa diplomatije Kalaf Kalafov obavestio o ovome ambasadorku Srbije Danicu Veinović i naglasio da ovaj slučaj „baca sumnju u prijateljske odnose i saradnju dve zemlje na najvišem nivou“.
Ministar trgovine Rasim Ljajić, čije ministarstvo u Srbiji izdaje krajnju dozvolu za izvoz oružja, izjavio je tada da su ove godine odobrena dva ugovora za izvoz naoružanja u Jermeniju, i da je u pitanju bila municija za puške i pištolje, a da je moguće da su minobacači izvezeni još 2015.
Nije mogao da otkrije o kojoj se firmi radi.
Dvostruka igra
Ovaj „čovek bez lica” kako su ga često nazivali, jer se nije moglo doći do bilo kakve njegove fotografije, široj javnosti je postao poznat 2003.godine, odnosno u vreme čuvene afere Orao, kad je domaće (Zastavino) pešadijsko naoružanje umesto u Nigeriju koja je, navodno, bila krajnji korisnik, izvezao u Liberiju, koja je bila pod međunarodnim embargom.
O razmeri te afere govore činjenice da su Ujedinjene nacije tada Tešića stavile na crnu listu, te da je o tom švercu oružja dokumentarni film snimio engleski Bi-Bi-Si.
Posle niza sličnih afera, Tešić se upleo u još jednu i to ovu sa Jermenijom i Azerbejdžanom. Dokumenti koji su tada procureli u javnost, a koje je objavio NIN, pokazali su da je ugovorom koji je Tešić potpisao sa Ministrastvom odbrane Jermenije 2018. godine trebalo da bude isporučeno 142.000 mina različitih kalibara i 10 raketa Grad od 122 milimetra iz fabrike „Krušik“, a ugovoreno je i prevezeno najmanje 100 minobacača za mine kalibra 120 milimetara iz „Prve petoletke“, kao i tri protivavionska topa kalibra 20 milimetara oznake M55A4 iz „Zastava oružja“.
Oružje je otpremljeno sa niškog aerodroma Konstantin Veliki na aerodrom u blizini Jerevana, glavnog grada Jermenije, a još 16 letova sa oružjem iz srpskih fabrika je tokom 2019. godine sa niškog i beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ otpremano do aerodroma kod Jerevana.
Interesantno je da je ovaj ugovor sa Jermenijom sklopljen gotovo u isto vreme dok je srpski predsednik Aleksandar Vučić dobijao počasti u Azerbejdžanu, kada je i potpisan Akcioni plan za strateško parnerstvo i niz biletarnih sporuzuma.
Srbija je tako odigrala dvostruku igru i istovremeno naoružavala obe zemlje.
Naoružavanje nestabilnih područja
Vojno-politički analitičar Vlade Radulović za Nova.rs kaže da nema nikakve sumnje da se u najnovijim sukobima između Azerbejdžana i Jermenije, koristi srpsko oružje.
„Poslovanje i održivost rada naše namenske industrije bazira se pre svega na prodaji naoružanja i vojne opreme kupcima širom sveta. Neretko, oni dolaze iz bezbednosno nestabilnih područja koja „preko noći“ mogu postati mesto oružanog sukoba, kao što je slučaj sa trenutnom situacijom između Jermenije i Azerbejdžana. U proteklim godinama, mi smo realizovali ugovore sa obe strane u pomenutom konfliktu i pri tome mnogo intenzivnija saradnja bila je sa zvaničnim Bakuom, nego sa Jerevanom. Zbog toga nema dileme da će se i naoružanje iz Srbije koristiti u aktuelnoj krizi u rejonu Nagorno-Karabah“, navodi Radulović.
Uveren je, međutim, da je za najrazornije okršaje zadužena vojna industrija Rusije, Izraela i Turske.
„U celoj priči nasa država ima marginalan značaj. Pre svega je mahom reč o pešadijskom naoružanju i vojnoj opremi, a ne o složenim borbenim sistemima. U pomenutom regionu, glavni prodavci naoružanja i složenih borbenih sistema su Rusija, Izrael i Turska“, ističe Radulović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
