Zdravko Ponoš, predsednički kandidat koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije, u intervjuu za “Novu” kaže da opozicija mora da nađe način da komunicira i sarađuje. On za naš list odgovara na pitanja da li će Savo Manojlović biti u njegovoj političkoj organizaiciji, kakav je sada njegov odnos sa Draganom Đilasom, kao i kome bi više odgovaralo ponavljanje izbora u Beogradu.
Ukoliko formirate svoju političku organizaciju do leta, kako se najavljuje, da li ćete izaći na ponovljene beogradske izbore?
Rano je da se o tome priča. Niti postoji ta organizacija niti su raspisani ti ponovljeni izbori.
Spekuliše se da će u vašem timu biti i Savo Manojlović, da li je to tačno?
Nisam se video ni razgovarao sa gospodinom Manojlovićem od kad su završeni izbori. Cenim njegov politički aktivizam i mislim da ima dara za politiku.
Da li verujete u navode bivših predsednika odbora Narodne stranke koji tvrde da su kažnjeni zbog toga što su učestvovali u vašoj predsedničkoj kampanji? Jeste li vi čuli da se to dešavalo i kako to objašnjavate?
Nije važno u šta ja verujem. To su unutrašnji odnosi Narodne stranke, čiji ja više nisam član i ne nameravam njima da se bavim.
Mislite li da su svi iskreno učestvovali i podržavali vas u kampanji?
Nemam ja načina da to cenim, a nije ni važno. Poštujem trud i rad svih koji su se angažovali u kampanji. Kako onih koji su bili angažovani na prikupljanju potpisa i u kontroli izbora, tako i onih koji su dali doprinos u organizaciji izbornih skupova. Osim članova stranaka i pokreta koji su bili deo izborne koalicije koja je podržala moju kandidaturu, u nekim mestima angažovali su se i ljudi koji nisu bili njihovi članovi. Svima njima se zahvaljujem. Posebnu zahvalnost dugujem kolegama iz Pokreta slobodnih građana koji su se direktno i nesebično angažovali u mom timu. Tokom kampanje imao sam odličnu komunikacija sa nosiocima parlamentarne i beogradske liste, Marinikom Tepić i Vladetom Janković kao i sa drugim kolegama sa tih lista koji su nastupali na izbornim skupovima.
A kako vidite ocenu Vuka Jeremića koji je rekao da se neće iznenaditi ako budete uzimali ljude iz Narodne stranke u svoju novu političku organizaciju?
Ne komentarišem takve stvari.
Jeste li razgovarali uopšte nakon izbora sa Jeremićem?
Videli smo se i pozdravili po završetku izbornog dana.
Nedavno ste izjavili da se sa ovom vlašću ne pregovara, već se ruši i to je odmah okarakterisano kao kritika na račun Dragana Đilasa koji se susreo sa Vučićem. Ni on nije ostao dužan pa je u jednom od saopštenja pomenuo da ga kritikuju oni koje podržao kad niko nije verovao u njih. Kakav je vaš odnos posle svega?
Kritikovao sam sastajanje sa Vučićem kome nije prethodio dogovor unutar opozicije. Naknadno je objašnjeno da je Dragan Đilas na taj sastanak išao u svoje lično ime i u ime SSP. I u toj varijanti mislim da je to bilo pogrešno, ali to je njegovo legitimno pravo. Nije ovo bila prva stvar oko koje se nismo slagali, a posle toga nastavili da komuniciramo. Izvesno ni posljednja. Što se tiče podrške, nisam je ja tražio, nego je od mene traženo da prihvatim da budem kandidat. Mislim da rezultat koji sam ostvario daje za pravo onima koji su se založili za moju kandidaturu.
S kim bi radije sarađivali posle svega – sa Đilasom ili Jeremićem?
Ne gledam na tu stvar kao na pitanje ličnih afiniteta. Bez obzira na istoriju raznih nesporazuma i neslaganja, opozicija mora da nađe način da komunicira i sarađuje. Pred Srbijom je delikatan period, a režim će pokušati da podeli odgovornost, idealno s nekim ko u ovih deset godina nije bio njihov koalicioni partner. Smatram da je važno da opozicija ostane pri stavu da neće sarađivati sa SNS. To je već dovoljna polazna osnova za traženje modaliteta za saradnju unutar opozicije.
Kome u ovom trenutku više odgovaraju ponovljeni izbori u Beogradu? Kakav rezultat očekujete?
Režim može da napravi većinu u gradskoj skupštini na neki od načina koje su praktikovali i do sada. Ima tu raznih udavača. To što SNS i SPS imaju manje glasova nego svi oni koji se zajedno i pretenciozno nazivaju opozicijom ništa ne znači. Nije to samo pitanje izbornog sistema nego i upitnog opozicionog statusa nekih koji nisu formalno deo kampa SNS. Hoću da kažem da režim ne mora ni na šta da pristane zbog snage opozicije. Najavljena spremnost režima za ponavljanje beogradskih izbora uzrokovana je drugim, višim i širim razlozima. Svakako ne altruističkim.
Mislim da opoziciji ne bi odgovaralo prerano ponavljanje tih izbora. Posebno dok se ne smire trenutne tenzije u međusobnim odnosima.
Prisustvujemo svađama u opoziciji, prebacivanju krivice za loš izborni rezultat, raspravama ko je kršio dogovore. Kako može ovakva opozicija da ugrozi SNS?
Teško. Zato i smatram da preuranjeni izbori nisu dobri. Može naravno ovaj režim da udesi da ti izbori dovedu do neke prekompozicije, ali opozicija bi tada bila samo nadničar i režimskom projektu traženja partnera za podelu odgovornosti i pranje vlastite političke biografije. Ne bih nikome savetovao da se poigrava sa inteligencijom opoziciono nastrojenih glasača.
Rekli ste tokom kampanje da je Vučić obećao da će uvesti sankciji Rusiji posle izbora. Da li imate informacije se dešava sa tim obećanjem? Izbori su prošli, ali Srbija još uvek nije uvela sankcije?
Rekao sam da je tražio grejs period do okončanja izbora i da će morati da se opredeli koga će da prevari osim svojih glasača. Pokušaće da kupi još neko vreme otezanjem sa formiranjem Vlade. U narednom period bićemo svedoci zanimljivih diplomatskih poseta Beogradu. Ishod tih poseta ne mora automatski da bude ni loš ni dobar za budućnost Srbije. Mnogo toga zavisi kako će se postaviti ova vlast i šta je založila kao kolateral u prethodnim dogovaranjima.
Ako se to dogodi, da li to onda znači da Vučić Srbiju vodi na Zapad?
Režimska medijska mašinerija se zagreva da to tako predstavi. Ne bih rekao da deset godina vožnje u pogrešnom smeru može da se anulira jednim uvođenjem sankcija. Daleko smo mi skrenuli sa pravog puta. Puno toga mora da se menja da bi Srbija bila na dobrom putu. Prvenstveno u insitucionalnom sređivanju države. Neki spoljnopolitički potezi mogu da spreče veće nevolje i da budu dočekani aplauzom spolja, ali ne znače automatski korist za građane. Razumno bi bilo da se ti potezi baziraju na racionalnoj računici šta je dobro za ovu zemlju i njene građane. Bojim se da od ove vlasti ponovo možemo da očekujemo samo kalkulaciju i spremnost na gestove kojima bi platili podršku za opstanak na vlasti ili bar tolerisanje načina vladanja koji ni ne liči na evropski.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar