“Plašim se da su se politike i Srbije i Kosova izmanevrisale u slepe ulice i sada ne znaju kako izaći i spasiti obraz. A najlakše je gurati krivicu na strance. Po tom pitanju su svi Balkanci svetski majstori”, kaže u intervjuu za “Novu” Josip Juratović, poslanik SPD u nemačkom Bundestagu. On za naš list navodi da je ugled Srbije u svetu katastrofalan i da vlada ogromno nepoverenje prema njoj i to ne samo kod komšija i u EU.
Bundestag je ranije tražio od svoje vlade da traži od EU da zamrzne pristupne fondove dok se Srbija ne usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno dok ne uvede sankcije Rusiji. Šta se desilo sa tom inicijativom?
Takve inicijative su mi poznate, no tu se radi o inicijativama pojedinaca koje nisu u Bundestagu usvojene. Mislim da je dobro tako, jer bi se time ograničavao rad vlade i traženja rešenja na međunarodnom planu koje bi trebalo biti usklađeno sa svim akterima. Što ne znači da Nemačka nije jako skeptična prema Srbiji zbog nesolidarnog pristupa Srbije po pitanju sankcija Putinovoj Rusiji u skladu s EU.
Da li takva odluka uopšte može da se donese bez saglasnosti svih država članica? Ima li država koje takvu odluku ne bi podržale?
Države članice imaju uvek tu mogućnost da sprovode sankcije prema zemljama koje nisu članice EU. Druga stvar koliko bi to bilo pametno samoinicijativno sprovoditi, pogotovo prema zemlji koja je na putu u EU, iako polako svi gledamo taj put te Srbije sa sve većom skepsom.
Maunel Zaracin, specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan, rekao je za „Novu“ da nemački privrednici izražavaju sumnje zbog pravca u kom se razvija Srbija. Šta to konkretno znači? Predsednik Vučić je i sam rekao da ga jedino brine moguće povlačenje investitora.
Manuel Zaracin sa punim pravom izražava svoju zabrinutost koju i ja delim. Naime, investitori trebaju društveno uređenje i usklađenu politiku koja nudi sigurnost i ima jasnu agendu po pitanju budućnosti. Neizvesna budućnost Srbije odbija ozbiljne investitore i privlači samo špekulante i kriminalce, a tih ima Srbija na žalost dovoljno među svojima i ne trebaju joj još i strani.
Kako u Nemačkoj doživljavate poruke srpskih zvaničnika da vam ne veruju oko Kosova? Vučić je izjavio da vam po tom pitanju ne veruje „ama baš ništa“.
Politika koja se gradi na nepoverenju ne treba da se sprovodi. Dakle, ako je tačno da nam ništa ne veruje, onda ne treba voditi dijalog. Ali Aleksandar Vučić ga vodi, a to znači da postoji još nada za pronalaženjem rešenja i to je dobro. Plašim se da su se politike i Srbije i Kosova izmanevrisale u slepe ulice i sada ne znaju kako izaći i spasiti obraz. A najlakše je gurati krivicu na strance. Po tom pitanju su svi Balkanci svetski majstori. Nema njemu šta verovati ili ne verovati, politika EU je jasna i transparentna. Bez sređenih odnosa Kosova i Srbije nema ulaska ni Srbiji ni Kosovu u EU. To treba i jedni i drugi svojim narodima reći. Jer svako dalje odugovlačenje možda produžava njihovo političko postojanje, ali ugrožava njihove narode ne samo po pitanju rata i mira, već i po pitanju njihovog svakodnevnog života.
Kakva je budućnost francusko-nemačkog predloga oko Kosova?
Za budućnost EU je neophodna uska povezanost bivših večnih protivnika Francuza i Nemaca. Uostalom, to se dobro videlo i na primeru raspada bivše Jugoslavije kamo vodi netrpeljivost i kontradiktornost dva najveća naroda u jednoj zajednici. Samo usput toj zajednici je bilo ponuđeno da uđe sa Austrijom 1994. u EU. Da se vratimo na francusko-nemačke odnose… Nama je prvobitno važno da uskladimo naše stavove po pitanju spoljne politike, pa onda na nivou EU i tek onda nudimo rešenja oko problema sa zemljama koje su nam važne za mir i stabilnost u našem susedstvu. Sve ostalo sam već napomenuo.
Da li taj sporazum može da bude potpisan bez saglasnosti Srbije da Kosovo uđe u UN?
Mislim da Srbija ne bi svoj prioritet trebala staviti na blokadu Kosova po pitanju ulaska u međunarodne institucije. Jer samo kroz međunarodne institucije će Kosovo morati poštovati međunarodna pravila i po pitanju Srba, te svih manjina na Kosovu. Puno važnije bi bilo za Srbiju da poboljša svoj imidž u svetu koji je katastrofalan. Pogledajte samo kriminalne filmove po svetu. Mislim da pored svega ipak Srbija bolje zavređuje, ali na tome mora sama poraditi.
Mislim da nam je po tom pitanju najbolji primer dve Nemačke pre pada Berlinskog zida. Nikada nisu jedna drugu priznale, ali su bile korisne članice međunarodne zajednice. Mislim da će doći vreme kada će i u Srbiji i na Kosovu biti izgrađena moderna demokratska društva i da će pred ulazak u EU lako naći rešenje. Najbolji primer su Hrvatska i Slovenija. Koga više interesuje spor oko granice Hrvatske sa Slovenijom posle ulaska Hrvatske u Šengen?
Da li je, kada je reč o dijalogu, preduslov svega formiranje Zajednice srpskih opština?
Dijalog nema preduslove jer je onda nemoguć. On ili postoji ili ne. Ako postoji, onda mora voditi u kompromis s kojim ni jedna strana neće izaći kao pobednik, ali će sve strane moći dalje živeti i graditi svoju budućnost. Dobar kompromis i time dobra politika će se odraziti u tome da će ljudi lakše živeti i u Srbiji i u Kosovu. A to je i jedini cilj EU politike prema regiji tog nesretnog Zapadnog Balkana.
Jedino što je meni bitno je da se nađe rešenje koje će biti transparentno i koje će poštovati politika i društvo u zemljama dogovora, umesto kao do sada da svaki tumači rezultat kao svoju pobedu. Još jednom, dobar kompromis ima samo jednog pobednika, a to je narod sa obe strane.
Kako vam iz Nemačke danas izgleda Srbija?
Na žalost, mnogi dele mišljenje da je Srbija po pitanju demokratskog društveno-političkog uređenja za vreme Miloševića bila puno dalje nego danas. Ne samo Aleksandar Vučić, već i mnogi drugi i na kraju svi građani bi se trebali ozbiljnije pozabaviti sa unutrašnjom situacijom Srbije koja jako negativno reflektira na situaciju oko Srbije. Po pitanju Srbije vlada ogromno nepoverenje ne samo kod njenih komšija ili u EU. Sa Srbijom niko više ozbiljno ne računa, a najmanje njena braća Rusi koji su inače Srbiju uvek koristili za svoje sitne regionalne interese.
Da se razumemo, to vam kaže nemački poslanik hrvatskog porekla koji nije nimalo srećan zbog situacije u Srbiji, jer taj narod, kao i mnogi drugi bivše Jugoslavije, to nije zaslužio i koji je u neka slavna vremena pokazao da može bolje. Zoran Ðinđić je bio u pravu kad je rekao: “Ako nas ne vole drugi, zašto mi barem sami sebe ne volimo”. Mislim da Srbija ima više prijatelja oko sebe, nego što je ona toga svesna. Na žalost ih Srbija kroz medije kakve ima ne prepoznaje. U svakom slučaju, Srbija treba više Zorana Đinđića umesto vukova oko Aleksandra Vučića.
BONUS VIDEO Kome je prihvatljiv nemačko-francuski plan za Kosovo
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare