0
Krajem jula, Vlada Srbije dostavila je Narodnoj skupštini Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Kraljevine Švedske. Iako predstavnici vlasti tvrde da se Srbija nalazi u "finalnoj fazi procesa pristupanja", u izveštaju, koji je usvojen i u resornom skupštinskom Odboru za evropske integracije, pobrojane su različite aktivnosti, ali bez ocene njihovih rezultata, kao ni toga šta je suštinski izmenjeno i unapređeno u proteklih šest meseci.
Tokom rasprave u Odboru, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević ponovila je da je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3, kao i da se na tome „najkonkretnije“ radi.
„Srbija je već dve i po godine potpuno spremna da otvori Klaster 3 i to pitanje pratimo kroz razgovore sa predstavnicima država članica da se politički uslovi sklope“, rekla je Miščević, prenosi European Western Balkans.
PROČITAJTE JOŠ...
Prema glasovima koji se već duže vreme iz Brisela mogu čuti, ti politički uslovi podrazumevaju vidljiv napredak u oblasti vladavine prava, usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i sankcije Rusiji (Poglavlje 31), kao i napredak u dijalogu sa Prištinom (Poglavlje 35). U Vladinom izveštaju ipak ponajmanje ima reči o tome šta je urađeno, a šta je propušteno da bude urađeno upravo u ovim oblastima.
Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i koordinatorka Koalicije prEUgovor, ocenjuje da je šestomesečno razmatranje izveštaja u nadležnom odboru Narodne skupštine pohvalna praksa. Ipak, ona napominje da je vladin izveštaj štur, kao i da skupštinske rasprave imaju brojne manjkavosti.
Dodaje da, ako se samo nabrajaju aktivnosti bez ocene rezultata ili pojašenjenja šta je suštinski izmenjeno, odnosno unapređeno, onda izveštaj nema „dodatne vrednosti“ za nekoga ko prati proces evropskih integracija.
„Interesantno je i šta piše u odeljku o Poglavlju 31, gde nema nikakvih preciznih informacija, ništa se ne kaže o tome šta Vlada Srbije radi da popravi stepen usklađenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ili zašto se na tome ne radi, već se ovo pitanje višestruko relativizuje“, kaže Pejić Nikić za EWB.
U vladinom izveštaju podseća se da Odbor za proširenje (COELA) još uvek nije usvojio Izveštaj u skriningu za Poglavlje 31, koje još uvek nije otvoreno. Dodaje se da „bez obzira na dinamiku otvarnaja poglavlja, što je u krajnjoj liniji predmet odluke Evropske unije i njenih država članica, Republika Srbija preduzima sve neophodne aktivnosti u okviru Poglavlja 31 kao da je već otvoreno“, piše EWB.
Međutim, Srbija je još uvek jedina država u regionu koja svoju spoljnu politiku nije uskladila sa evropskom. Prema Analizi usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije za prvu polovinu ove godine, koju je objavio Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond), Srbija je nastavila sa istim obrascima usaglašavanja kao i tokom 2022. godine.
Srbija je prošle godine imala stopu usaglašenosti sa EU 48 odsto, što je predstavljao najgori rezultat od zemalja kandidata za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana. Nešto manje intenzivan ritam uvođenja novih paketa restriktivnih mera EU protiv Rusije pomogao je Srbiji da poveća svoju stopu usaglašenosti na 52 odsto, nalazi su ISAC Fonda.
U većem delu vladinog izveštaja koji se tiče vladavine prava spominju se aktivnosti vezane za dovršetak ustavne reforme u oblasti pravosuđa i usvajanje seta pravosudnih zakona, kojima se operacionalizuju ustavne promene izglasane na referendumu 16. januara 2022. godine. U izveštaju se navodi da je „Venecijanska komisija u svom mišljenju od 14. marta 2023. godine konstatovala da usvajanje ovih pet zakona predstavlja značajan napredak u procesu usklađivanja sa evropskim standardima“.
Kada je reč o drugim reformama u oblasti vladavine prava, šturo se navodi da je u toku izrada Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i da je Radna grupa za izradu nove Strategije za borbu protiv korupcije nastavila sa radom. O tome šta se dešava sa ispunjavanjem kriterijuma iz poglavlja 24 nema ni reči.
„Poglavlja 23 i 24 su spojena, bez navedenih merila. U Poglavlju 23 fokus je na pravosudnim zakonima, a ni reči nema o Poglavlju 24, pošto tu tek ništa nije urađeno. No, i to se treba eksplicitno navesti – šta nije postignuto. Ako se samo nabrajaju aktivnosti bez ocene rezultata ili pojašnjenja šta je suštinski izmenjeno, odnosno unapređeno, onda ništa nismo naučili i nema dodatne vrednosti izveštaja za nekoga ko prati proces evropskih integracija“, kaže Jelena Pejić Nikić, a prenosi EWB.
Prema njenim rečima, ono što bi bilo veoma korisno je izveštaj o ispunjenju prelaznih merila u Poglavlju 23, a koji Ministarstvo pravde još od proleća prošle godine najavljuje.
„Nažalost, u ključnim oblastima napredak je i dalje neubedljiv. Zvanične aktivnosti i kad se sprovode često je to forme radi, svedeno na minimalne ciljeve ili obesmišljeno nekim drugim postupcima institucija i predstavnika vlasti. To je i zaključak poslednjeg prEUgovor Alarm izveštaja iz maja 2023. u kojem se detaljno analiziraju problemi u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija, izbornih uslova i rada Skupštine, između ostalog“, objašnjava Pejić Nikić.
Za razliku od izveštaja Vlade, nalazi organizacija civilnog društva okupljenih u koaliciji prEUgovor pokazuju da je Srbija tek na sredini puta kada je reč o standardima koje treba da dostigne i dosledno primenjuje u poglavljima 23 i 24.
„Problematično funkcionisanje demokratskih institucija, koje se prati u okviru političkih kriterijuma, preliva se na ostale oblasti. Hronično loše ocene za stanje slobode medija, nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala pokazuju da nema volje da se ključni i već identifikovani problemi reše, dok se odgovornost izbegava“, navodi se u izveštaju koalicije prEUgovor, koji je posmatrao reforme u oblasti vladavine prava u periodu od novembra 2022. do aprila 2023. godine.
Da je potreban dalji rad i politička posvećenost u produbljivanju reformi i otklanjanju nedostatka, posebno u ključnim oblastima pravosuđa i organizovanog kriminala, ne kažu samo izveštaji domaćih organizacija civilnog društva, već i Evropska komisija u svom „non-pejperu“, objavljenom početkom juna ove godine. U tom dokumentu se navodi da je Srbija od perioda od oktobra prošle godine do juna ove uložila određene napore da sprovede revidirane akcione planove za poglavlja 23 i 24, kao i druge strateške dokumente.
Poslednji put Srbija je napravila formalan napredak na putu ka Evropskoj uniji na međuvladinoj konferenciji u decembru 2021. godine. Od tada do danas i bivša i sadašnja resorna ministarka ponavljaju da je Srbija tehnički ispunila kriterijume za otvaranje još jednog klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). Isto to u prethodne dve godine govore i izveštaji Evropske komisije, u kojima se vidi da je vlada sprovodila brojne tehničke aktivnosti koje su godinama bile odlagane, a sve u cilju dobijanja zelenog svetla za otvaranje novog klastera.
Treći klaster ili „konkurentnost i rast“ tiče se informacionog društva i medija, poreskog sistema, ekonomske i monetarne politike, socijalne politike i zapošljavanja, industrijske i preduzetničke politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, kao i carinske unije. Činjenica je da su neka od poglavlja otvorena iz ovog klastera, za druga su ispunjena merila za otvaranje.
Međutim, zbog lošeg stanja u ključnim oblastima i imajući u vidu da se ni u spornom Poglavlju 31 ništa nije promenilo, Pejić Nikić ne očekuje da će se do kraja godine postići spremnost unutar EU za otvaranje pregovaračkog klastera sa Srbijom.
