"Stav Nemačke je da Srbija ne može u EU ako ne prizna Kosovo": INTERVJU Manuel Saracin, specijalni izaslanik za Zapadni Balkan

Saracin se u intervjuu osvrnuo i na poruke koje su u prethodnom stizale iz Beograda, poput one da predsednik Srbije „ne veruje Nemačkoj“, govorio je i o tome zbog čega Nemačka nije zadovoljna demokratskim napretkom Srbije, a istovremeno je upozorio da postoje sumnje iz nemačke privrede u vezi s tim kako se Srbija trenutno razvija.

Kako je Nemačka doživela proteste Srba sa Kosova i barikade koje su krajem decembra bile na severu?Situacija na severu Kosova je, sa nemačke tačke gledišta, bila veoma opasna. I dalje je veoma opasna. Imamo situaciju da osnovne državne službe, poput bezbednosnih, trenutno ne mogu da pruže sigurnost Srbima, ali i ostalim građanima Kosova. Zbog toga mislim da je važno ubrzati proces povratka Srba u institucije Kosova. Lično, razumem emocije Srba sa severa Kosova, ali i njima je najvažnije da međunarodna zajednica učini sve da spreči eskalaciju sukoba. To je jedan od razloga zašto podržavamo Miroslava Lajčaka i Evropsku uniju, da kroz dijalog između Kosova i Srbije doprinesu deeskalaciji situacije na terenu. Jasno nam je da nije sve još gotovo, ali je bar tenzija značajno manja nego što je bila u decembru.Da li nemačko-francuski predlog, koji je u međuvremenu postao evropski predlog za rešavanje statusa Kosova,  podrazumeva da Srbija mora da prizna kosovsku nezavisnost na kraju pregovaračkog procesa?Mi iz Nemačke smo uvek imali veoma jasan stav po tom pitanju - pred kraj procesa normalizacija odnosa, kad Srbija odluči da se pridruži EU, priznanje Kosova će biti deo procesa. Ne bih to povezivao previše sa evropskim predlogom, ali to je nešto što Nemačka svakako očekuje i to je jasno rečeno kad je kancelar Olaf Šolc posetio Srbiju u junu prošle godine.Zbog čega se javno ne izlazi sa tim predlogom? Koji je razlog zbog čega se on krije?Za nas - međunarodnu zajednicu, gospodina Lajčaka i sve naše kolege koje rade na ovom evropskom predlogu - važno je da najpre stvorimo atmosferu poverenja. Svi smatraju da je bolje prvo stvoriti atmosferu razumevanja i poverenja u kojoj lideri mogu da pričaju o ovoj temi bez razmišljanja da će nešto biti objavljeno. Istovremeno, razumem da je za ljude iz Srbije i sa Kosova ovo važna i delikatna tema, ne samo za političare, već i za budućnost dveju zemalja, i da kao takva nije objavljena i da se zbog toga javna debata svodi na pojedine glasine i informacije koje neretko nisu tačne. Razumem interesovanje, ali pozivam i ljude da razumeju delikatnost situacije i da budu uvereni da je ovo ispravan način.

A koliko će još dugo ovaj predlog biti skrivan od javnosti?To ne mogu da predvidim, jer nisam odgovoran za ono što se dešava u ovom procesu. Mogu vam samo preneti moje iskreno viđenje ovog procesa za koji smatram da je veoma koristan i da pruža velike šanse obema stranama da se oslobode prošlosti, ali i da oslobode ogroman potencijal koji region ima na putu ka Evropskoj uniji. Mislim da se ova debata razvija u pravcu da se obojici lidera, gospodinu Vučiću i gospodinu Kurtiju, pruži prilika da budu jasniji i iskreniji kad iznose svoje strateške ciljeve u dijalogu. Naravno, ako se dođe do sporazuma, to neće biti kraj. I dalje će biti mnogo posla, ali to bi bio ogroman korak napred i mislim da bi to predstavljalo veliku šansu za region. Ovo je ogromna prilika i vidimo da se mnogo više govori, ne samo o dijalogu, već i o samom regionu.Kod nas u Srbiji često se govori o tome da bi se pitanje Kosova moglo rešiti putem referenduma. Kako vi gledate na tu mogućnost?Ono što mi želimo jeste da to bude odluka Srbije kojoj se može verovati i koja će biti jasna. Kako će doći do te odluke, stvar je Srbije. Mi znamo da je to veoma važna tema za Srbiju, ali mislimo da nije posao Nemačke da joj objašnjava na koji način bi trebalo da se bavim njom. Ali naravno, referendum je istovremeno i šansa, ali i rizik.Čini se da su prethodnom periodu narušeni odnosi Srbije i Nemačke, o čemu svedoče oštre izjave predsednika Srbije i premijerke upućene zvaničnom Berlinu. Zbog čega je to tako? Kako vi komentarišete poruke iz Beograda?Verujem da se mora jasno reći ljudima u Srbiji da je Nemačka njihov iskreni prijatelj. Naravno, mi imamo različita shvatanja i viđenja po pitanju Kosova i po pitanju kako se ophoditi prema napadačkom ratu Rusije protiv Ukrajine. Takođe, mi smo u nekoliko navrata pokazali da nismo zadovoljni celokupnim demokratskim napretkom u Srbiji, ali uprkos svemu tome, mi smo iskreni prijatelji Srbije. Naše snažno uverenje je da Srbija i Evropska unija moraju da budu zajedno, i uveren sam da ljudi iz Srbije takođe vole Nemačku. Stoga, za mene reči gospodina Vučića i gospođe Brnabić ne reflektuju naš stvarni odnos, na primer na polju ekonomije ili između društava dveju zemalja. Ja razumem da su građani Srbije ponekad nezadovoljni zbog toga što smo iskreni kad govorimo o našim različitim stavovima, na primer, kad govorimo o Kosovu, ali mislim da je naše prijateljstvo dovoljno važno i duboko ukorenjeno da te naše razlike mogu otvoreno da se iznose u javnost, a ne da se skrivaju “iza kulisa”. I još jednom da ponovim - mi smo prijatelji Srbije i želimo da unapredimo naše odnose i da sa Srbima razvijamo našu zajedničku evropsku budućnost. Iako u poslednje vreme nismo uvek imali utisak da smo tretirani kao prijatelji.Da li razumete onda izjavu predsednika Vučića kad kaže da po pitanju Kosova ne veruje Nemačkoj “ama baš ništa”?Čuo sam to i naravno mogu da razumem da on uočava naše razlike u stavovima. Ali ne znam zašto ne može da nam veruje, zato što je naš stav veoma jasan i zasnovan na vrednostima koje zastupamo i na tome kako vidimo ovaj region. On može da bude uveren u našu poziciju. Razumem da mu se ona ne sviđa, ali to je u redu. Ponekad mora da bude i tako.

Da li ste razgovarali sa predsednikom Srbije ili premijerkom o izjavama koje su upućivali?Bilo je nekih razgovora po ovom pitanju.A možete li da nam kažete nešto više o tome?Vidite, moj stav je da je nemačko-srpsko prijateljstvo toliko ukorenjeno i da ima mnogo više pozitivnih strana i da bi ga zbog toga trebalo posmatrati kroz pozitivnu prizmu. Istovremeno, mogu da kažem da znamo za pomenute izjave i da nam nije prijalo da ih čitamo. Imali smo osećaj da nas nisu razumeli baš najbolje i zbog toga odlučili smo da ukažemo na to da je neophodno slati značajno pozitivnije poruke kada je reč o našim odnosima.Šta mislite, koji je objektivan i realan rok za postizanje konačnog sporazuma između Beograda i Prištine?Sporazum je neophodno postići što je pre moguće.A šta to znači? Do kraja ove godine ili naredne? Svedočimo snažnom angažmanu SAD, a i Miroslav Lajčak je rekao da je ova godina ključna za postizanje sporazuma. Šta vi mislite?Sve što ste naveli trebalo bi iskoristiti kako bi se napravili značajni koraci napred. Ali kad govorimo o dijalogu, važno je reći da je šef tog dijaloga Evropska unija, odnosno Miroslav Lajčak. On se nalazi u kuhinji, on odlučuje koji će biti sastojci onoga što se kuva, kako pripremiti tanjir, ali on je takođe taj koji izlazi iz kuhinje do stola. Mi, kao Nemačka, pomažemo mu u toj kuhinji. Ako on od nas traži da sečemo luk, mi ćemo to učiniti, a ako on od nas bude tražio da iznesemo račun kako bismo uzeli novac - mi ćemo i to učiniti. A ako hoćete konkretne odgovore na ovo pitanje, onda bi trebalo da se obratite gospodinu Lajčaku.Glavni problem Srba na severu Kosova je bezbednost. Organizovano je samopatroliranje, kako bi bili sigurni da ih niko neće ugroziti. Ima li EU rešenje za ovakvu situaciju?Mislim da je od ključne važnosti da se Srbi vrate u institucije pre nego što situacija eskalira. Mislim da je veoma važno reći srpskoj strani da mi želimo da se to dogodi i mislim da i jedna i druga strana moraju da pokažu konstruktivnost po tom pitanju. Razumem da je teško to učiniti, takođe razumem da su događaji u prethodnim nedeljama uticali na pojačane emocije i da su doveli do nepoverenja, ali jedini način da situacija za građane na Kosovu bude bolja, a tu mislim i na sever, je kroz formiranje funkcionalnih institucija u čijem radu bi učestvovali Srbi.U kolikoj meri je EU angažovana na povratku Srba u institucije? Da li je moguće to da se dogodi pre formiranja Zajednice srpskih opština?Smatram da sve što je dogovoreno u Briselskom sporazumu mora da bude implementirano. Mislim da je pogrešno da se ne ispune sopstvene obaveze iz sporazuma koristeći argument da ćete na takav način steći prednost i poboljšati sopstvenu poziciju. Tu mislim i na deo sporazuma koji podrazumeva učešće u institucijama. Verujem da je pravi pristup onaj koji podrazumeva da vi kažete “ja sam ispunio svoj deo, očekujem od tebe da ispuniš svoj deo”. Međunarodna zajednica, Nemačka, EU vrše ogroman pritisak na Prištinu da otvori razgovor o Zajednici srpskim opštinama, ali mislim da nije dobar put uslovljavati povratak u institucije formiranjem ZSO.

Može li Srbija u EU bez priznanja Kosova?Ne. Dao sam svoje mišljenje o tom pitanju već u jednom od svojih prethodnih odgovora.Čini se, sudeći po reakcijama i postupcima EU, da je pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji znatno slabiji. Šta stoji iza toga? Da li iza toga stoji očekivanje da Srbija reši pitanje Kosova?Pritisak je isti, samo što sad znamo poziciju Srbije. Nismo glupi da poverujemo da će se ona lako promeniti, ali to ne znači da ćemo mi umanjiti naše napore. Zapravo, mislim da fokus ne bi trebalo da bude na pritisku koje vrše evropske institucije, već na tome da građani Srbije vide šta je Rusija uradila svojoj pravoslavnoj, slovenskoj braći u Ukrajini - oni otimaju decu, bombarduju gradove, ubijaju i muče ljude. Sve se to dešava i sve je to razlog za uvođenje sankcija i za podršku Ukrajini. Razumem da mnogi ljudi u Srbiji imaju drugačije viđenje, ali mislim da je Srbija država gde ljudi mogu da shvate, verovatno bolje nego neki od nas, zašto je Ukrajina veoma poštovan član evropske porodice. Mislim da u Srbiji treba da preovlada proukrajinska strana umesto da se govori o pritisku koji dolazi iz EU. Ovde je reč o Ukrajini i njihovoj borbi protiv neopravdane agresije koja se vodi protiv njenog naroda.Više puta ste se sastali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kakva su vaša iskustva iz razgovora sa njim, da li je on partner Nemačke?Moja iskustva sa njim u pripremama za Berlinski samit u novembru bila su pozitivna. Postigli smo, finalizirali i potpisali neke veoma važne sporazume. Ali, naravno, očekujemo od Srbije da učini više po pitanju određenih tema, i tu ne govorim samo o Kosovu i usklađivanju sa spoljnom politikom EU, već i o domaćim pitanjima kao što su stanje demokratije i vladavine prava. To su veoma važne teme koje se odnose na razvoj političke kulture. To, naravno, nije zadatak samo predsednika Vučića, već cele političke scene, ali u čemu, pre svega, vidim njegovu odgovornost. Način na koji se razgovara u Srbiji udaljava je od EU i mislim da je neophodno razmisliti kako to promeniti. To nije samo njegov zadatak, jer uvek postoje dve strane, ali smatram da je ovo važan deo njegovog posla i voleli bismo da radimo zajedno na tome.Da li je tačno da se odnos Nemačke prema Srbiji promenio odlaskom Angele Merkel sa vlasti?Ne, to nije tačno. Nemačka je uvek imala isti pristup prema Srbiji. Verovatno da postoji različit pristup kada je reč o odnosima između stranaka. Znamo da je CDU deo iste porodice stranaka kao SNS, kao što znamo da stranke koje sada čine vlast u Nemačkoj nisu. To je normalno i to nema veze samo sa Srbijom. Ako sagledate širu sliku, videćete da je Nemačka najveći i - uveren sam - najbolji investitor u Srbiji i da uvek možete verovati Nemačkoj. Kada se jednom povežemo, mi ostajemo povezani i ostajemo na vašoj strani. Naravno, mi smo iskreni i kad govorimo o našim razlikama i znamo da to ponekad nije lako.A da li Nemci imaju problem sa Srbijom kao državom koja odbija da uvede sankcije Rusiji?Mnogi ljudi u Nemačkoj su primetili da se Srbija nije pridružila sankcijama Rusiji. Mnogi ljudi me pitaju koliko je Srbija pouzdana kao partner Nemačke i EU. Što se tiče ekonomskih ulaganja iz Nemačke, nemačke kompanije odlučuju same, ali sve više čujem i sumnje iz nemačke privrede u vezi s tim kako se Srbija trenutno razvija.

Rekli ste da Srbija ne može da postane član EU bez priznanja Kosova. A može li da bude deo EU bez slobodnih medija i sa ovakvim stanjem demokratije? Kako vi uopšte vidite stanje demokratije u našoj državi?Naravno da ne može da bude deo EU bez slobodnih medija i demokratije. S jedne strane, veoma je teško iz inostranstva govoriti o tim temama, ali moram da kažem da imam osećaj da postoje problemi u delu koji se odnosi na slobodu izražavanja mišljenja koje je drugačije od većinskog, da postoje problemi sa pluralizmom mišljenja na političkoj sceni i da postoje posebni problemi u oblasti slobode medija. Ne samo u Srbiji, već i u regionu. Što se tiče Srbije, voleo bih da Vlada bude više angažovana na tome da stvori atmosferu gde će kritičko novinarstvo i kritički aktivizam biti nešto što se podrazumeva u javnom diskursu, a ne nešto što će lako ugroziti pojedince. To je moj osećaj i to govorim kao prijatelj Srbije. A kad govorimo o budućnosti Srbije kao članice EU, moram da naglasim da se naši kriterijumi ne odnose samo na ekonomiju, spoljnu politiku ili Kosovo. Važna je i politička kultura, vladavina prava i demokratija u Srbiji i stoga očekujemo da Skupština i Vlada naprave pozitivne korake u tom pravcu.BONUS VIDEO:  Zoran Milanović o Merkeli i Vučiću

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izjavazoranmilanovicik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2427014"]