Uoči hrvatske proslave Oluja na kojoj će prvi put biti i predstavnik Srba, predsednik Dokumentaciono informacionog centra "Veritas“ Savo Štrbac u intervjuu za Nova.rs kaže da će se prisustvo Borisa Miloševića od tog dana tumačiti kao istorijsko priznanje Srbije da je ta vojna akcija legalna, kao i srpske žrtve koje su u njoj stradale.
Šta tačno slavi Hrvatska?
„Hrvatska ima izgrađen službeni državni narativ o Oluji, imaju i Deklaraciju o Oluji iz 2006. godine, koju je usvojio Sabor. To je za njih potpuno legalna akcija da se vrati okupirana teritorija, koju su četiri godine držali Srbi pod rukovodstvom Slobodana Miloševića. Tako da je Oluja za njih jedna legalna, pravedna akcija, čista kao suza. Stalno kroz zakone, kroz Ustav, dodaju epitete kojima se ova akcija uzdiže. Ona je za njih antiteroristička, čista kao suza, završna borba za oslobođenje… To je narativ koji se 25 godina proteže kroz sve segmente društva, a omladina se indoktrinira od malena, od predškolskog uzrasta.
A šta je Oluja za Srbe?
Za nas je to zločinačka akcija u kojoj je sa ognjišta proterano 220.000 Srba iz Krajine. Nije mogla nikako biti legalna jer su tada na tom mestu bile snage UNPROFOR po Vensovom planu i čak su 2. i 3. avgusta bili vođeni pregovori i u Beogradu i u Ženevi. Naša delegacija je tada prihvatila predlog mirovnog sporazuma u sedam tačaka. Ali, kad su Hrvati čuli da Srbi prihvataju predlog, tražili su potpunu reintegraciju Krajine u Hrvatsku i potpunu kapitulaciju Srba. Zapravo, posle se doznalo da ih je Tuđman i poslao na pregovore sa zadatkom da se ništa ne dogovore, a 31. jula je na Brionskom sastanku dogovoren oružani napad na SAO Krajinu. Udarili su i naterali u egzodus 220.000 Srba, ubili 1872, od čega je 65 odsto bilo civila i 30 odsto žena, a većina iznad 60 godina starosti.
To su dva potpuno suprotstavljena narativa.
Jesu, ali da je naš narativ pravedan potvrdila je presuda Haškog tribunala, kojim je Oluja označena kao etničko čišćenje.
U tom svetlu, kako komentarišete odlazak srpskog predstavnika na proslavu Oluje u Kninu?
To će ostati kao istorijski sporazum sa Srbima, potez kojim su Srbi priznali Oluju legalnom akcijom i kojom će sve one naše žrtve proglasiti legalnim. Boris Milošević odlazi na slavlje, ne na komemoraciju žrtvama ili da im izraze pijetet. Znamo kako Hrvati proslavljaju Oluju, svaki normalan čovek ne može u tom danu videti ništa za slavlje. I sad imamo predstavnika Srba na tom slavlju, a do skora smo se zgražavali što će Crnogorci na isti skup poslati čoveka. Pitanje je šta će Milošević dobiti zauzvrat, a dobiće da bude potpredsednik Plenkovićeve Vlade, ali bez resora, a samim tim i bez para i moći. Dakle ništa. I dobiće to što će ministar Tomo Medved zauzvrat doći na pomen žrtvama u Gruborima.
Šta se desilo u Gruborima?
25. avgusta 1995. godine u tom selu ostalo je šest Srba staraca. Svi oni su stradali od hrvatskih terorista koji su neke zaklali, neke žive spalili, zajedno sa njihovim kućama. A UNPROFOR je sve to snimio. I bio je ovaj slučaj i pred Haškim tribunalom i pred hrvatskim sudovima i sve se zna, ali niko nikada nije osuđen za ovaj zločin.
Kakav je danas položaj Srba u Hrvatskoj?
Položaj Srba u Hrvatskoj danas je gori nego u ratna vremena. Obelodanjen je nedavno i izveštaj Srpskog narodnog veća, čiji je Boris Milošević do nedavno bio član, a u kojem se kaže da je samo u prošloj godini u Hrvatskoj zabeleženo čak 400 etnički motivisanih napada na Srbe. Imali smo smrtni slučaj u Rijeci, gde je čovek pretučen do smrti samo zato što je Srbin,. Treba li da vas podsetim na napad na Zvezdine igrače ili na najmorbidnije grafite protiv Srba koje svakog dana niču širom Hrvatske. U Zadru se pojavio najmonstruozniji grafit koji sam video. Parafraziram „Klaćemo Srbe, vadićemo im organe, jer su mačke u kvartu gladne“. I to danima stoji, nikome ne smeta. Treba postaviti pitanje i zašto srpski povratnici 25 godina kasnije nemaju struju, vodu, asfalt, iako su ih imali pre rata. Sada niko neće da im poveže. Zar moraju da slave Oluju, da bi dobili struju i vodu?
Da li se to postavlja kao uslov?
Pa bilo je samo pitanje vremena kada će neko od Srba, pod planskom indoktrinacijom, da prizna i prihvati ono čemu su ga od malena učili. Pa evo ga Boris Milošević, on je rođen i odrastao u Hrvatskoj, pa tu je i Pupovac. Milošević je njegov pulen, samo što Pupovac nikad nije hteo u Vladu, baš zato da ne bi morao da ide u Knin. Ali Miloševiću to nije problem.
Šta je potrebno da se desi da se posle 25 godina smire strasti i da se situacija promeni?
Pa upravo ovo o čemu pričamo. Srbi mogu da opstanu i da žive normalno u Hrvatskoj samo ako se pokatoliče, priznaju da su Hrvati, da su Srbi zločinci i da počnu da slave Oluju. Onda možete dobiti status ravnopravnog člana hrvatskog društva, u suprotnom ste njihov najveći neprijatelj. Iz godine u godinu se sve više odaljavamo, ne vidim nadu da će nas neko povesti u pomirenje.
Srbija će izvući deblji kraj
Mogu li vlasti da prevaziđu taj problem?
Srbija i Hrvatska neće otići sa Balkana, biće susedi i dalje. Nesporna je činjenica da su njihovi međusobni odnosi nisko pali, možda najniže u poslednjih 20 godina. Deblji kraj će izvući Srbija, jer želi u Evropsku uniju, a Hrvtaska joj kao članica može i hoće praviti probleme. Hrvati to i ne kriju. Tražiće rešavanje granica na Dunavu, insistiraće na pitanju nestalih, kao i na tome da Srbija izbaci iz svojih zakona nadležnost za suđenje u predmetu ratnih zločina. Ne vidim da će vlasti moći lako da prevaziđu te probleme.
