Ma koliko to zvučalo neverovatno u 21. veku, u Srbiji i dalje postoje gradovi koji su decenijama u rukama jednog čoveka. Doduše, negde zvanično, negde iz potaje, ali bez suštinske razlike, u tim gradovima je malo toga što građani mogu uraditi bez amina "vrhovnog" vođe. Takav je slučaj u Jagodini gde gospodari Dragan Marković Palma, u Leskovcu kojim 20 i kusur godina vedri i oblači Goran Cvetanović ili u Lučanima gde se za sve pita direktor fabrike "Milan Blagojević – Namenska" Radoš Milovanović i to od 1982. godine. Ne treba zaboraviti da je do nedavno isti slučaj bio u Brusu, ali i u Grockoj.
Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma nedavno se našao u središtu afere podvođenja i seksualnog zlostavljanja maloletnih devojaka, koju je u javnost plasirala potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić. Dok se Marković gotovo svakodnevno javno brani sa malih ekrana, a podršku mu pružaju članovi njegove stranke i socijalisti, s vremena na vreme izroni i glas koji kaže da optužbe na Markovićev račun nisu nova stvar, da se za to zna godinama, ali da niko nije smeo da priča – jer Jagodina, doslovce, pripada Palmi.
Od pečenja cigle do vlasti
Zvanično od 2008. godine, kada je Marković prvi put izabran za gradonačelnika.
Karijeru je započeo pomažući ocu da peče ciglu, da bi kasnije počeo da iznajmljuje šatore za svadbe. Ubrzo Marković kupuje kamion i počinje da se bavi prevozom uglja. U tom poslu postao je monopolista u snabdevanju sindikata Fabrike kablova, a zatim je ugljem snabdevao i vosjku SRJ.
U politički život uključuje se 1993. godine kada sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i Borislavom Pelevićem osniva Stranku srpskog jedinstva, a 1998. postaje potpredsednik stranke. Godine 2004. osniva stranku Jedinstvena Srbija, koja osvaja najviše glasova u Jagodini i Pomoravlju. Na parlamentarnim izborima 2007. godine, ušla je u koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom i dobila dva poslanička mesta. Jagodina je 2008. godine dobila status grada, a Marković postaje prvi gradonačelnik. Od 2008. godine bio je poslanik je u Skupštini Srbije, da bi zbog sukoba interesa septembra 2011. podneo ostavku na to mesto. Nakon održanih izbora 2012. Marković ponovo postaje narodni poslanik, ali i predsednik Skupštine grada Jagodina.
Na istim funkcijama ostaje i nakon izbora u martu 2014. i 2016. godine. I posle izbora 2020. ponovo je izabran za predsednika Skupštine grada.
Nevezano za funkciju, u ovom gradu se zna da sve odluke donosi upravo Marković, te da drži celu Jagodinu u svojim rukama.
„Palma odlučuje o životima svih nas“
O tome kako izgleda život i rad u Jagodini, nedavno je za Danas govorila Jelena Kostić, funkcionerka Stranke slobode i pravde iz ovog grada.
„Ovde je nedopustivo biti Palmin neistomišljenik i kao takav tebi su uskraćena osnovna ljudska prava kao što je na primer pravo na rad. Ovo je mala sredina u kojoj Palma odlučuje o životima svih nas, za sve se pita“, rekla je Kostić.
Dosije „faraona“ Cvetanovića
Slična je situacija i u Leskovcu, kojim četvrti mandat zaredom, tačnije od 2008. godine, gospodari Goran Cvetanović.
Šira javnost ga zna kao funkcionera koji voli da se oblači u faraona, pogotovu kada ode u Makedoniju da razmeni iskustva u oblasti komunalne infrastrukture. Sećate se njegove nagrađene bašte koju je sam prijavio na konkurs i naravno pobedio, njegov štiglić je osvojio šampionat u pesmi starih ptica, mnogi ga pamte i po tome što je doveo Grke i giros na Roštiljadu tokom sankcija…
U pozadini svog tog šarenila krije se dosije jednog običnog nasilnika.
U Leskovcu je, inače, Cvetanović poznat pod nadimkom iz mladosti Mesko, za njega važi da voli da udari i muško i žensko, tu ne bira, a zbog jednog takvog slučaja dobio je i krivičnu presudu koja se krije u najstrožoj tajnosti. O toj krivičnoj presudi svojevremeno je pisao Blic, a u njoj piše da je Cvetanović pucao, udarao drškom pištolja i šutirao svoju žrtvu, ženu. Incident se dogodio u njenom stanu u koji je Cvetanović naoružan upao, a premlaćena žena završila je u bolnici na traumatologiji. Za ovo nedelo izrečena mu je uslovna kazna od pet i po meseci zatvora. Ova žena nije jedina koja se obraćala za pomoć.
