INTERVJU Viola fon Kramon: EU će pomoći Srbiji ako uvede sankcije Rusiji

Ona je u razgovoru za naš portal rekla da Srbija može da računa na pomoć EU ukoliko se odluči da uvede sankcije Rusiji, ali to ne znači automatski lakši put naše države ka toj zajednici.

“U Briselu često možete čuti oštre kritike upravo na teme vezane za vladavinu prava ili medijske slobode. Ne možemo da prihvatimo ono što Telekom Srbija radi i nadamo se da će se nacionalne TV frekvencije dodeljivati na osnovu zasluga, kako bi i N1 i Nova S mogli da dopru do šire javnosti u Srbiji”, naglasila je ona.Redovno ističete da je vreme sedenja na dve stolice isteklo. Da li vam poslednji potezi Srbije deluju kao da je bliža EU u odnosu na Rusiju? I da li očekujete da Srbija uvede sankcije?Ruska invazija na Ukrajinu definitivno stvara novi geopolitički zamah i svet ne funkcioniše na isti način kao pre 24. februara ove godine. Srbija stoga mora jasno da pokaže gde joj je mesto i ako zaista želi da se pridruži EU, mora da se uskladi sa sankcijama Rusiji. Vreme sedenja na dve stolice i balansiranja između Zapada i Rusije bi već trebalo da je prošlo.Iz Brisela i SAD stižu snažni pritisci da to učinimo, ali da li naša država može da dobije i garancije da će joj se pomoći u situaciji kad to učini, posebno ako znamo da smo energetski zavisni od Rusije?Apsolutno. Pogledajte primer Moldavije, male zemlje koja je direktni sused Ukrajine, pa čak i sa proruskim trupama na svom tlu u Pridnjestrovlju. Kad je nova proevropska vlada odlučila da prekine energetske veze sa Rusijom, EU je pojačala i povezala Moldaviju sa sistemom električne mreže EU i obezbedila joj ogromnu makrofinansijsku pomoć za upravljanje svojim računima za energiju i gas. Ovo može biti dobar primer i za Srbiju. Ako ste pošten i pouzdan partner, naravno da vas EU neće ostaviti na cedilu. Ali igranje na sve karte i pomaganje Rusiji da izbegne sankcije ili uvoz kineskog oružja usred rata u Ukrajini šalje nam radikalno drugačije signale.A koliko ta odluka može da utiče na EU integracije naše zemlje? Da li to može da ih ubrza?Pridruživanje EU je proces koji zahteva ispunjavanje dobro uspostavljenih standarda, ali i usklađivanje sa našim vrednostima i principima. Sankcije ruskim subjektima i političarima su upravo to – principi i vrednosti u praksi. Usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU je zaista neophodno za dalju integraciju u EU, jer neće biti podrške otvaranju novih klastera ili poglavlja ako se to ne učini.Smatrate li licemernim to da se kao nagrada za uvođenje sankcija Rusiji ubrza put u EU i zažmuri na kršenje vladavine prava, nedostatak medijskih sloboda i uopšte ljudskih prava? Može li se bez toga u EU?Apsolutno ne. Kao što vam je poznato, i Evropski parlament i Evropska komisija veoma pažljivo prate situaciju u zemlji i ovde u Briselu često možete čuti oštre kritike upravo na teme vezane za vladavinu prava ili medijske slobode. Ne možemo da prihvatimo ono što Telekom Srbija radi i nadamo se da će se nacionalne TV frekvencije dodeljivati na osnovu zasluga kako bi i N1 i Nova S mogli da dopru do šire javnosti u Srbiji. Nikakvo uvođenje sankcija neće zameniti naš nadzor nad medijskim slobodama ili ljudskim pravima, nema sumnje u to.Otvoreno kritikujete režim u Srbiji oko brojnih pitanja i zbog toga vas predatavnici vlasti redovno pominju. Nedavno vas je predsednik Vučić opisao kao “hodajuću sramotu”. Da li vas pogađaju takve uvrede?Veoma pažljivo pratim situaciju u Srbiji i lično mi ne smetaju napadi. Neki srpski političari očigledno imaju taj stil. Međutim, za ukupnu političku klimu u zemlji bilo bi bolje da se ovi lični napadi i neprihvatljivi jezik ne koriste za targetiranje političkih protivnika. Svi mi ovde radimo na tome da Srbija bude bolje mesto i nova država članica EU, ali za to gospodin Vučić treba da shvati da je pluralitet mišljenja i sloboda izražavanja preduslov.Mislite li da Vučić iskreno Srbiju vodi ka EU?Želim da verujem da SNS i predsednik Vučić imaju interes da Srbiju približe EU. On je dobio novi mandat i jasnu odgovornost za pravac u kom će ići zemlja. Dozvolite mi da još jednom razjasnim da je isključivo na Vladi i predsedniku Srbije da odlučuju o tempu evropskih integracija – što pre Srbija bude usklađena sa spoljnom politikom EU i dostigne određeni standard u oblasti vladavine prava, to će pre postati punopravna član.

Predsednik Srbije nedavno je izjavio da su pod pritiskom stranih službi odustali od iskopavanja litijuma i da smo tako izgubili priliku da zaradimo ogroman novac, navodeći primere Nemačke i Portugala kao država koje će profitirati od litijuma. Pa, kakva je situacija u Nemačkoj po tom pitanju? Da li se kopa litijum i kako?Iskopavanje litijuma je pitanje koje utiče na polarizacije u mnogim zemljama širom Evrope, ne samo ovde. Bez obzira na to, mi u EU smo uvereni da svako iskopavanje litijuma mora da se obavlja po najvišim ekološkim, radnim i socijalnim standardima. U Nemačkoj se sada razgovara o nekoliko projekata i kada se ekološki standardi u potpunosti zadovolje, oni će početi. Ovo je i moja poruka za Srbiju – vi imate pravo da odlučujete šta ćete sa svojim resursima, ali mi ćemo uvek biti tu da insistiramo na evropskom nivou zaštite životne sredine i radnika.BONUS VIDEO: Viola fon Kramon o rezultatima izbora u Srbiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=postizbornasrbijaizuglaepgostviolafonkramon-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3321901"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram