1
Pitanje solidarnosti sa Ukrajinom je test za evropske vrednosti – poštovanje integriteta i suverenitet svih evropskih država , biti protiv agresije i zločina. Tu ne postoje dve strane i cela Evropa je ujedinjena, sem Srbije. Zbog toga šaljemo poruku – ako želite da budete u klubu, želimo da budete uz nas kad je potrebno. EU ne znači samo uzimanje novca iz fondova i trgovinu robom bez ograničenja, reč je o Uniji zajedničkih vrednosti kaže evroposlanica Zelenih i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo.
– Mi u Evropskom parlamentu zbog toga očekujemo da vidimo da Srbija radi ono za šta govori da se zalaže. Dozvolite da ponovim još jednom – dokle god je Srbija na evropskom putu, ona nije politički neutralna zemlja – navodi Fon Kramon.
Pročitajte još...
Postoji li rizik za Srbiju da pregovori u nekom momentu budu zamrznuti?
– Srbija pokušava da balansira u sred rata koji besni i jasne agresije Rusije na Ukrajinu i mnogi od nas se pitaju gde je krenula Srbija. Scena u kojoj ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije Selaković i Lavrov potpisuju „plan konsultacija“ bila je za nas prekretnica i jasan podsetnik da moramo da uradimo nešto kako bi poslali poruku predsedniku Vučiću jer on donosi odluke u zemlji – da je vreme sedenja na dve stolice gotovo. Uprkos tvrdnjama da je dokument nevažan, važno je kako to izgleda, u ovom slučaju izgleda veoma loše po Srbiju.
Srbija sa EU ima i problem oko viza?
– Tačno, i to se pojavljuje u veoma osetljivom trenutku. Videli smo da je broj tražilaca azila u Austriji 107 odsto veći nego prošle godine i da ljudi ulaze u Šengenski prostor uglavom iz Srbije. Problem je što Srbija omogućava bezvizni režima sa trećim zemljama kao što su Indija ili neke afričke zemlje iz kojih dolaze u Srbiju i pokušavaju da uđu u EU. To je neprihvatljivo i Srbija mora da se uskladi sa viznim režimom EU. Ne možemo da prihvatimo da Srbija, poput Belorusije migracije iskoristi kao oružje protiv EU i tražićemo dalja pojašnjenja. Belorusija šalje migrante ka granicama zemalja Šengenskog sporazuma i plašimo se da bi Srbija mogla da čini isto. Vidim opasnost da Srbija postane nova Belorusija i marioneta Rusije. Ukoliko ne dođe do trenutnog uskalđivanja , Srbija rizikuje da izgubi slobodan vizni režim sa EU i to bi bio veliki udarac za sve.
Kako razumete poruke premijerke Ane Brnabić i predsednika Vučića da bi uvođenje sankcija Rusiji nanelo štetu interesima Srbije i da će ih uvesti samo ako naša pozicija bude ugrožena?
– Verujem i da je pritisak Rusije da se ne uskaldite sa Zapadom takođe velik. Pogledajte kako Rusija tretira svoje saveznike. Zar niste dobili samo dve traćine potrebnog gasa po povoljnoj ceni, dok ostali deo treba kupiti po višoj ceni.Čak i Nemačka plaća Rusiji gas jeftinije nego Srbija. Moja poenta je – nacionalni interes Srbije je da postane demokratska, prosperitetna zemlja koja napreduje u EU. Trebalo bi da se ponašate u skladu sa tim interesima. Kada je reč o pitanju Kosova, Rusija ga neće priznati čak ni ako vi uvedete sve sankcije jer im to nije i interesu. Nemojte sumnjati da Rusija ima svoje interese koji neće promeniti njihov stav o Kosovu sve dok to nije u njihovom interesu. To nema nikakve veza sa uvođenjem sankcija.
Ovaj problem je podvučen kao najvažniji u izveštaju Evropske komisije. Vlada tvrdi da je odbijanje Beograda da uvede sankcije Rusiji jedina zamerka koju EU ima i da je Srbija napredovala u ostalim oblastima. Da li je to tako?
Apsolutno nije. Tačno je da je izveštaj veoma kritičan, s pravom, kada je reč o usklađivanju sa spoljnom politikom – i zbog toga prvi put nazaduje u jednom poglavlju. Ipak, pogledajte deo o medijima – ništa tu nije promenjeno, nema provođenja medijske strategije, nema smanjenja pritisaka na medije, nema transparentnog i fer porcesa dobijanja nacionalne frekvencije i tako dalje. Izveštaj Evropske komisije je daleko balansiraniji nego prošle godine i mnogo detaljnije opisuje situaciju. Problem je što nikoga u vlasti za to nije briga.
Koliko je danas Srbija daleko od EU?
Najdalje moguće od 2000. godine. Nisam sigurna da ljudi u Srbiji znaju da je reputacija Srbije najgora posle 1999.godine. Zbog stava o sankcijama možda postane izolovana iz međuanrdone zajednice a niko toga nije svestan. Ljudi kolutaju očima kada pomene Srbiju i njen napredak na sastancima u okvoru evropskih institucija. Zemlja je uradila mnogo da popravi svoj imidž nakon devedesetih, ali sadašnja pozicija bi mogla to da poništi. Još ne razumem kako predsednik Vučić ili bilo ko u Vladi razume tektonske promene u Evropi i uticaj koji je sličan padu Berlinskog zida. Stoga, moja poruka za sve u Srbiji je – probudite se i nemojte da prespavate pad ovog zida ponovo.
Dalje, podvući ću da iako je spoljna politika važna, domaće reforme su još važnije. Može da izgleda da ovih dana insistiramo samo na spoljnoj politici, ali pratimo i brinemo i o domaćim reformama – stanju demokratije , vladavini prava, medijskoj situaciji, borbi protiv korupcije, energetskoj tranziciji i standardima životne sredine. Spoljna politika neće zaseniti sve ovo i ostaće u našem fokusu. Želim zato da pošaljem jasnu poruku ljudima u Srbiji da mi Srbiju smatramo zemljom koja je predodređena da bude u Evropskoj uniji, važnom zemljom za razvoj Zapadnog Balkana.
Izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak je rekao da očekuje da konačni sporazum između Beograda i Prištine bude postignut do kraja 2024. godine? Zašto je ta godina važna i da li je to realan cilj?
– Naredne dve godine su jedinsteva prilika s obzirom na to da su izborni ciklusi i u Srbiji i na Kosovu prošli, kao i u velikm zemljama – SAD, Francuskoj i Nemačkoj. Pravi je trenutak da uradimo nešto i pokrenemo stavri dok postoji imamo zajednički, evro – atlantski stav.
Verujem da bi Beograd i Priština trbalo da iskoriste ovo i nađu održiv kompromis i progutaju neke gorke pilule na putu napretka. U potpunosti i nepokolebljivo podržavamo rad Miroslava Lajčaka i verujem da bi cilj mogao biti realan.
U međuvremenu, nemačko-francuski dokument o konačnom rešenju pitanja Kosova se pojavio. U njemu je navedeno da bi Srbija mogala da računa na ubrzanje puta ka EU, ako zauzvrat ne blokira članstvo Kosova u UN. Da li vam je poznat sadržaj ovog dokumenta i da li se slažete sa ovim predlogom?
– Ne mogu da komenatrišem postojanje ili sadržinu, ali inicijativu vidim kao pozitivnu. Neophodno je da se Berlin i Pariz uključe u proces i ponude opiipljivu korist za obe strane. Gledajte, živimo u trenutku kada imamo rat na evropskom tlu i učinićemo apsolutno sve da sprečimo da bilo koji drugi konflikt eskalira. Stoga, naša dodatna pažnja usmerena je na Zapadni Balkan gde pratimo situaciju i podržavamo traženje rešenja. Voleli bismo da obe strane ozbiljno razmotre ovu ponudu, jer je moguće da naredna ne bude bolja od prethodne.
U dokumentu se navodi da Srbija ne bi morala da prizna Kosovo zvanično, dok sa druge strane navode izjavu vaše stranačke koleginice i ministarke spoljnih poslova Nemačke Analene Berkok, da je pozicija Nemačke da mora da bude međusobnog priznanja. Šta je tačno?
– Kao što sam rekla, neću komentarisati sadržaj predloga jer bi to nanelo štetu pregovorima. Kada je reč o nemačkoj poziciji, ona je jasna i nju je ponovio kancelar Šolc u Beogradu. Ipak, ovde govorimo o evropskom rešenju i formulacija bi mogla da bude nešto drugačija.
Tokom pregovora Srbija je napravila brojne ustupke Prištini, koja na dugoj strani nije ispunila brojne zahetve poput formiranja Zajednice srpskih opština. Da li očekujete da će EU izvršiti pritisak da ovaj zahtev bude ispunjen?
– Apsolutno, to je mađunarodna i ustavna obaveza Kosova . Preporučujemo da se nađe kompromis i da se pronađe održivo rešenje. Postizanje kompromisa nije lako i svako mora da proguta po neku gorku pilulu, ali to je jedini put napred. Postoji mnbopgo nerešenjih pitanja u dijalogu ali politička inicijativa koja dolazi id ključni EU zemalja bi to mogla da prevaziđe i pokrene pregovore napred. Krajnji dogovor, zasnovan na EU pravilima, moraju da podrže obe strane.
Da li verujete da je moguć trajni mir na Kosovu?
Naravno. Dolazim iz Nemačke koja ima tešku prošlost , ali je našla način da dođe do pomirenja i suživota sa našim francuskim i poljskim susedima. Uverena sam da će Srbi, Albanci i svi ostali naći način suživota koji će garantovati mir i prosperitet. Evropska unija objedinjava sve to.
Kao izvestailac Evropskog parlamenta za Kosovo, tražili ste da da bude vraćeno zemljište manastira Visoki Dečani, a prištinske vlasti to odbijaju da urade. Postoje li mehanizmi kojima možete da ih ohrabrite da to sprovedu?
– Svakako, sprovođenje odluke Ustavnog suda morada bude sprovedeno. Cela Kvinta stoji iza toga i to stalno ponavljamo u razgovorima sa kosovskom Vladom. Nije tu samo reč o imovini Srpske pravoslavne crkve, u suštini reč je o vladavini prava i sprovođenju odluke njihovih sudova. Selektivni pristup vladavini prava je neprihvatljiv.
***
BONUS VIDEO Milenko Vasović: Neće Vučić podneti ostavku, vuče nas i dalje u tamni tunel
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