U svom kabinetu gradonačelnika, Cvetanović je pretukao i N. A., visokog gradskog činovnika, a ako je verovati pričama prvo ga je udario pepeljarom, pa kada je ovaj pao, nastavio je da ga šutira.
Žene zaposlene u opštini krišom su govorile da je njegov odnos prema pripadnicima nežnijeg pola u najmanju ruku nepristojan, ali se o tome ne govori jer on je – vlast. Ostaće upamćen kao jedini čovek koji je javno proslavljao trogodišnjicu svog doktorata. Organizovao je i svečanost u Skupštini Leskovca povodom desetogodišnjice od imenovanja prvog gradonačelnika tog grada, a to je zapravo on. Tada je izjavio:
„Ljubav prema funkciji koju obavljam je maltene identično važna sa ljubavlju prema mojim najbližima“.
„Hvala ti što postojiš“
Svoj 50. rođendan proslavio je na maloj zabavi od 400 zvanica u jednom leskovačkom klubu. Na ovoj proslavi zvanice su nosile majice sa natpisom „Hvala ti što postojiš“ i „Volimo te dr. Cvetanović“. Pošlo mu je za rukom i to da je 2014. godine za dva dana pomerio obeležavanje Dana oslobođenja grada od fašizma da bi putovao u Čikago, na manifestaciju Leskovačka roštiljijada. Zbog prekookeanskog leta organizovao je proslavu 9. umesto 11. oktobra.
Najdugovečnijem gradonačelniku pripisuje se i velika imovina, a protiv njega je Agencija za borbu protiv korupcije 2017. godine pokrenula postupak upravo zbog neprijavljivanja imovine. Iste godine je kažnjen i sa 50.000 dinara jer je iz leskovačkog budžeta, bez zakonskog osnova, potrošio skoro 13 miliona dinara. Cvetanovića je opozicija prozivala da je na putovanja van Srbije potrošio čak 326 miliona dinara za dve godine, a, kako su tvrdili, uprkos tome, nije doveo nijednog investitora.
Neuništivi direktor „Namenske“
Titula lokalnog moćnika vezuje se i za Radoša Milovanovića, koji se na čelu lučanske fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ nalazi od 1982. godine. On je čovek sa najdužim stažom direktora u Srbiji, koji je gotovo 40 godina na toj poziciji. Preživeo je sve političke garniture, ističe da fabrika dobija poslove širom sveta zahvaljujući njegovom ugledu, tvrdi da nije član nijedne stranke, ali ostaće zabeleženo kako je uoči izbora 2018. godine na skupu dobrovoljnih davalaca krvi, pozvao prisutne i ostale radnike tog preduzeća da glasaju za SNS.
Bavi se i privatnim biznisom. Prvo je otvorio pekaru „Timi“ nadomak fabrike koja se isprva vodila na njegovog sina Nenada, a potom je upravljanje preuzela snaja Bojana Milovanović. Mediji su pisali da gaji svinje i ovce koje prodaje fabrici i lokalnom hotelu u Lučanima, takođe u vlasništvu „Namenske“.
Najcrnji pečat na biografiji Milovanovića, svakako je 21 poginuli radnik, tokom njegovog upravljanja fabrikom. trenutno mu se sudi zbog sumnje da je izvršio teško krivično delo protiv opšte sigurnosti i izazivanje opasnosti, neobezbeđivanjem mera zaštite na radu, 14. juna 2017. godine, kada se u fabrici dogodila eksplozije baruta u kojoj su poginuli radnici Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Za to delo je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora.
Tužbe protiv porodice poginulih
Milovanović je oca nastradalog radnika Milovana Milivojevića zbog navodne uvrede koju je Milivojević na njegov račun izneo u emisiji „Život priča“, emitovanoj na TV Prva polovinom marta 2018. godine. Milovanović je tužio i sestru nastradalog radnika, Mirjanu Milivojević, za „uvrede“ koje mu je nanela u otvorenom pismupredsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Na ovakav način donedavno su opštinama Brus i Grocka upravljali Milutin Jeličić Jutka i Dragoljub Simonović. Prvi je osuđen na tri meseca zatvora zbog seksualnog uznemiravanja sekretarice Marije Lukić, a drugi na četiri godine i tri meseca zatvora zbog podstrekivanja na paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću.
Ova rečenica sve govori.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare