INTERVJU Slobodan Cvejić: Da REM radi svoj posao, Vučić ne bi pekao palačinke na televiziji

On je u intervjuu za Novu pričao o ulozi REM-a kao institucije koja dozvoljava medijski mrak, aktuelnim političkim temama pokrenutim od strane studenata, kao i o ulozi stranke SRCE u srcu ove političke krize.

Zbog čega je Vučiću REM važan i koliko je on doprineo da danas u Srbiji imamo praktično polovinu građana koji su bukvalno u medijskom mraku?

REM spada u regulatorna tela koja su javne, ali nezavisne ustanove zadužene za, da tako kažem, odbranu demokratije. Dakle, tamo gde redovne institucije zakažu ili zapadnu u probleme, ili gde se pojavljuju situacije sa nejasnim nadležnostima, regulatorna tela imaju ovlašćenja da daju savete i usmerenja, ili čak da nalažu izvršenje neke odluke. Kao što zaštitnik građana (ombudsman) ima zadatak da reaguje na kršenja ljudskih prava, tako REM ima zadatak da reguliše rad televizijskih i radio stanica u korist svih građana. Samim tim, jedan od najvažnijih zadataka regulatornog tela za elektronske medije, u svim državama, jeste da ne dozvoli da se u sferi javnog informisanja putem televizija interes jedne osobe (npr. Aleksandra Vučića), jedne grupe (npr. SNS-a ili njegovih kriminalnih satelita) ili jedne institucije (npr. Predsednika države) nametne kao neosnovano važniji od interesa ostalih aktera u društvu ili politici.

Dakle, ako bi REM radio svoj posao po zakonu i pravilnicima, jasno bi se znalo kada se Aleksandar Vučić pojavljuje na nacionalnim frekvencijama kao građanin Vučić, a kada kao predsednik Srbije. Kao predsednik bi se pojavljivao onda kada stvarno obavi neku predsedničku dužnost, a ne kada peče palačinke ili želi da održi politički traktat za polupismene. Ne bi nikako moglo da se desi da nam Vučić „iskače iz frižidera“ i „zavlači nam se pod ćebe“, a građani Srbije bi dobili više informacija i o drugim institucijama, političarima, javnim ličnostima i sl. Ovo sve bi, naravno, omogućilo građanima da realnije sagledavaju društvenu i političku situaciju i svoj život u njoj, pa i da uvide koliko SNS/SPS vlast laže, koliko je korumpirana i koliko nam upropašćava zemlju. Zato Vučiću odgovara da vrši uticaj na REM da bude pasivan i da ne radi svoj posao, a njegov uticaj je u tom smislu presudan. Samo tako on može medijskom manipulacijom da prikrije nepočinstva svoje korupcionaške organizacije i da dovodi u zabludu veliki broj građana kako Srbiji cvetaju ruže.

Ako bi REM funkcionisao na način kako je to predviđeno zakonom, kakva bi bila pozicija vladajuće stranke?

Zamislite i sami situaciju da se vodeće figure SNS-a pojavljuju na nacionalnim frekvencijama 2-3 puta ređe, a da umesto toga možete da čujete predstavnike opozicionih stranaka, predstavnike građanskog društva, istaknute javne ličnosti. Koje bi se sve teme otvorile na taj način, kakvi argumenti bi se čuli? Koliko manje straha bi bilo od uvek iznova izmišljanih neprijatelja? Koliko bi se smanjile podele u društvu? Verujem da bi za pola godine većini ljudi koji sada podržavaju SNS bilo jasno kakvu prevarantsku politiku oni vode i koliko su uništili razvojnu perspektivu Srbije. Bilo bi jasno da je Vučić izrastao u uspešnog kolonijalnog upravnika i da on i njegova „ekipa“ mnogo više vode računa o svojim džepovima i profitu nekih šeika, kineskih kompanija i američkih biznismena, nego o dobrobiti građana Srbije. SNS na svoju političku priču ne bi mogao da dobije više od 5-10 procenata glasova, tek nešto više nego što je dobijala njihova politička majka Srpska radikalna stranka u vreme kada su izbori bili neuporedivo više demokratski nego danas.

Kako objašnjavate to što je krenuo iznova izbor za članove Saveta REM-a, a opet se pojavljuju problemi?

Problemi sa izborom novog Saveta REM-a se reprodukuju po istoj matrici kao i prilikom prethodnog ciklusa, a proističu iz konstelacije ličnih i usko grupnih interesa koje sam opisao maločas. To je primitivna i nasilna metodologija kojom SNS ubacuje svoj interes u sam demokratski proces. Forsira predlagače i kandidate koji ne ispunjavaju propisane uslove, ili su čak profesionalno i moralno kompromitovani u dosadašnjoj karijeri. Dok SNS ima ovoliku moć imaćemo konstantne probleme u svim sferama života, a Srbija će gubiti ugled.

Može li to što EU zahteva promene u REM-u da utiče na ovaj proces? Deluje da se SNS ne obazire na njhove kritike i sugestije.

Zahtevi EU i ODIHR-a su svakako imali značaj u podizanju vidljivosti problema izazvanih SNS prevarom. Ali, pošto ove dve institucije, pogotovo ODIHR, nisu sklone da istupe iz polja diplomatske komunikacije, SNS režimu je bilo lako da nešto odgovori i kasnije ignoriše zahteve. Za odlučniji nastup EU, a pre svega Marte Kos, zalužne su pre svega organizacije građanskog društva i opozicione stranke iz Srbije koje su prilikom prethodnog konkursa za izbor Saveta REM-a sistematizovale nepravilnosti i neumorno na njih ukazivale kako domaćoj javnosti, tako i evropskim političkim telima, pre svega Evrospkom parlamentu. Na taj način su posredno, preko poruka kojima su se neke poslaničke grupe i poslanici pojedinačno obraćali Evropskoj komisiji i Ursuli fon der Lajen, doprinele da se stabilokratska pozicija evropske izvršne vlasti bar malo pomeri ka zaštiti demokratskih prava građana Srbije.

Sve se više stiče utisak da vrh vlasti beži od studentskog zahteva za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Šta mislite, zbog čega?

Svi znamo da Vučić zna da istraživanja javnog mnjenja i glasačkog opredeljenja govore da su SNS i on lično izgubili poverenje građana, do te mere da ni njega više ne podržava polovina glasača. On sada pokušava da kupi vreme i da povrati pre svega svoju ličnu popularnost. SNS će da pusti niz vodu, a svoj uticaj u javnosti će pokušati da prenese na novi pokret i da, uz već poznatu tehnologiju krađe glasova, nastavi da vlada Srbijom. Sva je prilika da je „provaljen“ i da će mu to teško ići bez otvorenije primene nasilja, što je, na žalost, već počeo da testira upotrebom zvučnog oružja i okupljanjem paravojnih grupa u priručnom vojnom logoru u Pionirskom parku.

Vaša stranka često ističe problem izbornih uslova, navodeći da je neophodan zajednički dogovor za pobedu i sređivanje uslova. Kako u tom kontekstu posmatrate odbijanje vlasti da raspiše izbore, ako uslovi svakako idu njima u prilog?

Vladajući režim jednostavno nije dovoljno siguran da može da formira apsolutnu većinu. Oni se sada plaše i da će građani, studenti, opozicione stranke, još odlučnije protestvovati protiv manipulacija i krađe na izborima, kao i da policija, tužilaštvo i sudovi više neće biti spremni da se bezrezervno stave u službu njegove mašine za krađu izbora. U krajnjoj liniji, već su i neki viđeniji članovi SNS-a izrazili želju da se povuku iz priče i sklone iz zemlje. Vučić sada krade vreme, ali uspeva da stabilizuje samo jedan uži krug oko sebe i sve je jasnije da odlazi u političku prošlost i, nadam se, kazneno-popravnu budućnost. Za sve građane u Srbiji, bilo da podržavaju opoziciju ili vlast, najvažnije je da ova „tranzicija“ prođe bez krvi i žrtava.

Da li se bilo šta promenilo od kad ste izneli stav kao stranka o zahtevu studenata da se raspišu izbori? Da li su započeti neki razgovori i da li ih očekujete?

Povremenih, neformalnih i iskrenih razgovora sa studentima, direktnih i preko posrednika, bilo je i ima ih i dalje. Sada kada su studenti ušli u političku arenu važno je da se ti razgovori formalizuju, to je neki demokratski minimum, bez prejudiciranja konačnog ishoda. A ja lično verujem da nam zajednički društveni interes, realno sagledavanje političke situacije i pritisak javnosti da se ostvari jedinstvo, nalažu da nađemo neko zajedničko rešenje. Srbija centar je spreman za to.