0
U eksluzivnom intervjuu za dnevni list “Nova”, ruski političar Vladimir Kara-Murza rekao je da je ministar srpske policije Aleksandar Vulin učestvovao u međunarodnom skandalu i da je predao Kremlju transkripte razgovora ruskih opozicionara, sačinjenih u Beogradu. Kako navodi, snimci su dati Nikolaju Patruševu, sekretaru za nacionalnu bezbenost u Kremlju, nakon čega je uhapšen njegov kolega Andrej Pivovarov.
Pročitajte još...
„U maju prošle godine Vulin je boravio u Moskvi kako bi predao transkripte naših razgovora sa sastanka u Beogradu. Tad se sastao sa Patruševim, a zatim su formirali takozvanu Radnu grupu za borbu protiv obojenih revolucija“, rekao je on.
Vladimir Кara-Murza je ruski političar, pisac i istoričar. Jedan je od najzaslužnijih za to što se je usvojen Magnitski zakon u SAD, Kanadi, EU i Velikoj Britaniji, koji podrazumeva sankcije za ruske državljane koji krše ljudska prava.
U periodu od 2015. do 2017. godine, Kara-Murza je dva puta bio trovan, zbog čega je bio i u komi. Prema navodima zapadnih medija, iza njegovog trovanja stoji ruska Fedralna služba bezbednosi (FSB).
Sagovornik “Nove” je dugodišnji autor u Vašington postu, a ranije je radio za BBC. Istovoremeno, Kara – Murza je savetnik u organizaciji Human Rights First i viši saradnik u Centru za ljudska prava “Raoul Vallenberg”, dobitnik je nekoliko nagrada, uključujući nagradu Saharov za novinarstvo, nagradu za ljudska prava Magnitskog i nagradu za hrabrost Ženevskog samita.
Kako vidite odnose aktuelnih vlasti u Moskvi i Beogradu? Jesu li Putin i Aleksandar Vučić zaista bliski ili je na drugim osnovama zasnovan taj odnos?
– U više navrata sam naglasio da su Srbi i Rusi bratski narodi i to su bili kroz vekove. To pokazuje i istorija. Rusija je u 19. veku pomogla Srbiji da da dođe do nezavisnosti. Međutim, mislim da je važno napraviti jasnu razliku između naroda, nacije i odnosa koje gaje aktuelni autokratski, koruptivni režimi u obe zemlje. Na primer, ministar srpske policije Aleksandar Vulin služi kao kućni ljubimac Kremlja i Nikolaja Patruševa, ruskog sekretara za nacionalnu bezbednost. To smo videli i po tome što je trčao u Moskvu da odnese snimke i transkripte naših razgovora, nakon održanog skupa u maju mesecu prošle godine u Beogradu. U pitanju je pogrešan i veoma iskrivljen način tumačenja naših odnosa.
A kako se to dogodilo?
U martu 2021. godine, mi smo pokušali da održimo skup opozicionih predstavnika u Moskvi. Na tom skupu je bilo oko 200 ljudi iz čitave zemlje. Želeli smo da dogovorimo koordinaciju između predstavnika opozicije u različitim delovima Rusije, da se upoznamo i da usaglasimo saradnju. To je trebao da bude uvod u izradu nacionalne platofrme za saradnju između različitih opozicionih aktera. Pola sata, pošto je naš skup počeo, u prostorije gde smo se okupili je upalo nekoliko desetina do zuba naoružanih policijskih pripadnika. Okružili su tu prostoriju i uhapsili su sve učesnike skupa. Kasnije su nas odvojili i prebacili u nekoliko policijskih stanica širom Moskve, a potom smo svi procesuirani i na teret nam je stavljeno da smo učestvovali u radu u “nepoželjnim organizacijama”. To je samo jedan od represivnih zakona koji je režim Vladimira Putina uveo kako bi imao mogućnost da svaku organizaciju proglasi nepoželjnom. Nakon toga nam je postalo jasno da ne postoji mogućnost da se taj skup u našoj zemlji održi i zbog toga smo moj kolega Andrej Pivovarov i ja odlučili da organizujemo drugi u Beogradu.
Gde ste u Beogradu održali skup?
Mi smo okupili u jednom hotelu koji se nalazi na Novom Beogradu. Skup je trajao nedelju dana i mi smo odmah primetili da nas prate. Kad god bismo se našli na ulici, neko bi bio iza nas i pratio naše kretanje. U restoranima, kad bismo odlazili na ručak, do nas bi sedeo neko ko bi slušao o čemu pričamo. To je bilo toliko očigledno i apsurdno. Čak i kad smo iznajmili turu brodom po Dunavu, nas je pratio drugi brod sve vreme. Iako je nama to bilo čak i smešno, sad vidimo da je to namenski rađeno i da su srpske službe to činile kako bi se srpski ministar Vulin pokazao kao verni pas Putinovog sekretara Patruševa. Svi naši razgovori na skupu su snimljeni. Dozvolite mi da kažem da se nadam da su Vulin i Patrušev nešto naučili dok su ih slušali.
Šta se desilo posle vašeg boravka u Beogradu?
Nedelju dana nakon našeg skupa, Vulin je doputovao u Moskvu i lično je doneo Nikolaju Patruševu transkripte naših razgovora, a krajem istog meseca, moj prijatelj, kolega i koorganizator skupa u Beogradu, Andrej Pivovarov je uhapšen.
Kako se dogodilo to hapšenje?
Putin je to u radio u stilu Lukašenka. Njega su bukvalno skinuli sa aviona, 31. maja 2021. godine, dok se spremao da iz Sankt Peterburga otputuje do Varšave. Tri agenta Federalne službe bezbednosti (FSB) su zaustavila avion, stavili su Pivovarovu lisice na ruke i odveli ga u zatvor, gde se i dalje nalazi. Odveli su ga u Krasnodar, što nije slučajno. U pitanju mesto u kom je čak i teža situacija nego u ostatku Rusije, kad je reč o medijskim i građanskim slobodama. Na taj način su želeli da maksimalno umanje pažnju javnosti na takozvani proces koji se vodi protiv njega. Međutim, zanemarili su činjenicu da je međunarodna javnost i te kako zainteresovana za ovaj slučaj. Evropska unija je zahtevala njegovo oslobađanje, kao i Amnesti internašnal. Računali su da će njegovo hapšenje obaviti u tišini i da niko neće reagovati.
Kolika kazna preti vašem kolegi?
On je već šest meseci u zatvoru, suđenje još nije počelo. Njemu sada preti šest godina zatvora, navodno zbog nekih objava na Fejsbuku. Pivovarovu će suditi po relativno novom zakonu, po kom ruska vlast može svaku nevladinu organizaciju da proglasi kao neprijateljsku i da uhapsi svakog čoveka koji sarađuje sa njima. Razlog njegovog hapšenja je samo formalni, a ako pogledamo unazad šta se sve dogodilo, posebno u u maju 2021. godine, shvatićemo da je to hapšenje direktno povezano sa činjenicom da je Vulin brže bolje otišao u Moskvu kako bi Patruševu odneo snimke naših razgovora.
Kako ste uoošpte saznali da je Vulin nosio te transkripte?
To sam najpre saznao iz srpskih medija. Međutim, u decembru ove godine državna televizija u Rusiji, koja je pod kontrolom Kremlja, objavila je izveštaj u kom se zahvaljuje vlastima u Srbiji i njenim bezbednosnim službama zbog toga što su im na vreme dali informacije o “tajnom sastanku neprijatelja ruske države”. Ta priča dobila je veliku pažnju u našim nezavisnim medijima, ali niko se nije preterano iznenadio, jer smo poznati sa prirodom režima u Srbiji, koji, doduše, nije još uvek na nivou ovog u Rusiji. Jedino što nas je donekle iznenadilo je ta spremnost srpskih vlasti da se ponize, da stanu na zadnje noge i da na taj način služe Vladimiru Putinu.
„U Rusiji je više od 400 političkih zatvorenika“
“Andrej Pivovarov je bio jedini politički zatvorenik koji je učestvovao na parlamentarnim izborima u Rusiji prošle godine. Naravno, čitavu kampanju je proveo u zatvoru, pa su njegove kolege, uključujući i mene, vodile kampanju. Na jednom međunarodnom sastanku u Beču, koji je održan 1987. godine, vlast SSSR je priznala da drži oko 200 političkih zatvorenika. Danas, kad je na vlasti Vladimir Putin, u našoj zemlji je više od 400 zatovorenika“, ističe Kara-Murza.
Koliko su zapravo Putin i Vučić bliski? Da li je ta odnos zasnovan na interesu ili prijateljstvu?
Ta bliskost je zasnovana pre svega na tome što su njihovi režimi autoritarni. Na međunarodnom planu postoji bukvalno zajedničko diktatorsko udruženje. Oni se svi drže zajedno i spremni su jedni drugima da pomažu kad je to potrebno. Godinama Putinov režim funkcioniše kao “Hitna pomoć” svim diktatorima i autoritarnim vlastima širom sveta, počevši od daleke Venecuele, do Belorusije, koja je pored nas. To smo videli i ovih dana i u Kazahstanu. Vlast u Kremlju prilično brzo reagovala i poslala vojne jedinice kako bi pomogla i sačuvala tamošnjeg predsednika Tokajeva i njegov autoritarni režim. Ovoj diktatorskoj međunarodnoj organizaciji je zajedničko to što ne podnose bilo kakvu vrstu pobune i svaki protest protiv diktature tumače kao pretnju po sve njih.
U toj priči Srbija je veoma važna, jer jedan od najvećih strahova režima Vladimira Putina mogućnost da dođe da masovnih pobuna na ulicama. Kad se to dogodi, kad narod izađe na ulice, tad ne pomažu tajne policije i službe, niti one mogu da podnesu pritisak protesta. Znam da su Aleksandar Vučić i ministar policije Aleksandar Vulin u prošlosti bili deo režima Slobodana Miloševića. Srbija je bila primer kako mirni, demokratski protesti mogu da sruše autoritarne režime. Petooktobarska revolucija, 2000. godine, bila je prva i pokazala je da se diktatori i autokrate nikoga ne plaše koliko svog naroda. Srpske demokratske snage su tada pokazale da, kad je društvo spremno da ustane i da se bori za slobodu i svoja prava, ne postoji taj autokratski režim koji tome može da stane na put. To je bila veoma važna i ohrabrujuća lekcija za sve nas, ali i za te diktatorske režime.
Pročitajte još...
Predsednik Srbije posle ili pre izbora, gotovo tradicionalno, odlazi na sastanak sa Vladimirom Putinom. Nedavno su se ponovo sreli i tad je dogovorena “bratska cena gasa”. Kako vi to tumačite, posebno ako znamo da je Nemačka dobila bolju cenu?
Zavisi šta se podrazumeva pod tim bratskim. Uporedili ste to sa Nemačkom, znate, ona je veoma važna za Putina. Naročito ako imamo u vidu da je bivši kancelar Nemačke, Gerhad Šreder zaposlen kod njega. Sramno je to što je bivši kancelar Nemačke prihvatio da radi kao sluga Kremlja. Ako imamo sve to u vidu, onda nije iznenađenje što se gospodin Vučić opredeljuje za takvu ulogu. Suština je da nijedan taj sporazum nema ekonomsku logiku, već je isključivo političku. Mi smo bratski narodi i jedva čekam dan kad će demokratska Srbija i demokratska Rusija biti deo jedne zajedničke, evropske familije. To nema veze sa ovim što danas imamo u obe zemlje i diktatorskim vezama. Oni kad razgovaraju, ne pričaju o boljitku svojih građana, države i društva. Teme njihovih razgovora su oni sami, njihovi interesi i statusi njihove vlasti. Jedan od najboljih primera za to vam je ova situacija sa Vulinom i Patruševim.
Kako vidite Rusiju za pet godina od danas?
Ja nisam samo političar, već i istoričar. Moderna ruska istorija nas uči da se velike političke promene u našoj zemlji mogu dogoditi za tren. Tako se dogodilo 1991. godine, kad je bukvalno u trenutku pao jedan od najtotalitarnijih režima u istoriji čovečanstva, komunistički režim u Sovjetskom Savezu. On se bukvalno raspao za tri dana. Stoga, savetujem sve “eminentne” stručnjake sa Zapada da, pre nego što krenu sa pričom da je veoma stabilna i snažna vlast Vladimira Putina, pročitaju nešto iz ruske istorije. Nisam idealista, ja sam demokratski političar i aktivista iz Rusije. Moj posao nije da predviđam, već da učinim sve što je do mene da se koruptivno-diktatorski režim iz Kremlja promeni i da nakon njega dođe demokratska vlast. Siguran sam da će taj dan doći i ne vidim razlog zašto bi Rusija, kao ni Srbija, bile zemlje koje su osuđene da žive pod ovakvim vlastima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
