U intervjuu za dnevni list “Nova” Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Miodrag Jovanović, rekao je da nemara potpisnika “ProGlasa” da ohrabre anestezirane i uplašene građane da na predstojećim izborima uzmu sudbinu u vlastite ruke. On je dodao da pozicija univerzitetskog predavača nosi sa sobom i obavezu javnog, kritičkog delanja i angažovanja, te da je deo intelektualaca zaćutao zbog straha od posledica.
“Upravo takvo stanje stvari i jeste jedan od najvažnijih okidača za nastanak ProGlasa. I zato je iz ugla njegovih tvoraca krajnje vreme da se prestane sa ćutanjem”, naglašava naš sagovornik.
Jedan ste od potpisnika ProGlasa, koji poziva građane na izađu na izbore. Mogu li ovi izbori biti sudbonosni?
Niko od potpisnika ProGlasa ne razmišlja u tim terminima. Ako već potežemo tu reč, jedino što je nama na umu jeste da građani uzmu sudbinu u vlastite ruke. U tom pogledu, namera nam je da ohrabrimo dve grupe građana – anestezirane i zastrašene. Da prvima pokažemo da mogu, a drugima da smeju da promene naopaki sistem u kojem žive. Buđenje letargične i uplašene Srbije bi ove izbore na mnogo načina učinilo prelomnim. Ali sve i da se desi promena vlasti, za promenu i pretemeljenje sistema vrednosti biće potrebno daleko više. Ovo je trka na duge staze, a ne sprint.
PROČITAJTE JOŠ...
Najavljene su zajedničke tribine potpisnika, a građani se pozivaju da daju svoj potpis. Šta ćete smatrati uspehom ove akcije?
Na stranu što se poruke ProGlasa teško probijaju kroz aktuelni medijski mrak u Srbiji, njih je svakako neophodno neposredno saopštiti građanima. Zbog toga ćemo održati seriju tribina po Srbiji. Prva druženja su zakazana za 13. 11. u Zrenjaninu, 15. 11. u Gornjem Milanovcu i 17. 11. u Novom Sadu. U ovih prvih nekoliko dana od početka akcije radićemo na omasovljenju potpisivanja ProGlasa na sajtu proglas.co.rs. Prvi pokazatelj uspešnosti ove akcije građanskog buđenja ogledaće se upravo u masovnosti podrške ProGlasu. Međutim, onaj mnogo značajniji indikator biće spremnost građana da u velikom broju izađu na birališta i pokažu opredeljenje za sistemske promene u društvu.
Da li imate pritiske na Pravnom fakultetu zbog vašeg angažmana?
Ne. Niko nikada nije pokušao da me pritiska u vezi sa mojim javnim angažmanom, verovatno i zato što svako ko bi to pokušao zna da bi to bio jalov posao.
Vi ste jedan od retkih intelektualaca koji govori o svim problemima u društvu. Kolika je odgovornost za trenutno stanje baš na vašim kolegama koji ćute?
Na svakom pojedinačno je da se upita o vlastitom postupanju u ovim vremenima. Kao što kaže jedna rečenica iz ProGlasa: „kakvi smo to ljudi ako sklanjajući pogled ćutke svedočimo eksploziji kriminala, nepravde i nasilja?“ Od samog početka svoje profesionalne karijere bio sam uveren da ugodna i lagodna pozicija univerzitetskog predavača nosi sa sobom i obavezu javnog, kritičkog delanja i angažovanja. Iskreno se nadam da će ProGlas potaknuti i pokrenuti i one moje kolege koji su do sada bili ćutljivi i pasivni.
Da li je ta „pamet“ zaćutala zato što se plaši ili zato što je to naplatila?
Svako ima svoje razloge za (ne)delanje. Teško je nagađati zašto se neko odlučuje da sklanja glavu u stranu iako belodano svedoči sunovratu društva. Pretpostavljam da je najčešće objašnjenje – ne i uverljivo obrazloženje, bar što se mene tiče – strah od posledica. One u ovom naopakom sistemu mogu biti različite – od provlačenja kroz tabloidno blato do pretnji gubitkom posla. Međutim, upravo takvo stanje stvari i jeste jedan od najvažnijih okidača za nastanak ProGlasa. I zato je iz ugla njegovih tvoraca krajnje vreme da se prestane sa ćutanjem.
Koliko ujedinjenje dela opozicije može da doprinese da makar u nekim gradovima u Srbiji dođe do smene vlasti?
To je pitanje za političke stranke koje učestvuju u izbornom procesu. Nesumnjivo da ukrupnjivanje na delu opozicione scene ima taj sinergijski efekat probuđenog aktivizma zajedno sa akcijama poput ProGlasa ili Dokle više? Građanskih inicijativa.
Često ste govorili o tome da predsednik ove države uopšte ne poštuje Ustav i navodili ste primere. Mislite li da on takav i oni koji ga slede su sposobni da priznaju poraz i demokratski predaju vlast kada izgube?
Ja se najiskrenije nadam da nikom od političkih aktera ne pada na pamet da pokušava da prekraja izbornu volju građana. Uveren sam da su svima u glavi slike odlučnog i pobunjenog naroda koji je 1996/7 i 2000. na ulici branio i odbranio izborne rezultate. Nadam se da su te lekcije savladane, iako opravdanu bojazan izazivaju određeni postupci, poput formiranja čak pet sudijskih veća pri Višem sudu u Beogradu koja bi se bavila izbornim sporovima. Kao da neko, ipak, zaziva scenario po kojem se do iznemoglosti osporavaju rezultati glasanja. Kao što rekoh, to se nikada nije dobro svršilo po one koji su kretali tim putem.
Svedočimo izbornom inženjeringu i pre samog glasanja. Ljudima se menja mesto prebivališta, mediji sa nacionalnom frekvencijom isključivo promovišu vladajuću stranku… U takvoj situaciji, šta biste savetovali opoziciji? Kako da se izbori sa tim?
Opozicione političke stranke su bile sasvim svesne da ponovo ulaze u borbu koja se ni po jednoj definiciji ne bi mogla podvesti pod termin „slobodni i demokratski izbori“. Zato pretpostavljam da znaju šta im je činiti. ProGlas se obraća prevashodno građanima i njih, između ostalog, ohrabruje da uzmu učešća u svim aktivnostima koje će sprečiti da dođe do izbornih mahinacija i marifetluka – bilo u ulozi kontrolora, posmatrača, ili nekoga ko svedoči o pritiscima i zastrašivanjima na birače ili drugim oblicima nezakonitosti. Svaki vid građanskog aktivizma bar malo će nadomestiti odsustvo adekvatnih izbornih uslova.
BONUS VIDEO: Da li će poziv intelektualaca i javnih ličnosti okupljenih u inicijativi „Proglas“ pomoći da građani izađu na izbore?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare