Istraživanje: Pada podrška EU, naš najveći prijatelj Grčka

Petu godinu zaredom, Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom sproveo je u periodu od 12. do 23. marta istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i Evropske unije. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.207 ispitanika.Na skali od 1 do 5, gde je prosečna ocena 3, prosečna ocena odnosa između Srbije i EU iznosi 2.66. Većina građana Srbije odnos između Srbije i EU ocenjuje ocenom 3, ocenu 1 daje tri puta više građana nego najvišu ocenu 5. Više prosečne ocene daju mlađi od 30 godina. Prosečna ocena odnosa Srbije i EU na istom je nivou kao i u prethodnom merenju 2019.U ovom talasu podrška članstvu Srbije u EU je najniža od početka merenja 2016. godine. Od ukupnog broja ispitanika, 49 odsto podržava članstvo Srbije u EU, 39 odsto ima suprotan stav, dok 12 odsto njih nije umelo da se izjasni po ovom pitanju. Većina ispitanika koji podržavaju članstvo Srbije u EU su muškarci, ispitanici starosti od 30 do 44 godine i oni preko 60, stanovnici regiona Zapadna Srbija sa Šumadijom, kao i stanovnici gradskih sredina.Hrvatska i Velika Britanija "najveći neprijatelji"Kako pokazuje istraživanje, većina ispitanika smatra da Srbija ima koristi od saradnje sa EU (67 odsto), (muškarci, ispitanici srednjeg i visokog obrazovanja, stanovnici Zapadne Srbija sa Šumadijom i Beograda), 23 odsto smatra da Srbija nema koristi od saradnje, dok 15 odsto njih nije umelo da se izjasni po ovom pitanju. Poredeći rezultate kroz četiri istraživačka talasa, u ovom merenju je primetan najmanji broj ispitanika koji smatraju da Srbija nema koristi od saradnje sa EU.Najveći broj ispitanika (33,7 odsto) nema mišljenje o tome koja država u EU je najveći prijatelj Srbiji. Najveći ispitanika, 21,7 odsto, smatra da je to Grčka, na drugom mestu se nalazi Nemačka (10,6 odsto), na trećem Mađarska (7,5 odsto), potom Francuska (5,8 odsto) i Španija (5,1 odsto), dok se ostali odgovori javljaju u manje od četiri odsto slučajeva. Poredeći rezulatate kroz tri talasa istraživanja, podaci za većinu zemalja osciliraju, izuzev u slučaju Španije gde je primetan trend opadanja.Sa druge strane, kada je u pitanju stav o tome koja država u EU je najveći neprijatelj Srbije najveći broj ispitanika (36,7 odsto) nema mišljenje. Najviše su navođene Hrvatska (20,8 odsto), Velika Britanija (19,8 odsto) i Nemačka (15,8 odsto), dok se ostali odgovori javljaju u manje od dva odsto slučajeva. Poredeći rezultate kroz tri istraživačka talasa, primetan je linearan pad u broju ispitanika koji percipiraju Hrvatsku kao najvećeg neprijatelja Srbije.Trećina ispitanih smatra da od susednih država najbolje odnose imamo sa BiH, a potom sa Mađarskom (26,1 odsto, što je oko četiri odsto više nego u prethodna dva merenja), a sve ostale države se javljaju u manje od sedam odsto slučajeva. Po ovom pitanju 11 odsto ispitanika nema mišljenj, a po 6,5 odsto smatra da Srbija ima najbolje odnose ili sa svim susednim državama ili nema ni sa jednom. Takođe, u odnosu na prethodna dva istraživačka talasa, primetan je pad broja onih koji smatraju da Srbija ima najbolje odnose sa Crnom Gorom (za oko 14 odsto), kao i linearan pad u slučaju Rumunije kroz tri talasa istraživanja."Muškarci, stanovnici gradova i Zapadne Srbije više za EU"Kada su u pitanju informacije o EU, 44 odsto građana smatra da nema dovoljno informacija o EU (većinom žene, ispitanici starosti do 30 godina, stanovnici Istočne i Južne Srbije i sa porastom stepena obrazovanja opada broj ovih ispitanika). U poređenju sa prethodnim istraživačkim talasom percepcija informisanosti ispitanika o EU ostala je na istom nivou.Ispitanici navode da očekuju da će dobijati informacije o EU na prvom mestu putem medija (36,1 odsto), potom od Vlade Srbije (26,4 odsto), od same Evropske unije (10,6 odsto), od parlamenta (8,1 odsto), od nevladinih organizacija (7,6 odsto) i od škole-fakulteta (5,4 odsto), dok se ostali odgovori javljaju u manje od dva odsto slučajeva.Ukoliko bi sutra bio raspisan referendum o članstvu Srbije u Evropskoj Uniji, 46 odsto ispitanika navodi da bi glasalo ZA (u većoj meri muškarci, ispitanici starosti od 30 do 44 godine i oni preko 60 godina, više stanovnici Zapadne Srbije sa Šumadijom nego ostalih regiona i pretežno stanovnici gradskih naselja, dok sa porastom stepena obrazovanja ispitanika raste broj ovih ispitanika). Od ukupnog broja ispitanika, 33 odsto ima suprotan stav, osam odsto ne bi izašlo na glasanje, dok 13 odsto njih ne zna kako bi glasalo. U odnosu ne prethodna tri istraživačka talasa raspodela ovih ispitanika se kreće u poznatim rasponima.