12
Zakon o istopolnim zajednicama, na čijem donošenju godinama unazad insistiraju pripadnici LGBT populacije, bio je na korak od usvajanja na sednici Vlade, ali je posle izjave predsednika države Aleksandra Vučića upitno da li će se to i dogoditi. Naime, Vučić je izjavio da taj zakon neće potpisati jer nije u skladu sa Ustavom, navodeći da je brak definisan kao zakonom uređena zajednica muškarca i žene. Stručnjaci za ustavno pravo u izjavi za Nova.rs navode da predsednik Srbije može da vrati taj zakon Skupštini na ponovno odlučivanje, ali da je najbolje da se o njemu, pre izglasavanja u parlamentu, izjasni Ustavni sud.
Usvajanjem zakona o istopolnim zajednicama Srbija bi se približila brojnim evropskim državama, među kojima je i nekoliko zemalja iz regiona, koje su donošenjem tog propisa regulisale prava pripadnika gej zajednice.
Dolaskom Gordane Čomić na funkciju ministarke za ljudska i manjinska prava intenzivno je počeo rad na ovom zakonu – održane su javne rasprave, napisan je tekst zakona koji je, prema nekim informacijama, dobio zeleno svetlo u svim ministarstvima, a njegova finalna verzija trenutno čeka mišljenje eksperata Saveta Evrope, koji će oceniti da li je taj predlog u skladu sa zabranom diskriminacije.
Nakon toga Nacrt zakona o istopolnim zajednicama trebalo bi da dođe na dnevni red Vlade, posle čega bi trebalo da bude upućen u skupštinsku proceduru.
Iako je donošenje tog zakona delovalo kao gotova stvar, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ga neće potpisati. On je rekao da bi potpisivanjem tog zakona prekršio Ustav Srbije, a da je kao predsednik države dužan da ga čuva.
“Ustav upućuje na Porodični zakon koji brak definise kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene. Stoga i zakon o istopolnim zajednicama ne bih mogao da potpišem i vratio bih ga Narodnoj skupštini“, naveo je Vučić u intervjuu za “Blic”.
Pajvančić: Istopolna zajednica nije isto što i brak
Marijana Pajvančić, profesorka ustavnog prava, navodi za Nova.rs da Ustav definiše brak kao zajednicu muškarca i žene, ali da pomenuti zakon nije zakon o braku niti o porodici, nego o istopolnim zajednicama.
“To nije isto što i brak i nije isto što i porodica”, smatra Pajvančić.
Ona podseća da predsednik po Ustavu može da vrati zakon i da obrazloži zašto ga vraća, te da bi parlament u tom slučaju ponovo morao da otvori raspravu o zakonu.
“Konačno, da li je zakon u skladu sa Ustavom ili ne, o tome bi trebalo da odlučuje Ustavni sud, ali naknadno ukoliko se otvori postupak za ocenu ustavnosti. Ako neko pokrene taj postupak, svaki državni organ ima formalno pravo da predloži ocenu ustavnosti, uključujući i predsednika. Dakle, Ustavni sud bi u tom slučaju morao da oceni da li je tu reč o braku, ili šta je neustavno, a šta nije, ukoliko se neko odluči da pokrene postupak pred Ustavnim sudom”, kaže Pajvančić.
Orlović: Zakon o istopolnim zajednicama i političko pitanje
Njen kolega i profesor ustavnog prava Slobodan Orlović navodi da pitanje zakona o istopolnim zajednicama nije samo ustavno – pravno, već i političko.
“Istopolni brakovi su deo prava koja traže LGBT pripadnici i to nisu samo njihovi pravni i životni zahtevi, nego je to, tridesetak godina unazad, i par excellence političko pitanje. Liberalne i leve vlade ga gledaju blagonaklono, konzervativci mu se donekle protive (podržani od katoličke, islamske ili pravoslavne verske zajednice)”, kaže Orlović za Nova.rs.
On ističe da je na polju prava suštinsko pitanje – da li je istopolna zajednica brak, iako se tako ne zove, ili pak nije, koje elemente braka ima (način sklapanja, prestanka, izdržavanje, usvajanje dece…?), odnosno da li elementi braka preovlađuju u odnosu na drugu zajednicu života – vanbračnu zajednicu, partnerstvo…
“Tek kada uporedimo sve te elemente može se doći do zaključka – istopolna zajednica je (skoro) isto što i brak pa, shodno ustavnoj definiciji braka, neustavna je. Ili – istopolna zajednica nije brak, pa prema tome na nju se ne odnosi ustavna definicija braka, dakle nije protivustavna”, pojašnjava Orlović.
On dodaje da predsednik Republike svakako može da uloži “veto” i zakon vrati Skupštini na ponovno odlučivanje i da tu nema kršenja Ustava.
“Ako ga ni tad, posle drugog izglasavanja, ne bi proglasio, onda postaje ustavna dužnost predsednika Skupštine da donese ukaz. Svakako da bi bilo najbolje da se o ustavnosti ovog zakona, čak i pre nego što bude izglasan, izjasni Ustavni sud. On je prvi i poslednji tumač Ustava”, ističe Orlović.
Čomić: Nije reč o braku, nema usvajanja dece
Izjavu Vučića komentarisala je i ministarka Gordana Čomić. Ona je navela da Zakon o istopolnim zajednicama nije predmet Porodičnog zakona, jer nije reč braku i nema usvajanja dece.
“Šta god Srbija bude odlučila, ljudi čije je lično svojstvo da žele da žive u istopolnim zajednicama, će živeti u njima. Sa Zakonom će biti manje nesrećni, sa manje sistemske diskriminacije, bez Zakona, biće nesrećni, jer nemaju imovinske odnose rešene, pravne, zdravstvene, penzione, sve ono što imaju ljudi koji inače žive u nekom obliku zajednice. Oni ostaju cimeri bez ikakvih međusobnih prava“, navela je Čomić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
