“Upravo je to ono što Vučić želi. Da se zapitamo šta će nam uopšte Vlada, kad on može sve da nam reši. Treba nam i vlada, trebaju nam i nezavisne institucije i moramo se izboriti protiv autoritarnih skretanja Srbije sa puta demokratije”, kaže u intervjuu za novine “Nova” šef poslaničke grupe Ne davimo Beograd Radomir Lazović, komentarišući to što gotovo pola godine od izbora nemamo novu vladu, a u međuvremenu smo imali nekoliko kriza na Kosovu i Metohiji, dogovor oko priznavanja prištinskih dokumenata, odluku o zabrani šetnje za Evroprajd i novo zaduživanje u vrednosti od milijardu dolara u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Imali ste jedno od najupečatljivijih izlaganja na sednici o KiM u Skupštini Srbije. I vi i pojedine kolege iz opozicije spomenuli ste Olivera Ivanovića i njegovo ubistvo, što se dugo nije čulo u parlamentu. Istovremeno, na galeriji je sedeo Milan Radoičić, kojeg su prištinske vlasti povezale s ovim ubistvom. Kako to komentarišete?
Nama je bilo najvažnije ukažemo na životne probleme ljudi na Kosovu, a organizovani kriminal je jedan od njih. Za mene je prisustvo Radoičića po svemu bila neprijatna scena, a društvo mu je, pored Rakića, pravila Suzana Vasiljević, najbliža saradnica Aleksandra Vučića. Smatram da je to poruka da je Vučić u svemu uz Radoičića. Dok se ne završi istraga ne znam koja je tačno njegova uloga bila u ubistvu Olivera Ivanovića, ali svakako smatram Srpsku naprednu stranku političkim inspiratorima ovog zločina. Oni se četiri godine prave da ne mogu da utvrde ko je platio onu užasnu kampanju mrženje na TV Pink u kojoj je satanizovan Ivanović. Da žele da se počinilac istera na čistac, krenuli bi od toga.
Šta ste slušajući predsednika Vučića saznali o strategiji vlasti za KiM?
Ni do sada se nije znala šta je strategija vlasti, jer je Vučić lično uzurpirao pregovore i vodio ih je praktično sam, a javnosti pričao bajke o velikim pobedama. Iz Brisela bi se svaki put vraćao kao pobednik i spasilac, a Srbi na Kosovu žive u sve težoj situaciji. U kojoj meri on kontroliše pregovore govori šokantan podatak da premijerka za dva mandata nije nijednom posetila Kosovo, kao i da predsednik, umesto nje, predstavlja izveštaj vlade. Usvajanje ovog izveštaja trebalo je da posluži kao potvrda za sve ono što je do sada rađeno sa Kosovom i da njegovu politiku prikaže kao najbolju i jedinu realnu. Naišao je na opravdano oštar odgovor većeg dela opozicije.
Odakle ideja da se Vučiću obratite sa “bebo” i citirate pesmu pevačice Maje Berović?
Pokušao sam da na jednostavan način opišem trenutnu situaciju u društvu i tako poruke našeg pokreta približim i onim ljudima koji možda ne bi slušali ceo moj govor. Vidim da su reakcije dosta dobre, a mislim da je tako jer je svaka reč ova dva kratka stiha pogodila metu. Mi kao društvo zaista lutamo i po pitanju Kosova, i po pitanju ljudskih prava. Lutamo i po pitanju ustavnih ovlašćenja predsednika ili kada vlast tvrdi da smo ekonomski tigar, a u stvari smo društvo najvećih ekonomskih nejednakosti u kojem velika većina ljudi prima minimalac. Vučić svesno stvara ovu šizofrenu situaciju da bi mogao lakše da vlada. Takođe, činjenica je da je Srbija skrenula sa puta ka uređenom društvu, kao što i stihovi kažu, ali verujem i da može da se vrati na pravi put ukoliko na tome budemo radili.
Albanski mediji su objavili plan Makrona i Šolca za Kosovo, koji za srpsku stranu podrazumeva “prihvatanje realnosti u vezi s Kosovom”, a možda i formalno priznanje za 10 godina kad se bude govorilo o prijemu u EU. Vučić je rekao da ga je od tog predloga zabolela glava, ali da je odbio da potpiše. Zašto smo o tome saznali iz prištinskih medija?
Umesto da smo o ovom predlogu saznali na sednici i da smo razgovarali o okviru kako će se Srbija odnositi prema “novoj armaturi”, Vučić nas je satima zatrpavao svojim prenemaganjima i vrlo često potpuno kontradiktornim porukama, od busanja u junačke grudi i klicanja Srbiji, do neophodnosti prihvatanja nove realnosti. Stiče se utisak da njemu nije toliko važno šta će se na kraju desiti ni sa Kosovom, niti sa ljudima na Kosovu, već samo da on ostane na vlasti.
Kako komentarišete to što je iz ovog plana jasno da Srbija neće u EU najmanje 10 godina?
Najveća pretnja evropskim integracijama je naprednjački režim. Ne možemo očekivati da SNS unapredi, recimo, pravosuđe, jer ukoliko bi se bolje poštovali zakoni, upravo oni bi se našli iza rešetaka. Ne možemo očekivati da SNS poboljša medijske slobode, jer onda ne bi imali glavnu polugu moći kojom vladaju. Ali licemerna je i podrška koju deo međunarodne zajednice očigledno daje Vučiću, tako da je na nama građanima da sami smenimo kriminalni režim i obezbedimo da naše društvo napreduje.
Šetnje je bilo
Aleksandar Vučić i ministar policije Aleksandar Vulin kažu da šetnje za Evroprajd nije ni bilo. Bili ste tamo, da li je tako?
Uprkos svemu šetnje je bilo. Velika je sramota za naše društvo što se moćnici tako bestidno igraju sa sudbinama ugroženih ljudi. Podizanje tenzija je poslužilo da se pripadnici LGBTI prikažu kao esktremisti i da se izjednače sa grupom koji bi da razbija glave onime koji im se ne sviđaju. Ne davimo Beograd je pružio punu podršku Prajdu, a u Skupštini smo održali istorijski događaj posvećen LGBT pravima. Učestvovali su brojni evroposlanici, a debatu smo organizovali zajedno sa našim višegodišnjim partnerima Evropskom zelenom partijom. Uskoro će biti i decenija kako sa njima sarađujemo na različitim nivoima.
Mislite li da je pritisak stranih zvaničnika, pre svega ambasadora Kristofera Hila imao presudnu ulogu na održavanje šetnje?
Znam da se o tome puno govorilo, ali ja ne mislim da je to glavni razlog, već da su tenzije oko Evroprajda odigrale ulogu u Vučićevom novom političkom inženjeringu. Cilj je da se stvori utisak u društvu kako sa jedne strane imamo desne ekstremiste, a sa druge leve, iako ti levi ne traže ništa drugo osim svojih ustavom zagarantovanih prava. U takvoj postavci, nasuprot svim “ekstremistima” kao racionalni i pristojni izbor, u sredini ostaju SNS i poslušna opozicija. I ako pogledate, on je nešto slično pokušao da fabrikuje i po pitanju Kosova i Prajda i to će i ubuduće raditi.
Ne davimo Beograd prerasta u stranku. Kad očekujete da se to desi?
Došlo je vreme da Ne davimo Beograd i zvanično proširi svoje delovanje na nacionalni nivo i teritoriju cele Srbije. Na tome se intenzivno radi već neko vreme. Formirana su radna tela za program, statut, povereništva i identitet. Bitno je da ljudi znaju da ne pravimo novu organizaciju već nastavljamo istim putem do socijalno pravedne, demokratske i zeleno-leve Srbije.
Najavljena je i promena imena. Da li će “ne davimo” ostati deo naziva buduće stranke ili će to biti nešto sasvim drugačije i plašite li se da ćete na taj način izgubiti na prepoznatljivosti?
Upravo smo završili jednu vrstu konkursa za članstvo u kome je pristiglo stotinjak predloga novog imena. Zbog prepoznatljivosti ćemo u početku verovatno koristiti i “Ne davimo Beograd” uz novo ime, ali vreme je za novu fazu razvoja naše organizacije u koju ulazimo spremni.
Oko novca za stranku, oslanjamo se na članstvo
Prema nekim računicama za osnivanje stranke potrebno je oko 50.000 evra. Na koji način ćete to finansirati?
Mi se u svemu oslanjamo na članstvo, pa će tako biti i u ovom slučaju. Ovo jeste veliki iznos koji je svesno smišljen kako bi sprečio formalno organizovanje ljudi da učestvuju u politici.
Hoće li biti novih brogradskih izbora u martu i sa kojim strankama dolazi u obzir saradnja?
Moram da pohvalim tehničku saradnju sa drugim opozicionim organizacijama na početku novog saziva Narodne Skupštine i Skupštine grada Beograda. Oseća se jedan novi duh uzajamne podrške i nadam se da će se u tako i nastaviti. Što se bliže saradnje tiče ili izbora, nismo o tome razgovarali, a to je svakako za naš pokret moguće samo sa programski bliskim organizacijama. Smatram da će izbora biti ili kada to bude odgovaralo SNS-u ili kada oni izgube većinu u beogradskom parlamentu, a ne vidim da stvari skorije idu u tom pravcu. Sumnjam da im odgovara da ponove beogradske izbore jer je veći deo građana glasao za opoziciju. Sa druge strane, ta naprednjačka skupštinska većina, kakva takva, za sada nema problem sa kvorumom i skladno funkcioniše. Mi se svakako spremamo kao da su izbori blizu, a raduje me što nam je nakon izbora porasla podrška u javnosti. Aktivni smo na terenu i nismo ni stali nakon kampanje kada smo napravili preko 350 događaja širom grada. Zbog tog terenskog rada smo i dobili podršku 100 hiljada građana Beograda.
BONUS VIDEO: Radomir Lazović o Prajdu i Maji Berović u skupštini
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare