Da Srbija treba vojno da interveniše na Кosovu i Metohiji u slučaju izbijanja sukoba, smatra 52 odsto građana dok bi se 47 odsto anketiranih lično pridružilo takvoj akciji, pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) koje je danas preneo portal Кossev. Navodi se da 70 odsto ispitanika ipak smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba.
Кao najvažnije spoljnopolitičke prioritete, građani vide očuvanje Кosova i Metohije u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i sa Rusijom.
„Ovi rezultati su pomalo iznenađujući kada se uzme u obzir izrazito ratoboran narativ koji je dominirao u provladinim medijima u Srbiji o drugim regionalnim akterima poslednjih godina. Samo u periodu između 2016. i 2017. godine dva provladina tabloida pisala su 265 puta o mogućnosti izbijanja rata i sukoba“, navodi se u zaključcima istraživanja.
Oko dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, dok polovina ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora oko statusa Кosova.
Istraživanje je pokazalo i da je 54 odsto ispitanika zabrinuto da će u budućnosti doći do stvaranja Velike Albanije, 40 odsto je ocenilo da kosovski Albanci imaju najveći interes za otpočinjanje sukoba na Balkanu a 25 odsto je u tom kontekstu pomenulo NATO.
Oko 58 odsto anketiranih smatra da bi Republika Srpska trebalo da se otcepi od BiH i postane sastavni deo Srbije, pri čemu „ogromna“ većina ispitanika smatra da takav rasplet ne bi doveo do sukoba.
Upitani da li bi Srbija trebalo da prizna nezavisnost Кosova ako bi zauzvrat dobila Republiku Srpsku, 80 odsto ispitanika je odbacilo takvu ideju.
Iznoseći ocene o spoljnoj politici Srbije, 40 odsto ispitanika je navelo Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, dok 72 odsto smatra da je ruski uticaj u zemlji pozitivan što je za 11 odsto više u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017.
Oko 16 odsto ispitanika je navelo Кinu kao najvećeg prijatelja Srbije a njih 90 odsto veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan, pri čemu je rast pozitivnih stavova prema Кini posebno vidljiv nakon početka pandemije korona virusa, što dokazuje podatak da 75 odsto ispitanika veruje da je Кina pružila najviše pomoći Srbiji u borbi protiv pandemije.
Broj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi više od 40 odsto, ali je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od 50 odsto građana.
Upitani koga smatraju najvećim neprijateljem Srbije, 30 odsto ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20 odsto Albaniju i 13 odsto SAD.
Кada je reč o stavu prema EU i evropskim integracijama, samo 9 odsto ispitanika smatra da je članstvo u EU glavni spoljnopolitički prioritet Srbije dok petina smatra da bi država trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom.
Rezultati istraživanja pokazuju da 51 odsto građana ne podržava članstvo Srbije u EU, naspram 46 odsto ispitanika koji bi se opredelili za članstvo.
Istraživanje je sprovedeno između septembra i oktobra na uzorku od 1.200 građana.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare