Vučićeva lobotomija naroda sve opasnija: Ovo je ključni element zbog kog ljudi misle da su nadstrešnicu srušili teroristi, a ne korupcija

Koliki je odjek medija i (ne)reagovanje REM-a utiče na običnog građanina, verovatno se najbolje videlo u Žitorađi, kada su penzioneri u izjavi za N1 rekli da su nadstrešnicu u Novom Sadu srušili “teroristi”.

Međutim, ovakve ideje ne dolaze same od sebe, već su rezultat višegodišnje kampanje u medijima, pogotovo na televizijima sa nacionalnom pokrivenošću. Za ovakav sled događaja, indikativan je podatak da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom prošle godine pojavio barem 322 puta na televiziji, prema podacima Istinomera.

Po pitanju opasnog narativa i huškanja na nasilje, najindikativniji je verovatno Informer, koji u svojoj najnovijoj priči navode da studenti spremaju “paravojnu formaciju”, te da im je jedini cilj “krvoproliće” na fakultetima. Koliko bi ovakve priče spale pod kategoriju dizanja lažne uzbune i panike među javnosti, trenutno je nepoznato, ali je očito da bi nadležna institucija za elektronske medije, poput REM-a, morala da makar istraži ovakve tvrdnje.

O značaju REM-a kao institucionalnog telo govore i reči Evropske komesarke za proširenje Marte Kos, koja je kao "ključni korak u obnovi poverenja" i put za "izlazak iz stranputice" u Srbiji, navela izbor Saveta REM-a, ističući da u taj proces treba uključiti sve relevantne aktere.

„Moramo ujediniti ponovo sve političke učesnike, civilno društvo, sve zajedno kako bismo ostvarili sve obaveze na koje se Srbija obavezala prošlog decembra, a to su izbor REM-a, usvajanje ostalih medijskih zakona i preporuka za reformu sudstva“, poručila je Marta Kos.

Istina suprotna “prividu”

Iako je država raspisala novi konkurs za REM, proces je prema sagovornicima Nove ipak faličan.

Direktor vesti televizije Nova Slobodan Georgiev navodi da Srpska napredna stranka “svojim podzemnim radom” utiče na organizacije i institucije koje biraju članove Saveta REM-a.

Samim time naprednjaci ne dolaze u neposredan kontakt sa tom institucijom, ali svakako bacaju senku na nju. Prema Georgievu, sve to služi kako bi se održao “privid”, kako za Zapad, tako i za domaću javnost, da neke stvari ipak “funkcionišu”.

Međutim, prema sagovorniku Nove, istina je drugačija.

“Održavanje tog privida je ključno, jer ljudi koji su protiv ovog režima tvrde da je ovde autokratija i da nema poštovanja zakona. Oni na to kažu: ‘Molim vas kako nema, evo sve po zakonu, sve kako treba’, a te institucije su pod kontrolom partije. U tom smislu je važan zbog održanja tog privida, jer Vučiću nije jednostavno da kaže da ga ne zanima to, svi znate da se on pita i gotovo, već održava neki privid da bi imao prvenstveno komunikaciju sa Zapadom. To je ključno“, kaže Georgiev.

Ipak, Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) tvrdi da je REM ključ u Vučićevoj izgradnji kulta ličnosti.

On za Novu objašnjava da je većina medija u Srbiji promašilo svoju ulogu analize, preispitivanja i podsećanja, te da su postali samo deo propagandne mašinerije režima. Gavrilović kaže da se to radi na dva načina, već duže vreme.

“Sa jedne strane kada je u pitanju vlast, a s druge strane i sredstvo odmazde prema onima koji analiziraju stanje u društvu i odnose se kritički prema vlastima. Činjenica je da je REM od 2017. godine, a ni ranije se nije puno nešto angažovao u stvari je sve to omogućio.

U želji da očuva rejting, koji se bazira na medijskim manipulacijama i medijskom izveštavanju u najvećoj za ovakav režim opstanak nefunkcionalnog REM-a je od egzistencijalnog značaja”, objašnjava Gavrilović.

Gavrilović dodaje da REM nema neposredni uticaj na društvo, ali izuzetno važan. On kaže da je nereagovanje REM-a na kršenje zakona i pravilnika ključno u uticaju na publiku preko televizija koje podstiču kult ličnosti Aleksandra Vučića. Georgiev se sa time slaže, naglašavajući da je jako važno kako i do kojih informacija ljudi dolaze, jer to suštinski utiče na njihovo mišljenje o političarima, kako će glasati, pa samim time i na njihov život.

“Time što rade, odnosno kako oni rade, odnosno ne rade, prave od Srbije ovakvu medijsku trovačnicu, zemlju u kojoj se mediji potpuno podjarmljeni vladajućoj partiji, a ovi drugi koji pokušavaju nešto da rade da u istim tržišnim i ekonomskim uslovima funkcionišu. To se dalje reflektuje na način kako ljudi dolaze do informacija, do kojih informacija dolaze, a naravno i na osnovu toga kako će glasati na izborima i kako će izgledati njihov život“, kaže Georgiev.

“Tri osigurača”

Pitanje REM-a je ponovo potpalo pod lupu javnosti nakon petnaestodnevne blokade javnog servisa u Beogradu. Tada su studenti uspešno izvojevali ponovni početak procesa izbora Saveta ovog tela. Međutim, sada, nešto više od mesec dana kasnije, počinju da se kristalizuju stare tradicije ovog režima. Faličnost novog procesa biranja članova Saveta REM-a se najbolje ogleda u potencijalnim kandidatima za poziciju predsednika te institucije.

Naime, postoji više spornih imena, od ukupno 45 kandidata. Među prvima su oni na čiju spornost je upozorio Zeleno-levo front, a to su Miloš Garić, doskorašnji sekretar u Ministarstvu informisanja, a sada pomoćnik ministra Borisa Bratine. Iz ZLF-a navode da je ovde u pitanju direktan sukob interesa, a da je uz to i vlasnik za proizvodnju i emitovanje televizijskog programa, što ga po zakonu automatski diskvalifikuje.

Potom, tu je Vladimir Durić, poznatiji kao Dura Mornar. U pitanju je vlasnik firme Essentis DOO, koji je pre dve nedelje, za vreme trajanja ovog konkursa promenio šifru delatnosti te firme iz proizvodnje kinematografskih dela u “ostala izdavačka delatnost”, kako bi izbegao sukob interesa. Pored njega, u sporna imena ulazi i kandidat Boris Bilbija, koji je urednik lista Politika. Bilbija nije prezao od svojih ekstremnih stavova, kada je u uživo programu sa liderom Radikalne stranke Vojislavom Šešeljem raspravljao o tome “kako ubiti aktiviste”, satarom ili puškom.

Među spornim kandidatima se nalazi i Stevica Smederevac koji nije poznat široj javnosti, ali je pomoćnik direktora REM-a za nadzor i analizu koji je autor izveštaj o izveštavanja o masovnim ubistvima 2023. godine , gde su naveli da su televizije “prema svim parametrima ispunile svoje obaveze“. Pored njega, tu je i Žarko Simović koji je završio Akademiju lepih umetnosti, a kako piše u njegovoj biografiji devedesetih godina bio je zaposlen u RTNS, odnosno na RTS kao novinar. Kako je naveo, trenutno radi kao analitičar projekta u REM-u. Prema ZLF-u oba ova imena su sporna zbog “sukoba interesa”.

Ipak, svi ovi kandidati nisu slučajno tu gde jesu. Da je ceo proces namešten samog početka govori i Gavrilović, koji tvrdi da je vlast svesno i spremno ušla u ovaj proces, time što ima tri “osigurača”.

“Prvi osigurač su zarobljeni i kontrolisani predlagači, kojih ima preko 200 prema najnovijim informacijama. Drugi osigurač je Narodna skupština gde SNS ima svoju većinu. Zašto je to tako? Ako neko od članova saveta REM-a krene da radi svoj posao, oni mogu da ga smene. Narodna Skupština takođe određuje ko će biti član Saveta REM-a. Treći osigurač je služba REM-a koje daju mišljenje i analize, a ključna od njih je služba za nadzor i analize. Dakle, Stevica Smederevac koji je sada jedan od kandidata. To je služba koja je bila desna ruka Olivere Zekić i REM-a u urušavanju medija u Srbiji. Stevica Smederevac je čovek koji je svojim radom uskraćivao pravo na informisanje i pravo na obaveštenost je praktično kanididat poverenika i zaštitnika građana”, zaključuje Gavrilović.