INTERVJU Stefan Surlić: Zašto ne isključujem mogućnost uvođenja viza Srbiji

Surlić smatra i da pomaci u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine nisu mogući sve dok se ne promeni okvir dijaloga, koji je isti od 2011. godine.U septembru je najavljena nova runda pregovora između Beograda i Prištine. Mogu li se očekivati bilo kakvi pomaci, imajući vidu da ih nije bilo nakon sastanka u Ohridu?Pomaci nisu mogući dok se ne promeni okvir dijaloga koji je isti od 2011. Prvi nedostak je tzv. konstruktivna nejasnoća u kojoj se obema stranama nudi mogućnost da imaju svoje interpetacije dogovorenog. Drugi nedostatak je odsustvo sankcija za nesprovođenje sporazuma. Iz tog razloga nove runde dijaloga već u najavi deluju kao večiti krug ponavljanja u kome se više zbog medijatora procesa načini mali pomak ili ustupak, ali bez suštinskog napretka u normalizaciji odnosa.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da postoji opasnost da će Kurti „okupirati sever Kosova“. Da li potezi Prištine ukazuju da bi to moglo da se desi?Okupacija severa već uveliko traje. Ne postoji pora srpske zajednice na Kosovu koja nije manje ili više ugrožena delovanjem vlasti u Prištini. Od zaplene lekova za hronične bolesnike preko nelegalne eksproprijacije zemljišta do proizvoljnog hapšenja ljudi.S ove distance, da li je bila pogrešna odluka što su Srbi napustili institucije na Kosovu i bojkotovali izbore, s obzirom na to da nije formirana ZSO?Mislim da bi se scenario na severu Kosova odvijao gotovo identično sa ili bez Srba u institucijama. Postojala je jasna rešenost vlade Aljbina Kurtija da postavi "novu realnost" na severu pre bilo kakvih aktivnosti vezanih za formiranje Zajednice srpskih opština. Možda bi dalje prisustvo predstavnika Srba u institucijama usporilo ili čak osujetilo neke namere Prištine, ali ne bi suštinski promenilo situaciju na terenu.Koliko je realna pretnja Emanuela Makrona da će biti uvedene vize ukoliko ne bude pomaka u pregovorima?Ako zaista postoji rešenost da se primeni "evropski predlog" onda ne bih isključio ni tu mogućnost. Ipak, trebalo bi se prisetiti plana u 3 tačke za deeskalaciju situacije na severu Kosova. Rečeno je da će uslediti oštre sankcije ako se odmah ne krene sa primenom, a na kraju su izostali i sprovođenje i sankcije.Kada tumačite prognoze evropskih zvaničnika da bi do 2030. Srbije mogla da bude članica EU. Da li je to nešto što je izvesno imajući u vidu da duže od dve godine nismo otvorili nijedno poglavlje/klaster?Godina je spomenuta kao orjentir, željeni cilj i dobro je ukoliko se u narednom periodu bude ponavljala sa više evropskih adresa. Period od sedam godina bi mogao da bude ostvariv kao najoptimističniji ukoliko se zbog geopolitičkih prilika ubrza proces. Na ruku ide i želja da se otvore pregovori sa Moldavijom i Ukrajinom, pa da ne zazvucim ironično - njihova ambicija gura Zapadni Balkan u brže približavanje EU.Predsednik Srbije kao i svi predstavnici vlasti tvrde da je Srbija na evropskom putu. Ako imamo u vidu odnos većine članica EU prema Kosovu, koliko je realno da na kraju tog puta Srbija zajedno sa Kosovom u njenom sastavu uđe u EU ili će na kraju priznanje biti uslov?U krajnjem scenariju imamo nekoliko nepoznatih. Prvo, da li će eventualne reforme EU možda uključivati i promenu mehanizma potvrđivanju novog članstva? Drugo, da li će se ostvariti ideja o tzv. faznom ili parcijalnom pristupanju EU? Ako se tu dese određene promene Srbiji bi se produžio manevarski prostor da normalizuje odnose ali da formalno ne priznaje nezavisnost Kosova. Ukoliko postupak ostane isti, jasno je da Srbija neće moći da postane članica bez formalnog priznanja jer bi to sigurno bio finalni uslov od strane nekoliko zemalja EU.BONUS VIDEO: Šta donosi septembar na KiM?