INTERVJU Obradović: Hoću na režimske medije, ali samo uživo

U susret pregovorima s vlašću, portal Nova.rs je pripremio serijal intervjua s potencijalnim učesnicima dijaloga kojem bi trebalo da posreduju predstavnici Evropskog parlamenta.Govoreći o eventualnom zajedničkom učešću opozicije u razgovorima s predstavnicima režima, Obradović je istakao da je važno da se opozicione organizacije dogovore o zajedničkoj platformi i predstavnicima, jer se time, kako kaže, pokazuje ozbiljnost.Prema njegovim rečima, najpre bi trebalo odrediti koliko će vremena ostati do izbora nakon dijaloga, te da je važno jasno precizirati kakve su garancije da će se dogovoreno u pregovorima zaista i ispuniti.Ko bi bio prihvatljiv sagovornik ispred vlasti?Lično nemam problem da sednem s bilo kim iz redova vlasti, koga god da odrede, to će za mene biti legitimna delegacija. Ipak, postavlja se pitanje koji je smisao razgovora s bilo kojom delegacijom SNS koju ne čini njen predsednik. Sve o čemu budu razgovarali s nama, članovi delegacije vlasti će morati da odnesu njemu na kanabe i on će morati da odlučuje. Stoga, mislim da je praktičnije da se direktno razgovara s njim.A kako vam deluje ideja da kompletnu opoziciju na tim pregovorima predstavljaju Bojan Pajtić i Slobodan Samrdžić?Do sada nije bilo razgovora o tome. Trenutno se radi na izradi zajedničke platforme, a nakon toga će tema biti zajednička delegacija. Naravno, ukoliko se dogovorimo oko pomenute platforme, ne vidim razlog da ne bude ni zajedničke delegacije. Oba pomenuta kandidata su nesumnjivo ljudi od ogromnog političkog iskustva i mislim da se radi o ljudima koji bi svakako bili dragoceni u timu za pregovore. Da li baš oni treba da nas predstavljaju ili treba da budu neka vrsta savetnika za tu delegaciju, to je nešto oko čega sam poptuno otvoren da razgovaram s kolegama iz opozicije.

Koliko ste daleko, odnosno blizu, dogovora s ostalim strankama po pitanju usaglašavanja zajedničkih uslova, platforme?Smatram da smo veoma blizu. U prvoj tački našeg dokumenta se ističe da ujedinjena opozicija, koja je bojkotovala prethodne izbore, mora da ima zajedničku platformu i da treba da ima zajedničku delegaciju koja bi nas predstavljala u tom dijalogu. Time bismo pokazali ozbiljnost i prema vlastima, kao i prema evroposlanicima.S kim trenutno razgovarate o usaglašavanju zahteva?Trenutno razgovaramo sa svima koji su pokazali interesovanje da se dođe do zajedničke platforme. Od Skupštine slobodne Srbije, preko Crte, do naših partnera iz bojkota. Takođe, mislim da nakon našeg usaglašavanja i pravljenja jedinstvene platforme, istu treba da ponudimo i svim drugim kolegama u opoziciji, bez obzira da li su izlazili na prošlogodišnje izbore.Zbog čega se oni odmah ne uključe u razgovore o platformi?Zato što smo stava da stranke i političke organizacije koje su bojktovale izbore imaju veći legitimitet da predvode opoziciju na pregovorima sa vlastima.Šta su minimalni uslovi koje vlast mora da ispuni u pregovorima?Za mene postoje dva okvira koja su presudna, pa tek onda dolaze konkretni uslovi. Prvi je kad će taj dijalog početi i kad će se završiti, odnosno koliko će ostati vremena do izbora na svim nivoima. Lično smatram da je minimum šest do devet meseci potrebno da prođe do izbora. Drugi okvir se odnosi na garancije. Ko nama garantuje da će se ono što dogovorimo zaista biti i primenjeno?Predložio sam kolegama u opoziciji nekoliko modaliteta koji su već primenjivani u zemljama u okruženju - od prelazne, tehničke vlade, kakva je bila u Austriji, do ko-ministara iz redova opozicije u ključnim ministarstvima za sprovođenje izbora, kao što je bio slučaj u Crnoj Gori. Takođe, treba razmotriti i mogućnost formiranja zajedničke komisije vlasti i opozicije, po ugledu na Severnu Makedoniju, koje bi imala poptuna ovlašećanja da sprovodi ono što je dogovoreno i koja bi kontrolisala čitav izborni proces. Pošto odgovorimo na ova dva pitanja, onda dolazimo do tema koja su važne za slobodne i poštene izbore.

Može li posle svega opozicija zajedno da učestvuje na sledećim izbore?Onog trenutka kad potpišemo sporazum između vlasti i opozicije za održavanje slobodnih i poštenih izbora, mi ćemo otpočeti razgovore o najboljem modelu izlaska na njih. Postoji nekoliko modela, ali ja sam ih sveo na dva - jedan je primer Srbije iz 2000. godine, koja podrazumeva jedinstvenu opozicionu kolonu protiv vlasti, a drugi se odnosi na ono što smo videli nedavno na izborima u Crnoj Gori, gde je opozicija izašla u tri kolone. Mi treba da sednemo kako bismo o tome ozbiljno porazgovarali i da kroz istraživanje javnog mnjenja vidimo šta građani misle da je najbolje rešenje.Nedavno su raspisani lokalni izbori u Kosjeriću, Zaječaru i Preševu. Hoćete li učestvovati na njima ili ćete ih bojkotovati?Lično smatram, a mislim da to treba i da uđe u zajedničke zahteve opozicije, da svi izbori u Srbiji treba da budu odloženi do dogovora vlasti i opozicije o slobodnim i poštenim izborima, jer u ovakvoj atmosferi izborna trka nema nikakvog smisla. S druge strane, pokret Dveri i ja smo spremni da podržimo svaki naš lokalni odbor ili pojednica koji želi da se bori u svojoj lokalnoj sredini i da u takvim, neregularnim uslovima, pokuša da predstavlja građane. Dakle, sve zavisi od slučaja do slučaja.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram